Ulaganje u solarno-termalne projekte toplane mogu da otplate za nešto više od deset godina, a nakon tog perioda dobija se gotovo besplatna energija. Privrednici mogu da računaju da će ugradnjom solarnih panela stabilizovati sopstvenu potrošnju i preduprediti turbulencije na tržištu struje. Kupiće električnu energiju plativši odjednom, ali će to učiniti za vreme od preko 20 godina i pri tom platiti 30% realne cene tokom tog perioda.
Prema podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju, Srbija ima za 30% više sunca nego Danska i potencijal za proizvodnju oko 3,6 gigavata solarne energije. Ali sa do sada instaliranih 11 megavata solarnih kapaciteta, Srbija ne samo da je svetlosnim godinama udaljena od Danske, nego proizvodi najmanje solarne energije po glavi stanovnika u celoj Evropi.
Domaći i strani investitori koji su učestvovali na nedavno održanoj konferenciji o solarnoj energiji u Beogradu, u organizaciji specijalizovanog portala „Balkan Green Energy News“, očekuju da će novi Zakon o obnovljivim izvorima energije omogućiti daleko veća ulaganja u ovu vrstu proizvodnje. Ukoliko se ostvare obećanja iz Ministarstva rudarstva i energetike da će podzakonski akti, neophodni za primenu novog zakona, biti završeni za nekoliko meseci, Srbija bi trebalo da uđe u investicioni ciklus vredan 12 milijardi evra, s ciljem da se udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije do 2040. podigne na 40%.
Mnogo bliži je kraj godine, što je rok do kada u nadležnom ministarstvu obećavaju da će biti organizovane i prve aukcije za izgradnju fotonaponskih postrojenja. Prema rečima Jovanke Atanacković, državne sekretarke Ministarstva rudarstva i energetike, u Srbiji se trenutno razvijaju projekti za gradnju solarnih elektrana snage 400 megavata, a državi je stalo da ima što više učesnika na aukcijama, kako bi cene bile što niže i samim tim manje i državne subvencije.
Imajući u vidu da se naša zemlja u proizvodnji električne energije najviše oslanja na ugalj, čija iskoristivost je oko 70%, za zamenu 4,4 gigavata uglja do 2050. godine će biti potrebno dvostruko više energije iz obnovljivih izvora – od osam do 10 gigavata. Ovakva računica će uticati i na odluke o visini kvota za aukcije, pri čemu će nadmetanja investitora za izgradnju solarnih panela i vetroelektrana biti razdvojena. Država, pored aukcija, planira i raspisivanje tendera za strateške partnere, za projekte koji bi se realizovali na krovovima javnih zgrada i na državnom zemljištu.
Plasman na slobodnom tržištu važniji od premija
Ono što gradnju solarnih panela izdvaja od ostalih obnovljivih izvora jeste regulisanje prava na sticanje zemljišta koje ne sme da ugrozi proizvodnju hrane, i shodno tome zahteva odgovarajuće promene i u zakonima o poljoprivrednom zemljištu i planiranju i izgradnji. Maja Turković, direktorka kompanije CWP Global za Srbiju, kao dobro rešenje vidi i mogućnost da se proizvođačima solarne energije ustupi poljoprivredno zemljište najlošijeg kvaliteta, koje nije pogodno za obrađivanje.
Očekuje se da će fotonaponska tehnologija postati jeftinija od svih konvencionalnih načina proizvodnje energije već do 2030. godine, što je period do kada bi Srbija trebalo da izgradi jedan gigavat solarnih elektrana, smatra Turković. Investitori će se u početku, kaže, nadmetati na aukcijama za tržišne premije, ali krajnji cilj je da se ceo proizvodni kapacitet što pre integriše u slobodno tržište električne energije.
Kako objašnjava Dejan Stojčevski, tehnički direktor berze električne energije SEEPEX, Srbija već sada nudi mogućnosti za proizvođače iz obnovljivih izvora da proizvedenu energiju prodaju na tržištu, ali će do značajnog napretka doći tek sa uvođenjem likvidnog unutardnevnog tržišta, što omogućava nova regulativa. Za to će biti potrebno od šest meseci do godinu dana, a Stojčevski očekuje da će se to desiti pre nego što se napravi prva elektrana koja je dobila premije na aukcijama.
