/ Vesti / Šta donose izmene poreskih zakona za IT industriju?
BiF Analize Čitajte B&F online

Šta donose izmene poreskih zakona za IT industriju?

This post has already been read 290 times!

Naime, nacrti zakona o izmenama zakona o porezu na dohodak i zakona o izmenama zakona o doprinosima izazvali su su velike turbulencije u IT zajednici.

Predsednica Vlade Ana Brnabić, juče je govoreći o poreskim reformama istakla da se one sprovode u cilju razvoja digitalnih tehnologija i inovativne industrije.

„Od 1. januara 2020. godine svi digitalni nomadi koji borave u Srbiji do 90 dana biće oslobođeni poreza“, rekla je Brnabić i dodala da od narednih godina startapovi koji imaju do devet zaposlenih neće plaćati porez u prvoj godini poslovanja.

„Predlog se odnosi na nerezidente (fizička lica) koja ne borave više od 90 dana u poreskoj godini na teritoriji Republike Srbije. Oni ne bi imali obavezu obračuna, plaćanja i prijavljivanja dohotka koji ostvare po osnovu pružanja usluga licu koje na teritoriji Srbije ne obavlja poslovnu delatnost“, pojašnjavaju iz kabineta premijerke. Takođe, ovo važi samo u slučaju da rade za inostranog poslodavca.

Digitalni nomadi, ljudi koji putuju po svetu i zadržavaju se u različitim zemljama, ali istovremeno rade s obzirom da su im kompjuteri istovremeno i kancelarija, prema raznim istraživanjima stavljaju Srbiju među najatraktivnije evropske zemlje, zbog jeftinog života, dobrog provoda i bezbednosti i donekle brzine interneta.

Milan Šolaja, predsednik Vojvodina ICT klastera, ističe da su takve poreske olakšice uobičajene u drugim zemljama i pozdravlja to što je Vlada mislila i na taj deo IT sektora. Ipak, prema pisanjima digitalnih nomada koji su bili u Srbiji, uprkos svim povoljnostima, ovaj način biznisa nije preterano razvijen kod nas, pa se ni ne očekuje preterano veliki efekat.

S druge strane, u istom nacrtu zakona predviđen je test samostalnosti preduzetnika kojim država želi da razdvoji paušalce koji rade samo za jednog klijenta umesto da budu zaposleni na ugovor o radu (i plaćaju daleko veće poreze i doprinose na zaradu od paušalnog poreza) od pravih preduzetnika i frilensera.

Naime, izmenom zakona o porezu na dohodak država je dala mogućnost onima koji ne prolaze ovaj test da se ili zaposle kod poslodavca ili osnuju firmu u kojoj bi bili zaposleni i da istovremeno ostvare poreske olakšice. U sledećoj godini bila bi im umanjena osnovica za porez na dohodak i doprinose za 70 odsto, u drugoj godini za 65 odsto, a u trećoj 60 odsto. Kako sada stvari stoje nakon toga bi se plaćao pun iznos poreza i doprinosa što bi značilo rast troškova za preduzeće za oko 30 do 40 odsto.

Goran Prijić, suvlasnik IT kompanije Vivify Ideas iz Novog Sada, u autorskom tekstu na portalu Startit istakao je da ukoliko se nakon tri godine to desi, IT firme će ili morati da podignu cenu svojih usluga za klijente ili da angažuju jeftiniju radnu snagu.

„Imaćemo situaciju da će zapošljavanje medior programera iz Srbije koštati npr. 3.000 evra mesečno, angažovanje nezavisnog saradnika iz Srbije sa istim znanjem 2.300 evra, ali uz jako limitirajuće uslove saradnje, dok će angažovanje konsultanta iz Ukrajine sa jednakim znanjem i dalje koštati 2.000 evra“, navodi on u tekstu. U drugom slučaju, ako ne podignu cene IT firme mogu se jednostavno okrenuti tržištima gde su programeri jeftiniji.

Izmene zakona daju i mogućnost umanjenja osnovice za porez na dohodak i doprinose od 70 odsto u slučaju zapošljavanja „novonastanjenog lica“ kako se navodi u nacrtu zakona. Tu se radi o povratnicima iz inostranstva koji bi se zaposlili u Srbiji, a da bi dobili tu olakšicu ne smeju dve prethodne godine da borave u Srbiji i da imaju minimalnu platu 145.104 dinara.

Pored toga istu olakšicu dobijaju mlađi od 40 godina koji su u prethodnih godinu dana boravili u inostranstvu zbog školovanja i imaju platu kod novog poslodavca najmanje 217.656 dinara.

Inače država je prošle godine usvojila poreske olakšice za inovativne industrije što se pre svega odnosi na IT industriju. Tako porez na prihod od intelektualne svojine iznosi tri odsto (umesto 15 odsto), a uz to se troškovi istraživanja i razvoja priznaju u dvostrukom iznosu za potrebe obračuna poreza na dobit.

Prema rečima Nenada Paunovića, savetnika premijerke za kreativnu industriju, već ove godine digitalne kompanije na osnovu toga plaćaju porez na dobit od nula do tri odsto, odnosno faktički ga ni ne plaćaju.

U Srbiji inače prema istraživanju Centra za istraživanje javnih politika ima 3,52 digitalna radnika na 1.000 stanovnika, što je recimo duplo više nego u Americi.
Da li će izmenama poreskih zakona čiji su nacrti spremni za ulazak u Skupštinu Srbija postati zemlja sa idealnim uslovima za digitalnu ekonomiju ili će te izmene oterati IT-jevce u sivu zonu ili inostranstvo?

Izvor Danas

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close