Trendovi
11. RIZICI NA GLOBALNOM FINANSIJSKOM TRŽIŠTU: Krize stvarne, inteligencija vještačka
Eskalacija kriznih žarišta u svijetu poput Sjeverne Koreje, Irana, Sirije, Ukrajine i drugih u otvoreni sukob koji bi uključivao nuklearne sile, teoretski bi mogla dovesti i do globalnog kraha finansijskih tržišta. U praksi puno veći rizik predstavljaju algoritmi koji dominiraju trgovinom na berzama, jer bi njihovo pogrešno „čitanje“ vijesti moglo srušiti tržišta i prije nego što politička kriza eskalira do oružanog sukoba.
14. SAGA O INTERNACIONALIZACIJI RENMINBIJA: Godine zmaja
Kao u svakoj istočnjačkoj priči, postoji dublji smisao sage o internacionalizaciji juana, tj. nastojanju Kine da njena valuta barem delom oduzme deo primata dolaru, uprkos ekonomskom postulatu o efikasnosti unipolarnog valutnog sistema u međunarodnoj trgovini.
18. POSLOVNI LIDERI U BANKARSTVU I OSIGURANJU O UTICAJU GLOBALNIH PROMENA NA POSLOVANJE: Dobro ali ne i sjajno raspoloženi
Premda su vodeći bankari i osiguravači u svetu ove godine optimističniji u pogledu rasta svetske ekonomije, istovremeno su sve zabrinutiji kako će se regulatorne, a naročito tehnološke promene odraziti na buduće poslovanje.
20. KRIPTOVALUTE I REGULATORI: Ne znamo tačno šta je, ali plati porez
Bitkoin i ostale kriptovalute za vlade širom svijeta uglavnom su „ni riba ni meso“, niti su novac niti su roba, ali bi bilo šteta neoporezovati one koji su na kriptovalutama zaradili veće ili manje pare. Zato se države ponašaju pragmatično – plati porez, a poslije ćemo vidjeti šta je to.
24. NOVA FINANSIJSKA ELITA: Sto lica kriptobogataša
Osim što su u proseku znatno mlađi od „klasičnih“ milijardera, novu vrstu finanijske elite koja je bogatstvo stekla za kratko vreme ulaganjima u kriptovalute čine izuzetno raznorodni pojedinci. Među njima su internet buntovnici, nekadašnje glumačke zvezde, bogati naslednici i skandal majstori, ali i doskorašnji viskopozicionirani službenici u najpoznatijim finansijskim institucijama i iskusni ulagači iz Silicijumske doline.
26. KRIPTOVALUTE U SRBIJI: Preskakanje administrativnih barijera
Iako je broj domaćih kompanija koje koriste kriptovalute i dalje na nivou statističke greške, primetan je rast interesovanja privrednika za njih, pre svega zato što omogućavaju prevazilaženje određenih administrativnih barijera, a ne zbog, kako se obično misli, utaje poreza. Korišćenje kriptovaluta ne oslobađa firme plaćanja poreza, niti im omogućava lakše pranje novca, kažu stručnjaci.
28. UPRAVLJANJE VELIKIM BAZAMA PODATAKA: Između društvene koristi i zaštite privatnosti
Imajući u vidu da digitalizacija neminovno prerasta iz „alatke“ u način života i poslovanja, pronalaženje pravog sklada između rizika od gubitka privatnosti i nesumnjivih koristi od analize velikog broja podataka biće jedan od najvećih izazova pred nama.
30. KAKO DO ODRŽIVOG RASTA BDP-A: Infrastruktura je važnija od subvencija
Najzdraviji ekonomski rast za Srbiju je onaj koji se zasniva na investicijama i izvozu, što zahteva dugoročnu strategiju poboljšanja ukupnog privrednog ambijenta. Subvencije po pravilu uvek ukazuju da je lokalno tržište nedovoljno atraktivno za potencijalne investitore, ali ih je teško izbeći u situaciji kada sve okolne zemlje subvencionišu svoju privredu. „Zvuči kao fraza, ali zaista je bitnije da država prvo napravi puteve i sprovede struju, kablove i kanalizaciju, ako može i da smanji poreze, pa će privrednici sami dolaziti u ove krajeve, i bez subvencija“, smatra ekonomista Vladimir Vučković, član nacionalnog Fiskalnog saveta.
