Veliki broj mladih u Srbiji želi ili namerava da se odseli iz Srbije, a najčešći razlog koji navode je poboljšanje životnog standarda, pokazali su rezultati o stavovima mladih koje je sprovela fondacija Fridrih Ebert (FES). Nakon životnog standarda, najčešći motivi su veće plate, bolje mogućnosti za zapošljavanje i beg od nepovoljne situacije.
Kada je reč o željenim destinacijama, mladi u najvećoj meri biraju razvijene zemlje Zapada. U isto vreme, na domaćem planu zalažu se za veću ulogu države i u velikom broju misle da državno vlasništvo treba da bude uvećano, dok tradicionalno gaje visok stepen nepoverenja prema državnim institucijama.
Šta nam sve ovo govori – da li postoje nelogičnosti u njihovom razmišljanju i zbog čega, a šta treba da radimo da bismo dostigli životni standard razvijednih privreda Zapada?
Mladi žele bolji životni standard – i spremni su da se odsele zbog toga
Istraživanje FES-a „Mladi u Srbiji 2018/2019“ pokazuje da čak tri četvrtine mladih izražava želju ili nameru da emigrira, što „stavlja Srbiju na prvo mesto među zemljama u regionu“. Od konkretnih destinacija, u najvećoj meri biraju Nemačku, SAD, Švajcarsku i Austriju – razvijene zemlje Zapada koje zaista imaju daleko bolji životni standard i nesumnjivo veće mogućnosti za zapošljavanje.
U skladu sa ovim nalazom je i razultat istraživanja koji pokazuje šta mladi vide kao svoje „najznačajnije lične vrednosti“ – na prvom mestu (28 odsto ispitanika) nalazi se zaposlenost, a na drugom (16 odsto) ekonomska dobrobit građana.“Ukratko, ovi nalazi daju sliku mladih u Srbiji koji su teško opterećeni ekonomskim problemima, koji imaju primat u odnosu na pitanja kao što su vladavina prava, ljudska prava i slobode“, navode autori studije.
Takođe, kada je reč o faktorima koji utiču na izbor zaposlenja, najzastupljeniji odgovor je dohodak/plata – čak 91 odsto ispitanika označilo je ovaj kriterijum kao veoma značajan ili značajan.
Međutim, i bez preciznih rezultata istraživanja javnog mnjenja, mogli bismo da zaključimo da su upravo ekonomski problemi oni koji najviše opterećuju građane Srbije, a posebno mlade ljude koji su na počecima svojih karijera i koji traže i žele perspektivu boljeg života.
Mladi žele više državnog vlasništva – a šta misle o tržištu?
Jedan od zaključaka navedenog istraživanja jeste i to da mladi, „teško opterećeni ekonomskim problemima“, ipak ne žele da budu proaktivni i „preuzmu kontrolu nad stvarima u političkom životu“.
Ovi problemi su razlog zbog kojeg su mladi, uprkos tome što su zabrinuti i nezadovoljni učinkom države i institucija, i dalje fokusirani na intervenciju države, koju preferiraju“, ističu autori istraživanja.
U skladu sa tim, čak 46,2 odsto mladih se potpuno ili donekle slaže da bi državno vlasništvo nad firmama i u privredi trebalo da bude uvećano. U načelu, dodaju autori, „većina ispitanika smatra da država treba da ima veću kontrolu nad ekonomijom“.
Slična pitanja pokriva i istraživanje koje je Libertarijanski klub Libek sproveo u decembru 2017, a koje se bavi ekonomskim populizmom, tj. njegovom popularnošću među studentima u Srbiji.
„Gotovo 55 odsto ispitanika smatra da je uloga države da svakom ko želi da radi obezbedi posao, što dalje implicira da je podrazumevajuće da država ima privredu u svom vlasništvu i da se ponaša kao poslodavac. Na tom tragu, kada smo ih pitali šta je neophodno uraditi kako bi se smanjila nezaposlenost, ispitanici su opet gledali u pravcu države. Gotovo 60 odsto ispitanika smatra da je rešenje u subvencijama ili otvaranju novih firmi u vlasništvu države“, zaključuju autori ove studije.
Pored pozitivnih stavova prema ulozi države u privredi, primetni su i negativni u pogledu tržišne ekonomije. Tako autori studije navode da „svaki drugi ispitanik ima negativnu asocijaciju na tržište. Međutim, negativan doživljaj tržišta nije tako jednodimenzionalan, niti dosledan“.
Formulisanje pitanja i sama metodologija istraživanja često imaju veliki uticaj na odgovore ispitanika, te se postavlja pitanje u kojoj meri je fokusiranje na veću, odnosno manju ulogu države uticalo na zaključke studija.
Izvor Blic