Kompanija Fintel Energija a.d. započela je pre tri dana realizaciju prve inicijalne javne ponude akcija (IPO) što je prva takva finansijska operacija na Beogradskoj berzi posle čak 78 godina. Kompanija će ponuditi na prodaju 6,5 miliona običnih akcija, a plan je da na ovaj način prikupe 27 miliona evra kapitala, koje će investirati u svoje projekte u Srbiji.
Kako je naglasio izvršni direktor ove kompanije, Tiziano Giovannetti, u kupovinu akcija mogu da se uključe profesionalni investitori, porodice i privatni investitori, a namera je da se priključi što veći broj ljudi.
Može li ovakav „potez“ kompanije, koja je do sada u vetroparkove u Srbiji investirala 150 miliona evra, podstaći i druge da se odvaže na isto, tačnije, da svoj rast finansiraju korišćenjem kapitala koji mogu da privuku izlaskom na berzu?
Beogradska berza, podsetimo, pokrenula je sa konsultantskom kućom PwC i projekat Izađi na berzu (Serbia: IPO Go!) usmeren na promociju i pomoć u realizaciji IPO u sektoru privatnih kompanija. Cilj je, između ostalog, i da barem dve-tri kompanije početkom naredne godine objave inicijalne javne ponude akcija ili započnu pripreme. Da li će on biti i ispunjen, međutim, u Beogradskoj berzi za eKapiju nisu mogli da preciziraju, ističuči samo „da veruju da će se sprovođenjem prve inicijalne ponude kompanije Fintel Energija dodatno edukovati domaće kompanije o mogućnostima koje su im na raspolaganju u pogledu finansiranja i da se u skladu sa tim možemo nadati i novim inicijalnim ponudama akcija“.
Potencijal za izlazak na berzu u srpskoj privredi je ipak, smatraju, veliki. Kako objašnjavaju, bilo da su u pitanju velike privatne kompanije, čiji organski rast podrazumeva i unapređenje korporativne strukture, pa i veliki državni sistemi, za koje se naglašava koliko je neophodna njihova korporatizacija i unapređenje efikasnosti, izlazak na berzu se u svim ekonomskim školama uči kao najefikasniji put za dostizanje ovih ciljeva u jednoj ekonomiji.
Izlazak na berzu, ipak, nije za svakoga. Prema podacima Svetske banke, u Nemačkoj je, na primer, listirano tek oko 5% ukupnog broja privrednih društava, dok je u SAD taj broj još manji i iznosi oko 1%. Sa druge strane, listirane kompanije obuhvataju 1/3 broja zaposlenih u ekonomiji SAD, uz izuzetak poljoprivredne proizvodnje.
Formalni uslovi za izlazak na Beogradsku berzu propisuju da kompanija mora poslovati minimalno tri godine i imati godišnje finansijske izveštaje koji su revidirani od strane ovlašćenog revizora. U zavisnosti od veličine, ali i drugih uslova, kompanija bira na koji će kvalitativni segment tržišta da se uključi.
Za izlazak na berzu, kažu iz Beogradske berze, ne postoje ograničenja u pogledu sektora kojem kompanija pripada.
Prošlog meseca na berzi u Sofiji obavljena je inicijalna javna ponuda akcija kompanije koja se bavi uzgojem živine (Gradus), dok su početkom ovog meseca na berzu u Hong Kongu uključene akcije IT kompanije Xiaomi. Ipak, ovaj način finansiranja nije prevashodno namenjen mladim, startup kompanijama, jer podrazumeva da kompanija već iza sebe ima neki istorijat, određeni raspoloživi kapital, dobre poslovne rezultate.
”Ono što je bitno da javnost u Srbiji shvati jeste da je izlazak na Berzu namenjen kompanijama koje žele da preskoče stepenicu prosečnog lokalnog biznisa i uđu u svet velikih korporacija koje su prepoznate na regionalnom i međunarodnom nivou”, navode u Beogradskoj berzi i dodaju: “Sa druge strane, svesni smo aktuelne situacije u Srbiji i realnog nedostatka izvora finansiranja za mala i srednja preduzeća i privatne kompanije, pa se Beogradska berza trudi da kroz svoje aktivnosti istovremeno omogući pristup alternativnim izvorima finansiranja i ovoj grupi privrednih društava, ali i da poveća svest privrednih aktera o mogućnostima finansiranja poslovanja putem emisije obveznica”.
Upravo ove teme, namenjene pre svega lokalnim privrednicima, biće i centralne teme ovogodišnje Konferencije Beogradske berze koja je zakazana za novembar. Dodatne informacije o mogućnostima finansiranja mogu se naći i na stranicama društvenih mreža Beogradske berze.
Ivana Bezarević
Više o ovome na portalu eKapija