Tokom 2018. godine u regionu Centralno-istočne Evrope najveće promete ostvarivale su kompanije iz energetskog sektora, dok je Poljska ponovo bila zemlja sa ubedljivo najviše predstavnika na listi Coface Top 500 CEE. U našem neposrednom okruženju, najveća makedonska i bosanska preduzeća ove godine nisu uspela da se plasiraju na listu, a srpske kompanije su zauzele prvo mesto, ali po nesolventnosti.
PERISKOP
8 DRŽAVE, VOJSKE I PRIVATNE KOMPANIJE U NOVOJ TRCI ZA OSVAJANJE SVEMIRA: Na Mars ili sa Marsa
Svemirska trka 21. veka se uveliko zahuktava i u mnogo čemu razlikuje od one koju su u vreme hladnog rata vodile dve supersile. Danas je u igri najmanje pet nuklearnih sila, kao i dva superbogataša.
11 ZAUZDAVANJE TEHNOLOŠKIH DIVOVA: Velik, veći, preveliki
Idilična veza između politike i tehnoloških giganata primiče se kraju. Google, Facebook, Amazon, koji su poslednjih desetak godina slavljeni kao spasioci čovječanstva i čiji je stalan rast doživljavan kao približavanje utopiji, sada se počinju suočavati sa neugodnim pitanjem političara: jesu li postali preveliki i previše moćni i da li je prekasno da ih se zauzda?
BIZNIS
14 PETER HANKE, PREDSTAVNIK GRADSKE UPRAVE BEČA: Danas je saradnja među gradovima važnija nego ikada
Beč je uvećan za trista hiljada stanovnika u poslednjih petnaest godina, ali je broj zaposlenih u njegovoj administraciji ostao isti, pre svega zahvaljujući digitalizaciji servisa za građane i privredu, kaže Peter Hanke, izvršni direktor administrativne grupacije „Wien Holding” koja je u vlasništvu Grada Beča.
16 SUDBINA DRŽAVNIH APOTEKA: Nove gazde i bez privatizacije
Iako primeri da se prostorije apoteka u javnom vlasništvu iznajmljuju ne samo privatnim apotekarima već i bankarima, trgovcima ili krojačima, sugerišu da se niko sistemski ne bavi tim problemom, upućeniji tvrde da je sačinjen „recept“ kako da u „privatizaciji bez privatizacije“ pojedinci
dobro profitiraju.
18 IVAN STOJILKOVIĆ, „URBANTECHNICS“: U konkurenciji vidimo šansu, a ne pretnju
Nova fabrika za proizvodnju građevinskih PVC profila vredna milion evra je još jedan korak ka cilju valjevskog preduzeća „URBAN-TECHNICS“ da dodatno poveća izvoz, koji trenutno iznosi 45 odsto ukupne proizvodnje plastičnih delova za industriju.
FINANSIJE
20 NOVA PROCENA VREDNOSTI IMOVINE U PRIVATIZACIJI BANJA: Skriveno bogatstvo neuglednih udavača
Posle više od deset godina privatizacije banja „u pokušaju“, s obzirom da su uspešno privatizovane samo dve, krenulo se ponovo u prodaju banjskih centara za koje se radi i nova procena njihove tržišne vrednosti. Kriterijumi na osnovu kojih će se vršiti te procene su od presudne važnosti, upozoravaju upućeni.
22 BESPLATNA PODELA AKCIJA GRAĐANIMA DECENIJU KASNIJE: Ne preporučujemo onima sa slabim živcima
Od obećanih hiljadu evra građanima po osnovu Zakona o pravu na besplatne akcije u šest inicijalno određenih kompanija, posle više od decenije ovaj postupak je okončan samo u NIS-u i Aerodromu „Nikola Tesla“. Vlasnici akcija Telekoma Srbije ne mogu ih prodati jer nema naznaka da će ova kompanija ikada izaći na berzu, jednaka je šansa i da EPS postane akcionarsko društvo, dok je pravo na besplatne akcije u JAT Airways-u i Galenici „bankrotiralo“ zajedno sa ovim kompanijama.
26 ANDREAS TRAJHL, GENERALNI DIREKTOR ERSTE GRUPE: Samo jedinstveno tržište kapitala može zaista ujediniti Evropu
U ovom trenutku Evropska unija je duboko razjedinjena ne samo politički, već i usled različitog tumačenja njenih članica šta su prioriteti ekonomskog razvoja. S druge strane, za sve mlade u Evropi zajedničko je to da teško mogu da reše i svoje stambeno pitanje, a kamoli da raspolažu sa dovoljno sredstava za ulaganja, i to čak i u razvijenim članicama EU. Andreas Trajhl, odlazeći direktor Erste Grupe, vidi rešenje ovih problema u finansijskoj inkluziji širom kontinenta, ali i u formiranju nezavisne centralne banke koja bi postavila nedovoljno aktivno evropsko tržište kapitala na zdrave osnove.