Novim zakonom se uvode podsticaji i za opremu za nezavisne proizvođače i toplane koji će energiju proizvoditi iz obnovljivih izvora. Trenutno, udeo obnovljivih izvora u daljinskom grejanju u Srbiji iznosi svega 0,004%, pa veliki solarno-termalni projekti mogu biti dobro rešenje za smanjenje velikog zagađenja u gradovima, smatra Bojan Bogdanović iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Imajući u vidu relativno niske troškove postavljanja solarnih kolektora, veliku količinu osunčanosti u Srbiji i činjenicu da ovdašnji daljinski sistemi grejanja imaju dosta niske temperature što povećava iskoristivost solarno-termalnih projekata, investicija se može otplatiti u roku od 10 do 11 godina. Posle tog perioda, dobija se skoro besplatna energija, ističe Bogdanović.
Solarno knjigovodstovo za privredu
Zakonom se sada preciznije regulišu i mogućnosti privrede i domaćinstava da sami proizvode energiju za sopstvenu potrošnju, odnosno da postanu „prozjumeri“. Cene solarnih panela i ugradnje su vrlo različite, ali prema rečima direktora kompanije „Energize“ Vladimira Popovića, privrednici mogu da računaju da na to odlazi oko 60% ukupnih troškova.
Imajući u vidu da udeo cene električne energije u ukupnim poslovnim izdacima stalno raste, ulaganje u solarnu elektranu je trenutno na nivou računa za električnu energiju u narednih pet godina, ali je dodatna prednost što se ovakvom investicijom predupređuju posledice velikih turbulencija na tržištu struje.
Miroslav Lutovac iz Privredne komore Srbije dodaje da pored stabilnosti poslovanja, privrednici bi trebalo da računaju i na to da će kupiti električnu energiju plativši odjednom, ali da će to učiniti za vreme od preko 20 godina i pri tom platiti 30% realne cene tokom tog perioda.
Udeo obnovljivih izvora u proizvodnji postaje vrlo značajna stavka u izvozu, ističe Nemanja Mikać, suvlasnik kompanije „Al Pack“ iz Subotice, koja trenutno za sebe gradi najveću krovnu solarnu elektranu u Srbiji, snage 1,1 megavata. Partneri u inostranstvu sve više ocenjuju dobavljače i na osnovu toga koliko u svojoj proizvodnji emituju ugljen dioksida, pa ulaganje u obnovljive izvore postaje investicija u bolje pozicioniranje na stranim tržištima, posebno u EU koje je za domaće firme izuzetno važno.
Prema mišljenju Aleksandra Ranđelovića, konsultanta za mala i srednja preduzeća, banke su ključne za omasovljavanje solara i kanalisanje sredstava između velikih finansijera, poput međunarodnih razvojnih i finansijskih institucija, i korisnika. Procena da se solarna elektrana može isplatiti za pet do sedam godina omogućava banci da ne mora da povlači dugoročne kreditne linije, kod kojih su uslovi nepovoljniji. Bankama je u interesu da se više okrenu solarnim i drugim kreditnim aranžmanima za razvoj obnovljivih izvora energije i zbog trenda da se sve više finansijskih institucija povlači iz projekata koji se zasnivaju na eksploataciji uglja i nafte, napominje Ranđelović.
Cilj za domaćinstva stabilna potrošnja, a ne zarada
Kada je reč o građanima koji žele da postanu prozjumeri, nadležni u EPS Distribuciji obećavaju da će u narednih nekoliko meseci pripremiti nova pravila koja će domaćinstvima omogućiti ubrzanu proceduru za priključenje krovnih solarnih elektrana. Naime, zbog dugog postupka i obimne papirologije, do sada se dešavalo da domaćinstva koja su već kupila solarne panele ne mogu da ih koriste ni posle pet godina.
U skladu sa net metering sistemom, kada domaćinstvo proizvede više energije nego što troši, taj višak predaje u distributivnu mrežu, kojom upravlja EPS Distribucija, a kada proizvede manje nego što mu je potrebno, onda može da povlači energiju iz te mreže.
Saldo povučenih i predatih kilovat-sati se izračunava jednom godišnje. Ako je domaćinstvo proizvelo manje nego što je potrošilo plaća razliku između povučene i predate energije, dok u obrnutoj situaciji ne dobija ništa, jer cilj uvođenja kategorije „kupac-proizvođač“ nije da građani na ovaj način zarađuju novac, nego da obezbede sopstvenu potrošnju.
Početna investicija za domaćinstva zavisi od snage solarnog panela, kao i cene samog sistema i ugradnje. Primera radi, na domaćem tržištu se solarni sistem od tri kilovata za krov kuće može nabaviti i ugraditi za 4.000 evra, na šta treba dodati još 1.000 evra za priključak i platiti PDV.
Foto: Pixabay