Usluge koje su bile najzaslužnje za privredni rast prošle godine, sada su najveće žrtve pandemije i najnegativnije će uticati na ovogodišnje rezultate privrede. Poljoprivreda se prošle godine nije istakla u doprinosu bruto društvenom proizvodu, ali će zato ove godine biti jedina od retkih proizvodnih delatnosti koja neće zabeležiti pad.
Za razliku od prošle, u ovoj „korona“ godini domaća privreda teško da će se deliti na uspešne i neuspešne, već po svoj prilici na manje ili više neuspešne. Još jedna bitna razlika u poređenju s prethodnom godinom je u tome, da će u preraspodeli neuspeha usled posledica pandemije, donekle biti zamenjene uloge industrija kada je reč o njihovom doprinosu ukupnim razultatima privrede. Delatnosti koje su prošle godine pogurale privredni rast ove godine će najverovatnije završiti u zadnjoj klupi, a najmanje loše će proći neki od prošlogodišnjih prosečnih đaka.
Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Srbija je prethodnu godinu završila sa realnim rastom bruto društvenog proizvoda (BDP) od 4,2%. Povećanju ukupne privredne aktivnosti najviše su doprinele usluge sa 2,2%, potom građevinarstvo sa 1,3%, doprinos industrije je bio neznatan, dok su rezultati u poljoprivredi bili na sličnom nivou kao i godinu ranije, ili što bi rekli statističari njen doprinos je bio „neutralan“. Neto izvoz ni prošle godine nije slavno završio, pre svega zbog povećanog uvoza repromaterijala i investicione opreme, a manjim delom usled povećanog uvoza potrošnih dobara.
Izvor: RZS
Prošlogodišnje privredne zvezde, sektor usluga koji je predvodio privredni rast, ove godine se preobratio u najveću žrtvu pandemije korona virusa. Prema izveštaju o tekućim makroekonomskim kretanjima koji je Ministarstvo finansija objavilo u septembru ove godine, usluge će najnegativnije uticati na ukupne privredne aktivnosti u 2020. godini, pre svega zbog gubitaka u turizmu, transportu, ali i u delatnostima kao što su zabava i rekreacija.
Očekuje se i pad svih proizvodnih sektora, osim poljoprivrede. Industrija koja je još uvek suočena sa smanjenjem spoljne tražnje a jedno vreme je imala probleme i zbog poremećenih lanaca snabdevanja, takođe će negativno uticati na rast privrede. Ovakva procena se posebno odnosi na izvozno orjentisane delatnosti, poput automobilske, gumarske i industrije proizvodnje osnovnih metala, dok će se na delatnosti sa značajnom domaćom komponentom, poput prehrambene, manje odraziti posledice pandemije.
Pad, pad, i poneki blagi oporavak
U izveštaju se navodi da je u prvih sedam meseci ove godine industrijska proizvodnja zabeležila međugodišnji pad od 1,4%. Prerađivačka industrija sa padom od 1,3% najnegativnije je uticala na stopu rasta ukupne industrije (-0,9 procentna poena), a njen pad se nastavio i kasnije. Proizvodnja električne energije sa padom od 4,2% takođe se negativno odrazila na ukupnu industrijsku aktivnost (0,7 procentna poena), dok je za 3,5% veća proizvodnja u sektoru rudarstva uticala sa 0,3 procentna poena na stopu rasta ukupne industrije.
Na niži nivo industrijske proizvodnje uticao je pre svega pad intermedijarnih proizvoda, osim energije (-3,6%), kao i kapitalnih proizvoda (-10,6%). Takođe, blagi pad proizvodnje od 0,3% je zabeležen kod trajnih proizvoda za široku potrošnju, dok je rast ostvaren u proizvodnji energije (1,8%) i kod netrajnih proizvoda za široku potrošnju (0,6%).
Najveće posledice pandemije je pretrpeo uslužni sektor. U julu, dolasci turista su prepolovljeni u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, dok se broj noćenja smanjio za nešto više od trećine. Ovakva kretanja su pre svega uslovljena izostankom turističkih poseta iz inostranstva, dok je broj domaćih turista u julu bio manji za svega 3,4% u poređenju s julom prošle godine.
Posle jednokratnog pada u aprilu, trgovinski promet nastavlja da beleži realni rast, koji je u julu iznosio 4,7% na međugodišnjem nivou.