32. KOLIKO JE DRŽAVA FINANSIJSKI (NE)DISCIPLINOVANA: Dobrostojeći dužnik
Sudeći po izveštajima međunarodnih finansijskih institucija koje hvale stanje javnih finansija Srbije, moglo bi se zaključiti da državnoj kasi pretiče toliko novca da nema razloga da kasni u izmirenju ni jedne isplate. Državni revizori, međutim, iz godine u godinu beleže brojne nepravilnosti u trošenju javnih sredstava među kojima je i neispunjavanje preuzetih obaveza. Novac opredeljen za određene namene odlazi na druge adrese, po nepisanom nalogu „odozgo“, uz prećutne garancije da će takvi prekršaji proći nekažnjeno. Onima koji zbog toga ostaju kratkih rukava ne preostaje ništa drugo nego da se žale, pišu dopise i čekaju da dođu na red za isplatu.
36. POSLOVANJE FINANSIJSKOG SEKTORA U SRBIJI U 2017. GODINI: Zarada o kojoj se priča
Mada je celokupan finansijski sektor u Srbiji, izuzev faktoringa, poslovao pozitivno u 2017. godini, primetne su značajne razlike u postignutim rezultatima. Podatak da su banke bile najprofitabilnije ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje na tržištu koje je izrazito bankocentrično, ali rast njihove ukupne profitabilnosti za čak 45,2 milijarde dinara u odnosu na 2016. godinu, izazvao je mnogo komentara i u stručnoj i u široj javnosti.
38. KAKO SE U FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA BORE PROTIV OTPUŠTANJA: Došlo je vreme za multitasking profesionalce
Između „čekića“ u vidu preuzimanja i ukrupnjavanja kompanija i „nakovnja“ sve intenzivnije digitalizacije i automatizacije poslovnih procesa, zaposleni u finansijskom sektoru i to ne samo u Srbiji već i na mnogo razvijenijim tržištima, suočavaju se sa sve neizvesnijom svakodnevicom. „Uvođenje automatizovanih procesa je neminovno, tako da u bliskoj budućnosti neće postojati klasična radna mesta, već pre svega radni zadaci“, kaže Vladislav Jevtović, zamenik predsednice u Samostalnom sindikatu zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije u razgovoru o ulozi sindikata u traženju odgovarajućih rešenja za zaposlene usled promena koje donosi digitalizacija.
40. BRISELSKI MODEL PORESKOG SISTEMA: Uticaj na domaću privredu
Mada će usaglašavanje našeg poreskog sistema sa pravilima i praksom EU u ovoj oblasti imati i pozitivnih i negativnih poreskih posledica, taj proces će generalno unaprediti domaću privredu i omogućiti da poslovanje privrednih subjekata bude značajno lakše, transparentnije i efikasnije.
44. KAKO SE OPOREZUJE AUTSORSING U SRBIJI: Kameleonsko tržište
Uporedo s razvojem autsorsing tržišta u Srbiji, kompanije koje se bave ovom delatnošću nastoje da što više optimizuju poreska davanja, kako bi cena radne snage ostala konkurentna. Zapošljavanje radnika sve više zamenjuje model po kome se pružaoci ovih usluga registruju kao preduzetnici, dok angažovanje frilensera danas uglavnom predstavlja sivu zonu za poreske organe, jer je zbog načina isplate, uključujući i kriptovalute, njihove prihode teško pratiti.
Banke
47. POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA U 2017: Rekordni profiti u senci strukturnih problema
Protekla godina donela je bankarskom sektoru najveće profite još od pretkrizne 2008. godine, ali struktura ostvarenog krajnjeg rezultata upozorava da za fanfare još uvek nema mesta. Strukturni problemi bankarskog sistema ostali su skoro netaknuti, premda bankarske ustanove lakše dišu pod smanjenim teretom loših kredita.
