/ B&F Plus / Medijska strategija Republike Srbije: Iluzije nezavisnosti
BiF Analize Čitajte B&F online

Medijska strategija Republike Srbije: Iluzije nezavisnosti

This post has already been read 591 times!

Izrada nove medijske strategije Republike Srbije zaustavljena je posle konsultacija predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, a nakon što su ranije ovog meseca strukovna novinarska udruženja izašla iz radne grupe za donošenje ovog dokumenta.

Više novinarskih i medijskih udruženja iz radne grupe izašlo je nakon što su procenili da je Nacrt Strategije razvoja javnog informisanja do 2023. godine, “nelegitiman dokument, izrađen bez učešća relevantnih predstavnika struke i civilnog društva”. Struka je upozorila na nameru Ministarstva kulture i informisanja da taj dokument “nametne medijskoj zajednici”. Udruženja su takođe objavila da je neprihvatljivo da se dokument, koji ima moć određivanja sudbine novinara, medija i medijskih sloboda u narednih pet godina, pa i duže, “suprotno demokratskoj proceduri, donosi bez jasne metodologije, široke participativnosti, ali i bez predstavnika reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja”.

Radnu grupu raspustila je predsednica vlade Ana Brnabić rekavši isto što i novinarska udruženja, da dalji rad na Medijskoj strategiji nema smisla “jer radna grupa koja se time bavi nema pun legitimitet usled odsustva svih relevantnih medijskih udruženja”. S obzirom na takve komentare, u novinarskim krugovima to su odmah protumačilo pritiskom Evropske unije. Delegati naddržavne tvorevine nešto manje eksplicitno, potvrdili su svoj uticaj na ovakav razvoj događaja, pa je šef delegacije EU u Srbiji kazao: “kada govorimo o slobodi izražavanja izveštaj je jasan – nije postignut nikakav rezultat od prethodnog izveštaja, rekao je Sem Fabrizi, šef delegacije EU u Srbiji. Fabrizi se pritom javio sa skupštine Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), odakle je poruku o raspuštanju radne grupe poslala i Brnabić, dodavši kako je potrebno “stvoriti atmosferu u kojoj je moguće voditi dijalog” i zaključivši kako “u daljoj komunikaciji ne moramo svaki put da se slažemo, ali moramo ostati posvećeni dijalogu”. Njen cilj je da se stvori nova radna grupa (što je tražila i struka) koja bi nastavila rad na medijskoj strategiji, i u kojoj medijska udruženja neće ponovo napuštati dijalog. Brnabić smatra da sa strategijom ne treba kretati iz početka, već od mesta na kojem je struka napustila radni skup. Takođe je potvrdila da će Ministarstvo kulture i dalje ostati krovno telo za razvoj medijske politike.

Javno privatna partnerstva u medijima

No, novinarska udruženja u Srbiji nisu saglasna oko smera razvoja medija. Posebno se to vidi iz saopštenja raznih udruženja i njihovih još uvek postojanih iluzija tržišne nezavisnosti medija koji bi super funkcionisali samo da im se ta država ne petlja ni u šta. Pošto su privatizacije medija u Srbiji tek recentan “projekat”, ovaj sektor još uvek ima impresivan broj radnika, iako se on počeo smanjivati s gašenjem lokalnih javnih medija. Trenutno postoje naizgled delimično oprečni stavovi struke: dok se većina u potpunosti protivi tome da država osniva svoj medij koji bi delovao po principu javno-privatnog partnerstva u medijima, UNS traži se u novoj strategiji i medijskim zakonima propišu minimalna izdvajanja od dva odsto iz javnog budžeta lokalnih samouprava za finansiranje medijskih projekata i informativnih programa.

Kako bi tačno uopšte moglo da funkcioniše javno privatno partnerstvo u medijima? Država da finansira proizvodnju sadržaja, a vlasnici da ubiru povećani profit lišeni troškova plata? Jasno je zašto je Vučićevoj garnituri to poželjna opcija – bila bi to kompenzacija za njegov trenutni model kontrole nad medijima koji se svodi na oblikovanje medijskog sadržaja dodeljivanjem sredstava za reklame – što bi po pravilima EU bio nedozvoljen oblik direktne subvencije. S druge strane, zahtev UNS-a čini se racionalnim: stabilnim javnim sufinansiranjem proizvodnje medijskog sadržaja u obliku projekata koje bi ocenjivale nezavisne (a ne nameštene!) komisije omogućava se proizvodnja nezavisnog sadržaja lišenog uticaja države, i istovremeno se javnim finansiranjem onemogućava tržišna erozija medijskog sadržaja kakvoj npr. svedočimo u Hrvatskoj zbog dugotrajnih uticaja medijskog tržišta koje favorizuje tačno određeni oblik novinarstva, najčešće onaj koji mu nije previše štetan.

 

 

Izvor: Bilten

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close