28 RAZVIJENOST RAZLIČITIH KLASA INVESTITORA U SRBIJI: Podrška preduzetničkom rastu kroz raznovrsnije vidove finansiranja
Dodatne mogućnosti finansiranja malih i srednjih preduzeća, perspektivnih novih ideja i poslova kroz ulaganja seeds/angels, Venture capital i Private equity investitora nisu dovoljno poznate niti razvijene na domaćem tržištu.
TEMAT
33 500 NAJUSPEŠNIJIH PREDUZEĆA U CEE: Sve jača konkurencija
Analiza prošlogodišnjih rezultata pokazuje da je povoljno ekonomsko okruženje nastavilo da ima pozitivan uticaj na 500 najvećih kompanija širom Centralno-istočne Evrope (CEE), što se posebno uočava kroz povećanje njihovih prosečnih prihoda.
36 SEKTORSKA ANALIZA: Sve industrije beleže rast, osim građevinske
Kompanije iz energetskog sektora tradicionalno predvode listu najuspešnijih u Centralno-istočnoj Evropi. Pored njega, po broju kompanija i ostvarenom prometu, tokom 2018. godine najbolje su se pokazala preduzeća iz automobilske i transportne industrije, kao i iz oblasti trgovine.
38 TRŽIŠTE RADA U CEE: Sistem spojenih sudova
U prošlosti su najveće kompanije ujedno bile i najznačajniji poslodavci u regionu Centralnoistočne Evrope. Takva situacija će se izvesno održati još neko vreme, ali tokom 2018. godine, u uslovima sve oskudnije ponude na tržištu rada i pojačane konkurencije, ukupan broj zaposlenih u najvećih 500 kompanija CEE porastao je za samo 0,4 odsto.
40 POSLOVANJE U REGIONU BALKAN/JADRAN: Na istoku ništa novo
Mapa najuspešnijih preduzeća na prostoru nekadašnje zajedničke države nije se značajnije promenila u odnosu na prethodnu godinu, pa je i dalje osetna dominacija kompanija koje se bave energetikom i javnim i komunalnim servisima. Na listu Coface Top 500 CEE plasirali su se samo predstavnici iz Slovenije, Hrvatske i Srbije, kao najvećih pojedinačnih tržišta, dok je ukupno najuspešniji slovenački Petrol, sa 4,365 milijarde evra prometa.
INTERVJU
54 KONSTANTIN NOVAKOVIĆ, ISTORIČAR UMETNOSTI I FOTOGRAF: Svedok zaboravljenih predela i kultura
O detaljima koji podsećaju da su stanovnici Balkana mnogo povezaniji sa ljudima u dalekim zemljama poput Pakistana ili Etiopije nego što nam je to danas poznato, svedoči svojim fotografijama i reportažama Konstantin
Novaković. Ovaj istoričar umetnosti već deceniju i po obilazi prostore i kulture koje „mejnstrim“ mediji uglavnom – zaobilaze.
SKENER
58 DA LI DOLAZAK STRANIH KOMPANIJA PODIŽE CENE NEKRETNINA U MANJIM MESTIMA? Prosečna plata ne podstiče cenu kvadrata
Dolazak stranih investitora u manja mesta ne utiče značajnije na rast cene kvadrata prilikom prodaje nekretnina, jer većina domaćih radnika ne može da dobije stambeni kredit veći od 30.000 evra, a zaposleni stranci retko kupuju stanove. Sa dolaskom nove velike kompanije, najčešće skaču cene izdavanja nekretnina, ali je tržište pokazalo da je i to „kratkog daha“.
60 ŠTETNA SEČA STABALA PO GRADOVIMA: Gde god nađeš zgodno mesto ti drvo poseci
Uopštene priče o klimatskim promenama neće zaustaviti rast temeprature u gradovima, ali je dokazano da drveće, posebno starije, i te kako može ublažiti posledice – od snižavanja temperature u okolini, do sprečavanja poplava po gradskim ulicama. Iako u Beogradu zelene površine zauzimaju manje od tri odsto ukupne teritorije, a 90 odsto stabala u parkovima je mlađe od 60 godina, u prestonici se već godinama forsira politika „gde god nađeš zgodno mesto ti drvo poseci“, kako bi se po svaku cenu izašlo u susret investitorima.
