Home Tags Posts tagged with "potraživanje"
Tag:

potraživanje

EkonomijaVesti

Dužnik svoj prigovor na zastarela potraživanja upućuje preko izvršitelja sudu

by bifadmin

Dugovanja građana za račune za komunalne usluge, struju, kablovsku televiziju, mobilne i fiksne telefone zastarevaju u roku od godinu dana.

Međutim, dug može da bude naplaćen prinudno i nakon tog perioda, a jedini način da korisnik to izbegne je da uloži prigovor na vreme.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ističu da ukoliko ih je neko tužio za zastarelo potraživanje, nikako ne treba da izbegavaju rešenje koje im stigne od izvršitelja.

– Sve usluge koje dospevaju na mesečnom nivou zastarevaju u roku od godinu dana, prema Zakonu o obligacionim odnosima, ističe Marko Dragić, pravni savetnik u NOPS-u i savetuje:

– Dokaz o uplati treba čuvati u tom periodu, odnosno 12 meseci, kaže on.

Uložiti prigovor

Dešava se da građani slučajno ne plate neki račun ili možda nisu dobili opomenu. Ako se desi da ih neko tuži za zastarelo potraživanje i stigne im rešenje od izvršitelja, obavezno treba u roku od osam dana da ulože prigovor i da se pozovu na zastaru. Samo tako mogu da zaustave prinudnu naplatu potraživanja.

– Pogrešno je uverenje građana da dug ne može da bude naplaćen ako je prošlo više od 12 meseci ili da će odbijanjem rešenja koja im stižu od izvršitelja izbeći da plate – objašnjava Dragić i dodaje:

– Institut zastare se ne primenjuje automatski, već isključivo kada se dužnik pozove na njega u roku od osam dana.

Ukoliko to ne učini, kako dodaje, na kraju će njegovi troškovi biti višestruko uvećani i dug će biti prinudno naplaćen. On ukazuje da je Zakonom o zaštiti potrošača zabranjeno da se korisnici uslovljavaju naplatom zastarelih potraživanja da bi im bila ponovo uključena, odnosno pružena usluga. Međutim, u praksi se to, ipak, dešava.

– Mobilni i kablovski operateri imaju pravo da prekinu pružanje usluge potrošačima koji dva meseca nisu platili račun – kaže Dragić.

Pismo preko izvršitelja

Sud po službenoj dužnosti ne vodi računa o rokovima, o tome moraju da brinu potrošači.

– Dužnik svoj prigovor na zastarela potraživanja upućuje preko izvršitelja sudu, koji donosi odluku da se obustavi naplata – navodi Dragić i dodaje:

– Taj podnesak mora da bude sačinjen u skladu sa propisima.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Banke ne smeju da daju lične podatke korisnika, agencijama za naplatu potraživanja

by bifadmin

Banke u Srbiji nemaju pravo da lične podatke korisnika daju agencijama za naplatu potraživanja, ukazalo je danas Udruženje bankarskih klijenata „Efektiva“.„Prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banka ne sme da proda dug fizičkog lica agenciji za naplatu potraživanja. Ipak, banke u postupku naplate dugovanja, angažuju takve agencije, koje umesto njih pozivaju dužnike. Takav aranžman banke i agencije je nezakonit“, navodi se u saopštenju „Efektive“.

Savet tog udruženja bankarskim klijentima je da u situaciji kada ih za dug umesto banke poziva neka agencija za naplatu potraživanja da banci upute pisani zahtev za brisanje ličnih podataka iz baze agencije.

„To znači da će pozivi i uznemiravanja nakon toga prestati, jer agencija neće smeti da koristi lične podatke dužnika“, istakla je „Efektiva“ i dodala da je obaveza banke da o tome obavesti dužnika, a ako to ne uradi, postoji mogućnost žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i pokretanje sudskog postupka.