U drugom kvartalu 2020. godine građevinska aktivnost je bila pod negativnim uticajem pandemije, ali zahvaljujući dobrim rezultatima s početka godine, bruto dodata vrednost (BDV) građevinarstva u prvih šest meseci beleži realni rast od 8,3% međugodišnje, uz rast vrednosti izvedenih radova od 9,3%. Istovremeno, broj izdatih građevinskih dozvola je bio manji za 3,5%, dok proizvodnja cementa u prvih sedam meseci beleži rast od 3,8%.
*Prema evidenciji Uprave carina, pojedinačni podaci (bez sumiranja kompanijskih grupacija i holdinga)
Izvoz usluga u prvih šest meseci 2020. godine je manji za 6% međugodišnje, što je posledica manjeg izvoza tokom drugog kvartala, s tim da je pad u junu (-13,1%) gotovo prepolovljen u odnosu na majski pad (-28,3%).
Izvoz robe u julu je opao za 4,3% međugodišnje, usled pada spoljne potražnje. S druge strane, na pad robnog uvoza (-8,8% međugodišnje) najviše je uticala niža vrednost uvoza energenata, zbog manje ekonomske aktivnosti ali i niže cene nafte.
Izvoz loš, ali uvoz još gori
Kretanje izvoza u prvih sedam meseci ove godine u potpunosti je obeležio šok koji je izazvala pandemija sredinom marta, preokrenuvši prethodni trend rasta, ističe se u izveštaju. Izvoz robe u prvih sedam meseci 2020. godine iznosio je 9.310,1 miliona evra, dok je robe uvezeno za 12.706,8 miliona evra, što je pad od 8,2% i 7,1%, respektivno, usled usporavanja domaće i inostrane ekonomske aktivnosti. Ovakva kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni imala su za posledicu smanjenje trgovinskog deficita za 142,6 miliona evra, dok je pokrivenosti uvoza izvozom 73,3%.
U periodu od januara do jula, pad izvoza automobilske industrije, osnovnih metala i gumarske industrije je preovlađujuće uticao na izvozne aktivnosti. S druge strane, porast izvoza duvanske industrije, poljoprivrede i prehrambene industrije, uticao je na ublažavanje pada ukupnog robnog izvoza.
Najveći uticaj na pad izvoza u julu imao je manji izvoz osnovnih metala, usled smanjene spoljne tražnje, što je generisalo polovinu pada ukupnog izvoza. Na kretanje robnog izvoza pozitivno se odrazio veći izvoz duvanske i automobilske industrije, ali i elektronske, mašinske i industrije ostalih saobraćajnih sredstava.
U prvih šest meseci ove godine, uvoz robe je značajno usporio kao posledica manjeg uvoza repromaterijala usled smanjenih kapaciteta privrede i niže cene nafte. Uvoz potrošne robe i opreme se oporavlja i ostvaruje rast drugi mesec za redom. Najveći uticaj na pad uvoza u julu prouzrokovao je manji uvoz sirovina, naročito sirove nafte i gasa, osnovnih metala, ruda metala, koksa i derivata nafte. Nasuprot tome, rastao je uvoz mašina i opreme.
U periodu od januara do avgusta 2020. godine, ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika iznosila je 2,4 milijarde evra. Najveći izvoznik je smederevska železara, a slede Ziđin Bor i Tigar Tajers. Autori izveštaja procenjuju da bi neto izvoz, ipak, trebalo da ima pozitivne efekte po ukupnu ekonomsku aktivnost do kraja godine, pre svega zato što je od izvoza još više pao uvoz, usled niže potrošnje stanovništva i smanjenja investicija.
Mašine su se najviše izvozile i uvozile
U prvih šest meseci ove godine, najviše su se izvozile električne mašine, aparati i uređaji, koji su sa ukupnom vrednošću od 1.051 miliona evra učestvovali sa 11,3% u ukupnom izvozu. Učešće od 5,2% imao je izvoz žitarica i proizvoda na bazi žita (481,7 miliona evra), te izvoz povrća i voća (483,6 miliona evra). Pogonske mašine i uređaji činili su 4,5% ukupnog izvoza (419,6 miliona evra), a proizvodi od kaučuka 4,3% (396,3 miliona evra).
U istom periodu, električne mašine, aparati i uređaji su bili i najzastupljeniji uvozni proizvodi, sa učešćem od 6,4% i vrednošću od 814 miliona evra. Drumska vozila činila su 4,8% ukupnog uvoza (604,5 miliona evra), učešće od 4,6% zabeležile su industrijske mašine za opštu upotrebu (586,9 miliona evra), kao i medicinski i farmaceutski proizvodi (578,5 miliona evra), dok su nafta, naftni derivati i srodni proizvodi učestvovali sa 4,5% u ukupnom uvozu (572,8 miliona evra).
Zorica Žarković
Foto: Pixabay