50. KONSOLIDACIJA BANKARSKOG TRŽIŠTA U SRBIJI: Ko odlazi, a ko će širiti poslovanje?
Najverovatniji odlazak banke Societe Generale iz Srbije neće biti jedina velika novost na domaćem bankarskom tržištu, koje očekuje ozbiljan proces konsolidacije. Odgovori na pitanje ko će otići a ko će širiti poslovanje, svakako u mnogome zavise od uslova poslovanja u našoj zemlji, ali zbog malog obima i dubine ovdašnjeg tržišta, oni ne moraju biti uvek i presudni kada je u pitanju globalna strategija svetskih bankarskih grupacija.
54. KREDITIRANJE JAVNE INFRASTRUKTURE: Podrška s kamatom
Država i lokalne samouprave ne beže od zaduživanja za izgradnju infrastrukture, a na raspolaganju im stoje krediti poslovnih banaka, evropskih i međunarodnih finansijskih institucija, kao i državnih banaka drugih zemalja, spremnih da ulazak sopstvenih kompanija na naše tržište podrže kreditnim linijama. Neke lokalne samouprave su manje infrastrukturne projekte finansirale i putem municipalnih obveznica, večite „značajne a neiskorišćene šanse“ na domaćem finansijskom tržištu.
56. KAKO BLOKČEJN TEHNOLOGIJA MENJA POSLOVANJE BANAKA: Prekretnica u bankarskim proizvodima i uslugama
Inovativne platforme zasnovane na blokčejnu, poput nove trgovinske platforme Batavia, uneće revoluciju u iskustvo klijenata pružanjem digitalnog i automatizovanog načina ugovaranja, obezbeđivanja i praćenja transakcija, uz visok stepen efikasnosti i transparentnosti.
60. DIGITALIZACIJA U BANKARSKOM SEKTORU: Da li bankarstvo postaje #banktecharstvo?
Banke moraju delovati sada, kako bi se pripremile za budućnost u kojoj će presudnu ulogu imati inovacije i nove tehnologije, gradeći prilagodljive i digitalno pripremljene poslovne modele koji će im pomoći da odgovore na sve izazove koje ih čekaju.
62. ZAŠTO SE TRAŽE I KUPUJU AKCIJE KOMERCIJALNE BANKE: Dobri poslovni rezultati i poverenje
Akcije Komercijalne banke su investitorima interesantne zbog velike tržišne kapitalizacije, dobrih poslovnih rezultata, zbog njene visoke pozicije na domaćem bankarskom tržištu i poverenja deponenata i klijenata, likvidnosti akcije, kao i usled očekivanja malih ulagača da će u najavljenoj privatizaciji Banke imati podjednako fer uslove za zaradu kao i veliki investitori.
64. Anketa B&F sa Milošem Brusinom (Telenor banka), Jelenom Galić (AIK banka), Brankom Greganovićem (NLB banka) i Bojanom Kekićem (Poštanska štedionica)
72. Tabele i rangiranje banaka
Osiguranje
83. NAJNOVIJA KRETANJA NA SVETSKOM TRŽIŠTU OSIGURANJA: Ne tako dobro kao što izgleda
Rekordna vrednost globalne premije osiguranja u prethodnoj godini ostvarena je pre svega zahvaljujući tržištima u razvoju, na kojima je generisano čak 80% rasta, a prognoze upućuju da će Kina prestići SAD i osvojiti poziciju najvećeg tržišta osiguranja u svetu. Uznemiruje, međutim, trend da se važnost dugoročne štednje sve više smanjuje i u razvijenim zemljama, pa je neophodno napustiti način funkcionisanja u kriznim uslovima – što je u interesu mlađe generacije koja će mnogo više zavisiti od privatnog osiguranja u starosti nego što je to slučaj sa aktuelnom generacijom penzionera, ističe se u izveštaju kompanije Allianz Research.
86. TRŽIŠTE OSIGURANJA U SRBIJI I REGIONU U 2017: Blagi pad životnog osiguranja
Tržište osiguranja u Srbiji i dalje je nerazvijeno u odnosu na zemlje EU, premija lagano raste ali ne kako bi se očekivalo. Može se pretpostaviti da ćemo se i mi uključiti u trend preraspodele karata na tržištu koji su strane kompanije pokrenule u regionu, s obzirom na to da je i kod nas većinsko vlasništvo u osiguranju – strano.