62 ZAŠTO SU AVIO KARTE U JEDNOM PRAVCU ČESTO MNOGO SKUPLJE OD POVRATNIH? Đavo je u tarifama
Cene avio karata određuju se na osnovu vrednosti tarifa, koje se formiraju po principu što manje postavljanja uslova za putnike, to je cena viša. Ovakve, „nerestriktivne“ tarife se najčešće primenjuju za određivanje cena karata u jednom pravcu, dok je osnovni uslov za povoljnije cene povratnih karata duži boravak na nekoj destinaciji od dan ili dva…
NOVE TEHNOLOGIJE
64 OPTOELECTRONICS GRUPACIJA, NIŠ: Iskustvo iz namenske i na civilnom tržištu
Evropska protivpožarna asocijacija (EFA) je sredinom jula predstavila specijalnu kameru koja ima sposobnost da prepoznaje prepreke u uslovima velike zadimljenosti. Njena demonstracija je upriličena pred tridesetak predstavnika protivpožarne industrije iz čitave Evrope u Nišu, jer se u njemu nalazi sedište domaće Optoelectronics grupacije, koja je proizvela prototip ove inovativne kamere, i već godinama se bavi visokotehnološkim rešenjima na polju namenske industrije, a sada širi svoj portfolio i na civilno komercijalno tržište.
NAUKA
68 UNAZAĐIVANJE NAUKE ZBOG ZAVISNOSTI OD PRIVATNOG NOVCA: Finansiranje ili glad
Ono što mnogi pripisuju napretku u digitalnoj revoluciji, od interneta i GPS-a do sekvenciranja DNA, u stvari su otkrića koja su nastala zahvaljujući javnom finansiranju, pre nego što je nauka postala gotovo u potpunosti zavisna od privatnih ulaganja.
KOKTEL
72 ĐERDAP: RAST BICIKLISTIČKOG TURIZMA: Plaćaju, a ne zagađuju
Na ruti duž Dunava kroz Srbiju prolazi godišnje oko 10.000 turista na biciklima, koji kreću na put s namerom da zaista detaljnije upoznaju prirodne i kulturne specifičnosti krajeva kroz koje prolaze. Zbog prednosti ovakve vrste turizma, „biciklistička groznica“ zavladala je i u mestima u Đerdapskoj klisuri, gde su institucije, biciklistička udruženja i preduzetnici pokrenuli niz usluga za goste „na dva točka“.
74 IZLOŽBA O RAZVOJU INDUSTRIJE HLAĐENJA: Hladan kao led
Prve „fabrike leda“ u Srbiji su otvorili pivari Vajfert i Bajloni, te beogradski proizvođač čokolade Kosta Šonda, a u okolini Beograda danas posluje jedini proizvođač velikih blokova kristalnog leda u celoj istočnoj Evropi, priča kustos Zoran Lević, autor izložbe „Hladan kao led“ koja je tokom leta „rashlađivala“ posetioce u beogradskom
Muzeju nauke i tehnike.
KOMUNIKACIJE
76 UMEĆE SAOPŠTAVANJA STRUČNIH INFORMACIJA: Jednostavno rečeno: Nukleotid C se uvek veže sa nukleotidom G
Iscrpna istraživanja pokazuju da su građani većinom skloni da pre poveruju onima koji nude uprošćena, „konačna“ rešenja, nego onima koji preispituju mnoštvo činjenica i nastoje da isključivo na osnovu dokazanih podataka objasne stvarnost. To, međutim, nije opravdanje za akademske i poslovne stručnjake koji s javnošću komuniciraju tako da bismo svi trebali da imamo njihovo obrazovanje kako bismo ih razumeli.
REPRINT
78 ZAŠTO SE NEMAČKI MILIJARDERI NE RAZMEĆU SVOJIM BOGATSTVOM? Poželjno isticati skromnost, ali ne uvek i prošlost
Nemački milijarderi, za razliku od svojih „kolega“ u SAD, Britaniji, Rusiji, pa i Kini, ne samo da se ne razmeću svojim bogatstvom, već po svaku cenu izbegavaju pojavljivanje u javnosti. Razlozi su pre svega u drugačijoj kulturi koja favorizuje skromnost i štedljivost, ali i u poreklu bogatstva koje je u ne tako malom broju slučajeva povezano sa nacističkom prošlošću.
VREMEPLOV
80 IDOL BESKRUPULOZNIH BOGATAŠA: Majstor zarade na tuđoj nesreći
Marko Licinije Kras, najbogatiji čovek starog Rima i jedan od najbogatijih pojedinaca u ljudskoj istoriji, bio je oličenje svog vremena, u kome je korupcija usavršena do umetnosti, a nasilje, politika i zarada bili nerazdvojni. Njegove veštine da javnu nesreću pretvori u najveći izvor sopstvenih prihoda i da političare tretira kao ekonomske poduhvate, pokazale su se primenjivim u svim vekovima i učinile ga uzorom beskrupuloznog bogaćenja.
OTISAK MESECA