Home VestiEkonomija Grupa od 136 zemalja donela je odluku da podignu minimalni porez kompanijama na 15 odsto

Grupa od 136 zemalja donela je odluku da podignu minimalni porez kompanijama na 15 odsto

by bifadmin

Grupa od 136 zemalja donela je zajedničku odluku da podignu minimalni porez kompanijama na 15 odsto, kako bi im otežali izbegavanje plaćanja istog.

Ovaj dogovor ima za cilj da zaustavi četiri decenije dugu trku “do dna” postavljanjem donje granice za zemlje koje su, želeći da privuku strane investitore i nova radna mesta, odredile vanserijski niske takse za multinacionalne kompanije, i na taj način im omogućile kompanijama da biraju visinu poreza koji oni hoće da plate.

Ovo “poresko dno” od 15 odsto, je i dalje daleko ispod korporativne takse u industrijalizovanom delu sveta (gde uglavnom iznosi 23,5 odsto), piše Rojters.

Neke zemlje u razvoju navode da su njihovi interesi skrajnuti kako bi se ugodilo bogatim nacijama, dok sa druge strane NVO kritikuju sam dogovor, kako ima mnogo “rupa”. Prema rečima Oksfama dogovor efektivno “nema zube”.

Sporazum će se takođe teško “prodati” u Vašingtonu, gde je grupa republikanskih senatora poslala pismo ministarki finansija Dženet Jelen rekavši da su ozbiljno zabrinuti.

Pregovori su trajali oko 4 godine, a dogovor je postignut nakon što su Irska, Estonija i Mađarska napokon pristale.

Poslovanje “preko grane”

Cilj ovog dogovora je da zaustavi velike kompanije da ostvaruju profite u zemljama sa niskim porezima, kao što je Irska, nebitno gde im se klijenti nalaze. Ovaj problem se zaoštrio sa nastankom “tehnoloških giganata” kojima je poslovanje “preko grane” dodatno olakšano.

“Uspostavljanjem, po prvi put u istoriji, globalnog poreza konačno ćemo izjednačiti uslove za sve američke radnike i poreske obveznike, zajedno sa ostatkom sveta”, saopštio je jednom američki predsednik Džo Bajden.

Od 140 zemalja uključenih u dogovore, 136 je podržalo uvođenje poreza, a suzdržani su ostali Kenija, Nigerija, Pakistan i Šri Lanka.

OECD koji je predvodio pregovorima navodi da je ovim dogovorom pokriveno 90 odsto globalne ekonomije.

“Napravili smo još jedan važan korak ka većoj poreskoj pravdi”, izjavio je nemački ministar finansija Olaf Šulc u zvaničnom saopštenju upućenom Rojtersu.

“Sada imamo jasan put ka pravednijem poreskom sistemu, gde veliki igrači plaćaju svoj deo gde god da posluju”, kazao je britanski ministar Riši Sunak.

I dok se mastilo sa potpisa još uvek suši, neke zemlje se već brinu kako će implementirati ovu meru. Švajcarsko ministarstvo finansija zahteva da se interesi malih ekonomija uzmu u obzir i navodi da je gotovo nemoguće da se ovaj porez implementira 2023. godine.

Senatori zabrinuti

U međuvremenu u SAD, republikanski senatori kažu da su zabrinuti zbog razmatranja Bajdenove administracije da zaobiđe potrebno dobijanje ovlašćenja Senata za sprovođenje ovog dogovora.

Prema Ustavu SAD, Senat mora da ratifikuje bilo koji ugovor dvotrećinskom većinom (oko 67 glasova). Demokrate trenutno kontrolišu samo 50 mesta u domu od 100 članova, a republikanci su poslednjih godina izuzetno neprijateljski raspoloženi prema ovakvim ugovorima i podržavali su isključivo smanjenje korporativnih poreza.

Reakcija na finansijskom tržištu SAD i dalje nedostaje, a neki od tehnoloških konglomerata su čak javno podržale dogovor.

“Drago nam je da vidimo sve veći međunarodni konsenzus”, rekao je potpredsednik za globalna pitanja u Fejsbuku, Nik Kleg, i dodao da je Fejsbuk dugo pozivao na reformu globalnih poreskih pravila, i da oni priznaju da bi to moglo da znači i plaćanje više poreza na različitim mestima.

Iz Amazona su takođe rekli da podržavaju “napredak ka zajedničkom rešenju harmonizacije međunarodnog poreza”.

Analitičari Morgan Stenlija su rekli da su ovim najviše pogođeni proizvođači hardvera, medijski servisi i zdravstvo.

Ključno u ovom dogovoru je taj korporativni porez od 15 odsto koji omogućava državama da oporeze veći deo profita multinacionalnih kompanija.

Dženet Jelen je ovo pozdravila kao pobedu američkih porodica, ali i međunarodnog biznisa.

“Okrenuli smo neprekidne pregovore u decenije prosperiteta, kako za SAD, tako i za svet. Današnji dogovor predstavlja generacijsko postignuće u polju ekonomske diplomatije”, rekla je Jelen u saopštenju.

Zemlje u razvoju govore kako su njihovi interesi ignorisani

Iz OECD su saopštili da će na ovaj način biti omogućeno zemljama da prikupe novih 150 milijardi dolara kroz poreze, dok će se 125 milijardi dolara preusmeriti sa velikih multinacionalnih kompanija ka zemljama.

Irska, Estonija i Mađarska, sve tri zemlje sa niskim poreskim stopama, su prestale ove nedelje da se bune i nastao je kompromis oko minimalne stope poreza.

Ipak, mnoge zemlje u razvoju govore kako su njihovi interesi ignorisani, i da će bogate zemlje na ovaj način nastaviti da dele plen stranih direktnih investicija.

“Između lošeg i još goreg”

Argentinski ministar ekonomije Martin Guzman je rekao u četvrtak da je predlog zemljama u razvoju nametnuo izbor “između lošeg i još goreg”.

NVO kao što je Oksfam takođe navode da se ovim potezom neće rešiti problem poreskih rajeva.

“Poreski đavo je u detaljima, uključujući i kompleksnu mrežu izuzetaka”, kaže glavna za poreske politike u toj organizaciji, Suzana Ruiz.

Kkao dodaje, kolosalnih 10 godina grejs perioda, dodatnih u poslednjem trenutku, kao i mnoštvo drugih rupa ostavili su ovaj sporazum “tupim”.

Kompanije sa realnom svojinom i platnim spiskovima u nekoj od zemalja gde su porezi niski, na taj način mogu da osiguraju da njihovi prihodi nastave da izbegavaju novu minimalnu poresku stopu.

OECD je najavio da je sledeći korak formalno usvajanje sporazuma od strane finansijskih ministara zemalja iz grupe G20, 13. oktobra, i da se finalno prizna krajem meseca u Rimu, pred liderima zemalja G20.

Zemlje koje prihvate sporazum, moraće da usvoje zakon sledeće godine kako bi stupio na snagu od 2023. godine, ali veliki broj zvaničnika kaže da je vremenski okvir tesan.

Francuski ministar finansija Bruno LeMari je istakao da će Pariz probati da iskoristi svoje predsedavanje EU u prvoj polovini 2022 kako bi preneli zakon širom 27-članog bloka.

Izvor: Bankar.rs

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

1 komentar

Jakov 11. oktobra 2021. - 09:33

A gde je tu Srbija, i mi smo na neku ruku poreskk raj za investitore, zar smo i mi potpisali taj ugovor, to tekst ne spominje!?

Odgovori

Ostavite komentar