90. NEDOUMICE KLIJENATA OSIGURANJA: Sitna slova – noćna mora klijenata
Jedan od najčešćih uzroka raznih vidova nezadovoljstva klijenata su nerazumljivi, preobimni i komplikovani uslovi osiguranja. Zato je u Generali osiguranju formirana radna grupa koju čine zaposleni iz različitih sektora kompanije, s ciljem da se unaprede postojeći uslovi. U toku prethodne godine svih tridesetak proizvoda životnog osiguranja je dobilo nove, unapređene, skraćene uslove, pisane razumljivim jezikom za prosečnog građanina, a ove godine u fokusu su proizvodi neživotnog osiguranja.
92. Anketa B&F sa Zoranom Blagojevićem (Wiener Städtische osiguranje) i Gordanom Bukumirić (UNIQA osiguranje)
96. Tabele i rangiranje osiguravajućih kuća
Lizing
103. POSLOVANJE DOMAĆIH LIZING KOMPANIJA U 2017. GODINI: Najveći prihodi od kamata
Lizing kompanije u Srbiji su poslovale slabije u 2017. godini u odnosu na godinu ranije, a više od polovine ostvarenih prihoda – čak 59,2%, činili su prihodi od kamata po osnovu finansijskog lizinga.
105. PODRŠKA LIZINGA U KUPOVINI ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA: Kao u struju uključeni
Jedan od načina kupovine električnih vozila je i finansiranjem putem finansijskog lizinga i zakupa vozila. Pojedine lizing kompanije kod nas prepoznale su potencijal u finansiranju električnih vozila i nude svojim klijentima povoljne uslove za kupovinu.
107. Tabele i rangiranje lizing kuća
Fondovi
113. INVESTICIONI FONDOVI U FUNKCIJI RAZVOJA MIKRO, MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U SRBIJI: Nova finansijska podrška
Nedovoljna difersifikacija mogućnosti finansiranja MSP, jedna je od glavnih kočnica njihovog bržeg razvoja. Zato je u planu FIMA Investa osnivanje prvog privatnog fonda koji bi podržao rast i ekspanziju MSP kao najvitalnijeg i najperspektivnijeg dela srpske privrede.
116. SVE BOLJI REZULTATI PENZIJSKIH FONDOVA U SRBIJI: Najsigurnija štednja da penzija prati platu
Privatni penzijski fondovi do sada su isplatili preko 70 miliona evra privatnih penzija, a prosečan godišnji prinos u poslednjih pet godina iznosi 10.4%. Štednja za penziju predstavlja jedini realan vid zadržavanja životnog standarda na sličnom nivou kao tokom radnog veka, a članovi imaju dodatan podsticaj za ulaganje u penzijske fondove jer je od ove godine smanjena naknada za upravljanje na 1,25% sa prethodnih 2%.
118. Tabele i rangiranje
Revizija
125. ULOGA REVIZIJE U AKVIZICIJI I TRAŽENJU STRATEŠKOG PARTNERA ZA FIRME U SRBIJI: Zaštitni znak za kvalitet poslovnih informacija
U nastojanjima Srbije da privuče velike strane investitore, bilo putem strateških partnerstava sa najvećim privrednim subjektima u zemlji, bilo putem akvizicije domaćih kompanija, uloga revizije je izuzetno značajna. Generalno, revizija povećava pouzdanost finansijskih informacija koje potencijalnom ulagaču pružaju osećaj poverenja u ono što stiče, najvećim delom jer je kupac u većoj meri svestan finansijskog stanja kompanije koja je predmet potencijalne transakcije.
128. Spisak ovlašćenih revizora u Srbiji
Berze
131. KAKO DO CROWDFUNDING FINANSIRANJA: Nove prilike i za ulagače i za kompanije
U sklopu svoje nove poslovne strategije Beogradska berza je pokrenula dva projekta, ključna za razvoj domaćeg tržišta kapitala. Jedan od njih je saradnja sa equity crowdfunding platformom Funderbeam koja okuplja više stotina investitora i omogućava za sva ulaganja sekundarno trgovanje, bazirano na principima koji su veoma slični standardnim berzanskim modelima trgovanja.
