Mladi potrošači keiraju tržišne trendove, a oni preferiraju zdravu hranu, brze i jednostavne recepte, ali i opuštenu konzumaciju iste, stoji u izveštaju “Trendovi u prehrambenoj industriji 2023” koji je izradio konsultant u ovoj oblasti Stefan Ivanović uz podršku ePlus Marketing Centra.
Pomenuti izveštaj daje uvide u nove obrasce ponašanja na prehrambenim tržištima u svetu ali i u inovacije koje ova industrija redovno uvodi u svoj asortiman.
Užine postaju obroci
Jedna od zabeleženih promena ponašanja među potrošačima je pretvaranje užina u obroke. Istraživanja pokazuju da su ljudi na američkom i mnogim evropskim tržištima u velikoj većini zamenili bar jedan dnevni obrok snekom. Na američkom tržištu, čak 7% ispitanika tvrdi da nema nijedan klasičan obrok u toku dana, već da se hrani isključivo snekovima odnosno užinama. Ovo je rezultat ubrzanja tempa života sa jedne strane i dostupnosti brzih i prihvatljivih rešenja sa druge strane.
Popularni snekovi među potrošačima su čips od krompira, kukurzni čips, tortilje, sendviči, ekstrudirani proizvodi, peciva, barovi od žitarica, hleb sa namazom, brusketi, voće, nudle, pica, kao i sladoled u letnjim mesecima. Velika potražnja se primećuje za namirnicama sa visokim sadržajem proteina, kao što su proteinski barovi, jogurti i šejkovi, granola, orašasti plodovi, zdravi sendviči od hleba bogatog proteinima.
Dostupnost prioritet
Dostupnost – i to brza dostupnost – postala je standard na tržištima regiona. Tokom pandemije je koncept poručivanja i konzumiranja hrane van restorana eksplodirao. Kategorija hrane i pića je najbrže rastuća kategorija u onlajn trgovini.
Međusobna preuzimanja i pojava novih igrača u biznisu dostave, pokazuju da će kompanije iz ovog sektora nastaviti da kreiraju nova rešenja za potrebe potrošača.
Opuštena konzumacija
Ruku pod ruku sa ovim trendom javlja se još jedna nova navika. Naime, rad od kuće i nemogućnost izlazaka u ugostiteljske objekte tokom prethodnih godina su značajno uticali na širenje opuštenosti u sve sfere života. U mnogim kompanijama dres-kod nije više striktan kao ranije, a odlasci u kancelarije još uvek nisu svuda obavezni.
Takođe, i restorani manje insistiraju na formalnostima, ambijent je relaksiraniji, a opušteno druženje je ponovo na ceni. Pojava sve većeg broja gastro pabova, vinskih i pivskih barova koji nude hranu i drugih, novih, specijalizovanih formata ugostiteljskih objekata odvija se na talasu novog trenda opuštenog života.
Tik-Tok jednostavni recepti
Mlađi potrošači, pripadnici generacije Z (svi rođeni posle 1995. godine), oblikuju svet po svojoj meri. Zbog uslova u kojima su rasli i edukovali se, kao i zbog izazova sa kojima su suočeni, oni dovode u pitanje mnoge aksiome i uvode nova pravila ponašanja. Generaciju Z odlikuje potreba za uštedom vremena. Zato ona traži ideje na mestima koja daju brze odgovore, kao što je na primer Tik-Tok.
Tik-Tok recepti su po pravilu sa malo sastojaka, pristupačnih u većini prodavnica i uglavnom jeftinih. Priprema je jednostavna, u jednom ili dva suda, rerna se sve manje koristi, a sve više tiganj ili mikrotalasna pećnica.
Održivost i ambalaža
Pitanje održivosti u prehrambenoj industriji je aktuelno već dugi niz godina. I dok smo u ranijim periodima imali prostora za debatu o motivima zbog kojih kompanije pribegavaju konceptu održivosti, naročito u pogledu ambalaže, kod generacije Z, ta dilema izgleda da ne postoji.
Najmlađa generacija aktivnih potrošača je značajno više aktivistički nastrojena od svojih prethodnika. Veoma su svesni ekoloških problema i principa održivog poslovanja. Za njih je važna transparentnost, žele da budu upoznati sa principima na kojima posluju kompanije čije proizvode kupuju.
Dakle, pripadnici Z generacije su naglašeno skloniji kupovini onih brendova za koje znaju da posluju odgovorno i u skladu sa njihovim sistemom vrednosti.
Domaće, prirodno, organsko
Osim povratka retro stilovima, već godinama je primetan i trend povećane konzumacije domaće, organske ili takozvane „prirodne“ hrane. Sve više su na ceni proizvodi sa visokim sadržajem prirodnih sastojaka i voća, proizvodi koji sadrže isključivo prirodne boje, kao i proizvodi bez aditiva, odnosno takozvanih E brojeva.
Nasuprot konceptu malih radnji poznatih pod nazivom „zdrava hrana“, a koje su zapravo bile eufemizam za prodaju rinfuzne robe, sada imamo sve više maloprodajnih objekata koji su zaista posvećeni svom nazivu i obećanju. Da ovo više nije niša, već ozbiljan trend dokazuju nam i veliki ritejleri, koji u svoj portfolio ubacuju, ne samo „organic“ police ili „ćoškove“ unutar radnji, već imamo i novi format Organic prodavnica koje prodaju iskjučivo ovako deklarisanu robu.
Što se novih proizvoda tiče, za izbirljivu decu koja ne vole povrće i izbegavaju da ga jedu, u povoju je kategorija koja roditeljima daje rešenje: „hidden veggies“ su proizvodi koji sadrže povrće, ali je ukus koji deca ne vole „zamaskiran“ drugim, takođe prirodnim, ukusima.
Senzorna komunikacija
Proizvođači hrane su odavno shvatili da samo ukus i kvalitet hrane nisu dovoljni da bi neprestano privlačili nove i zadržavali postojeće potrošače. Tako su, osim čula ukusa i mirisa, počeli da angažuju i čulo vida – pripremajući i pakujući svoje proizvode na način koji izaziva i pozitivnu vizuelnu senzaciju.
Sve veći broj proizvođača u poslednje vreme nastoji da pruži kompletan senzorni ugođaj potrošačima, angažujući svih pet čula, kako bi pojačali intenzitet iskustva koje doživljava potrošač.
Neki od primera angažovanja dodatnih čula jesu i prijatno krckanje hrskave korice hleba ili grisina pod zubima; uzbudljivo šuštanje papira za pakovanje prilikom raspakivanja – nakon iščekivanja da se proizvod otvori; ili ugodan osećaj prilikom dodirivanja teskturnih prirodnih ambalažnih materijala.
Senzorna komunikacija jeste za sada jedna niša unutar marketinga, ali je niša koja postojano raste i koja će imati sve veći uticaj u industriji hrane.
Današnjeg potrošača nije jednostavno impresionirati. Sve na ovom svetu je dostupno i sve je već viđeno, što uživo, što na internetu. Ipak, inventivni proizvođači pokazuju da je i dalje najbolji način da se privuče velika pažnja ciljnih grupa kreiranje tzv. Wow efekta, odnosno efekta koji kreira iznenađenje, uzbuđenje i radoznalost.
Neočekivane kombinacije ukusa; ekstenzije i povezivanje brendova iz različitih kategorija – kada se urade valjano – daju i te kako dobre rezultate, a potrošači hrle da isprobaju ukuse o kojima se priča.
Tako smo došli do Plazma sladoleda u McDonald’s-u, mlečne čokolade sa čvarcima i sladoleda od joste ili od maka.