Po tumačenju tog udruženja ni mobilni operatori i trgovce nemaju pravo da agencijama za naplatu potraživanja daju lične podatke dužnika.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Pandemija uvećava problem naplate potraživanja

by bifadmin

Privrednici apeluju na državu da izmiri svoje obaveze prema privredi, kako bi se ublažio rast nelikvidnosti u situaciji vanrednog stanja. U Srbiji je i pre proglašenja epidemije korona virusa svaka četvrta firma imala probleme sa likvidnošću zbog neplaćanja dužnika. Kriza izazvana epidemijom će dodatno odložiti rešavanje problema naplate potraživanja, upozoravaju u NALED-u.

Kompanije u Srbiji svoja potraživanja naplate u proseku za godinu dana i sedam meseci. To loše utiče na njihovu sposobnost da plaćaju svoje redovne obaveze. Izvesno je da će novonastala situacija usled pojave korona virusa dodatno prolongirati naplatu. Odnosno, da će produbiti ovaj problem, posebno u situaciji kad sudovi i drugi državni organi ne rade punim kapacitetom, kažu u NALED-u.

S druge strane, država bi mogla da pomogne i ublaži eventualni rast nelikvidnosti tako što bi izmirila svoje obaveze prema privredi. To je jedan od čestih apela privrednika upućenih resornim institucijama od proglašenja vanrednog stanja, navode u toj alijansi.

„Nije lako proceniti kako će se pandemija korona virusa odraziti na likvidnost naše privrede. Može se očekivati da se ista situacija oslika na celu Evropu”, kaže Dejan Vuković, potpredsednik NALED-ovog Saveza za imovinu i urbanizam i osnivač advokatske kancelarije Vuković i partneri.

Pozivajući se na izveštaj European Payment Report 2018, on je naveo da su srpske firme i do sada pokretale sudski postupak naplate tek nakon devet meseci čekanja (264 dana). Njihove evropske kolege reaguju tri puta brže i na taj korak se u proseku odluče nakon 82 dana čekanja.

Sudski troškovi čine čak 40 odsto vrednosti potraživanja

Vuković naglašava da će popravljanju situacije sa naplatom potraživanja, nakon prolaska pandemije virusa, pomoći izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je stupio na snagu 1. januara ove godine.

Pored unapređenja zakonskog okvira, deo odgovornosti je i na samoj privredi, ističe Vuković. „Ukoliko epidemija bude relativno brzo zaustavljena, privreda bi i sama mogla da utiče na dužinu postupka naplate, tako što bi znatno ranije zahtevala pred sudom da dobavljač izmiri dug. Međutim, kompanije su kod nas i do sada bile sklonije tome da pokušaju da se vansudski naplate, jer tako izbegavaju troškove postupaka koji prema Duing biznis listi iznose čak 40 odsto vrednosti potraživanja”, ističe Vuković.

Dodaje da je jedan od preduslova za efikasnu naplatu potraživanja i njihov pravilan tretman. Kako objašnjava, to znači da se status potraživanja prati od dana izdavanja fakture do konačne naplate.

Ukoliko naplata iziskuje prevelike troškove za kompaniju, rešenje može da bude angažovanje specijalizovanih kompanija koje se bave ovom vrstom posla, medijatora, advokata i privatnih izvršitelja kojima je novi zakon o izvršenju dao mogućnost da sprovode i dobrovoljnu naplatu.

Svaka ćetvrta firma u lancu nelikvidnosti

Kada je reč o razlozima neplaćanja, u European Payment Report 2018. je navedeno da je ubedljivo najveći problem što kompanije nemaju dovoljno novca.

I dok u Evropi svaka druga kompanija koja kasni sa plaćanjima (54 odsto) čini to zato što je u finansijskim problemima, u Srbiji je to mnogo češći slučaj, pa 72 odsto firmi kasni s izmirenjem duga upravo iz tog razloga.