133. ZAŠTO SE FIRME U SRBIJI RADIJE KUPUJU IZ STEČAJA, NEGO NA BERZI: Nevidljivi investitori
„Vršački vinogradi“, „IMT“, deo imovine „Jugoeksporta“ – samo su noviji primeri sticanja vlasništva kroz kupoprodaju iz stečaja, dok berza u Srbiji tavori. Iako kupovina na berzi i ona iz stečaja suštinski ne mogu da se porede, činjenica da se na zvaničnom tržištu kapitala odigralo malo značajnih kupovina mnogo toga govori o nezrelosti domaćeg privrednog sistema, onima koji ga kreiraju i kakvi su ključni igrači u srpskoj ekonomiji.
136. Izveštaj o najtrgovanijim hartijama 2017.
138. Izveštaj o najtrgovanijim hartijama 2018.
142. Spisak brokersko-dilerskih društava, bilansi stanja i bilansi uspeha
DIGITALNI TRILER: IT STRUČNJACI PROTIV GOLOBRADIH HAKERA
Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije algoritam u junaka
Kao što se nekada čovečanstvu pretilo Sudnjim danom, tako se danas kompanijama preti da ko se ozbiljno ne prihvati digitalizacije – završiće gore nego da su mu „za vratom“ svi poreznici sveta. Neslućene digitalne mogućnosti nose, međutim, i neslućene nove „izazove“ u liku i delu sve golobradijih hakera, koji podstiču ulaganja u IT zaštitu do vrtoglavih visina. Procenjuje se da će ova vrsta investicija samo u finansijskom sektoru za period od 2015. do 2020. godine premašiti 77 milijardi dolara. Zato, glavno pitanje u ovom digitalnom trileru glasi: kako je moguće da pojedinci, koji su pri tom sve mlađi i uglavnom bez formalnog informatičkog obrazovanja, sve češće probijaju odbranu čitavih timova preplaćenih IT stručnjka u kompanijama?
145. REKORDNI BROJ SAJBER NAPADA U 2017: Bankare vole i hakeri i IT stručnjaci
Britanska osiguravajuća kuća Lloyd’s procenjuje da sajber napadi koštaju globalnu privredu 400 milijardi dolara godišnje, i upozorava da je upravo finansijski sektor najčešća meta hakera. Stoga će u privatnom sektoru finansijske intitucije biti najbržerastuće tržište zaštite na internetu, što ih čini „miljenicima“ i za IT stručnjake.
146. NOVA VRSTA PRESTUPNIKA: Biografija starija od krštenice
Stručnjaci kažu da je profilisanje sajber prestupnika mnogo teže nego u drugim vidovima kriminala, ali je evidentno da je svaka nova generacija sve veštija u korišćenju tehnologija, a oni posebno nadareni svoj talenat otkrivaju još u predškolskom uzrastu.
147. NADMUDRIVANJE SA SAJBER KRIMINALCIMA: Igranka bez prestanka
Mediji često pišu o uspelim hakerskim napadima na banke, ali retko o tome koliko njih je sprečeno zahvaljujući ogormnim ulaganjima u bezbednosne sisteme i angažovanju unutrašnjih i spoljnih IT stručnjaka. Ipak, ostaje otvoreno pitanje za koliko hakerskih napada javnost zaista zna, imajući u vidu da se ove informacije neretko kriju radi očuvanja ugleda kompanija.
Vremeplov
148. ALHEMIJA I JAVNE FINANSIJE: Čarobnjaci u državnoj blagajni
Nakon propasti Austrougarske, otkriveno je da je bečki dvor uz podršku najuglednijih univerzitetskih profesora finansirao nekolicinu „stručnjaka za alhemiju“ koji su obećali da će srebrne guldene iz carske blagajne pretvoriti u zlatne i višestruko im uvećati vrednost. Ipak, jedan od najčuvenijih i najinteligentnijih slučajeva ovakve prevare izveo je nadrilekar i „alhemičar“ Danijel iz Transilvanije, za koga se nakon što je „opelješio“ velikog vojvodu Toskane, ispostavilo da niti se zvao Danijel, niti je bio poreklom iz Transilvanije.