Veliki problem je i administrativna neažurnost kupaca s kojim se kod nas bori svaka treća kompanija, dok je svaka četvrta upala u lanac nelikvidnosti zbog namernog neplaćanja dužnika.

Tek svaka deseta kompanija nije naplatila potraživanje zato što se vodi sudski spor oko isporučene robe ili usluge, navode u NALED-u.

Prema izveštaju Duing biznis 2020, privreda je u proseku naplaćivala potraživanja za 622 dana, što je blagi napredak u odnosu na prethodnu godinu, kada je bilo potrebno 12 dana više.

Izvor: Tanjug

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Boljka srpske ekonomije i dalje naplata potraživanja

by bifadmin

Iako smo na ekonomsku krizu iz 2008. godine kada su rokovi naplate u privredi išli i preko godinu dana, skoro i zaboravili, naplata među preduzećima u Srbiji i dalje je ozbiljan problem.

Prema najnovijim istraživanjima „Mreže za poslovnu podršku“ firme u Srbiji na naplatu u proseku čekaju nešto duže od četiri meseca, a najveći problem je u građevinarstvu gde se na novac čeka i duže od 200 dana.

Poređenja radi, rokovi plaćanja u zemljama Evropske unije su 39 dana.
Najveći problem u Srbiji istovremeno imaju građevinari. Na naplatu potraživanja tako najduže čekaju izvođači građevinskih radova – u proseku 207 dana, kao i izvođači radova u oblasti elektroenergetike – oko 204 dana, pokazalo je istraživanje Mreže.

Slede ih proizvođači građevinskog materijala, nameštaja, kao i oni u oblasti metalske industrije koji u proseku da naplate svoj rad i usluge čekaju od 160 do 196 dana.

Ubedljivo najbrže potraživanja se naplaćuju u bankarskim uslugama privredi (bez kredita) i to u proseku oko devet dana. Proizvodnja auto-delova, ali i usluge u turzimu, recimo hotela i turističkih agencija su neki sektori gde se takođe nešto kraće čeka i to oko 70 i 80 dana.
Po Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, rok za izmirenje računa između firmi ne može biti duži od 60 dana, dok u javnom sektoru moraju svoje obaveze prema privrednim subjektima da izmire do 45 dana.

Dragoljub Rajić iz „Mreže za poslovnu podršku“ ocenjuje da je naplata potraživanja „jedna od boljki srpske ekonomije“.

„Firme su preopterećene i to na previsokom nivou u odnosu na njihovu finansijsku moć, tj. u odnosu na njihove ukupne prihode. I dalje naše firme rade u okruženju gde je prosečan rok naplate potraživanja 140 dana, ali i stalno postoji povećanje opterećenja. Recimo, podignuta su i zahvatanja poput poreza na imovinu, pa sada je svakom ko ima radnju ili mesto u kojem radi, porez višestruko skočio, a to se sve ‘obija’ o glavu zaposlenih“, tvrdi Rajić.
„To je siguran način da neka mala i srednja preduzeća, koja inače solidno posluju i zdrava su, zapadnu u teškoće. Ranije je bio rok i po 180 dana kod nekih velikih kompanija, pa su mala morala i da podižu kratkoročne kredite kako bi pokrili taj period. To je na neki način bila jedna vrsta ucene jer su kamate bile visoke“, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić.

Mi u Srbiji i inače imamo naviku, kako dodaje, čak i kao pojedinci da ne obraćamo dovoljno pažnju na plaćanje računa, pa to kasnije sve dođe na naplatu u većem obimu nego što bi bilo da se plaća na vreme.
„Tako dugo čekanje za naplatu potraživanja može da vodi i u sivu ekonomiju i opasan je lanac nelikvidnosti, jer propadaju firme koje su u zdrave, „, ističe Savić.

Govoreći o načinu da se rokovi smanje, tvrdi da je potrebno samo poštovati zakon, a tu bi veliku ulogu trebalo da „odigra i država“.

Izvor Blic

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail