Cena benzina u Sjedinjenim Državama je rekordno visoka, ali je još uvek dvostruko manja u odnosu na svetski prosek. Razlog je „zaprepašćujuće nizak“ porez na gorivo, kojim se kupuje socijalni mir u zemlji čiji stanovnici i nemaju mnogo izbora jer se malo ulagalo u druge vidove putničkog saobraćaja. Privilegija jeftinog benzina bi dugoročno mogla skupo da košta SAD, koje su dospele u začarani krug: Amerikancima je potreban nizak porez na gorivo jer imaju jako malo mogućnosti za druge vidove transporta, a SAD ima slabo razvijen sistem alternativnog prevoza zato što je porez na benzin nizak.
Strah od predstojećeg smrzavanja, a za mnoge i od gladovanja, diže na noge sve više ljudi širom sveta. U isto vreme, Amerikanci najviše protestuju zbog divljanja cene benzina, koja se sa rekordnih 5,2 dolara po galonu u junu, nakon toga „stabilizovala“ na oko 4,1 dolara, odnosno na nešto više od jednog dolara po litru. Ankete pokazuju da preko 75% državljana SAD smatra da je ovoliko poskupljenje benzina „bezobrazno i neopravdano“, a mnogi od njih izjavljuju da su zbog toga morali da otkazuju godišnje odmore i da razmišljaju o alternativnom prevozu od kuće do posla.
Benzinske pumpe s kraja na kraj Amerike su oblepljene plakatima na kojima se žestoko kritikuje predsednik Džo Bajden zbog ovakve situacije, u kojoj bi se rado našli građani iz mnogih drugih zemalja, budući da je prosečna cena benzina u svetu dvostruko veća nego u Sjedinjenim Državama.
Naime, uprkos dramatičnim saopštenjima da je stopa inflacije u SAD najveća u poslednje četiri decenije, benzin je iznenađujuće jeftin u poređenju sa drugim velikim privredama. Kako to uspeva Americi, koja i pored sopstvenih izvora mora da kupuje velike količine nafte na svetskom tržištu po manje-više važećim cenama kao i ostali? Odgovor je u tome da na razlike u potrošačkim cenama goriva u svetu bitno utiču nacionalne subvencije i poreski nameti, a porez na benzin u SAD je, kako to opisuju neki američki mediji, „zaprepašćujuće nizak“.
Amerika radi isto što i Iran
Jeftin benzin je decenijama ekonomski prioritet u američkoj unutrašnjoj politici. Kada je savezni porez na gorivo uveden 1932. godine iznosio je jedan cent po galonu, a sada se plaća 18,4 centi, što je iznos koji se nije menjao još od 1993. godine. Na lokalu, najveće poreze na benzin od preko 60 centi po galonu imaju savezne države Kalifornija i Ilinois, ali prema podacima američke Uprave za energetske informacije iz avgusta ove godine, prosečni porez na benzin u lokalu iznosi 32 centa. Kada se sve obračuna, proizilazi da Amerikanci plaćaju prosečno 50 centi poreza po galonu goriva, daleko manje od građana u drugim razvijenim ekonomijama.
Primera radi, Kanađani plaćaju 1,5 američkih dolara a Britanci 2,4 dolara po galonu, pri čemu se na taj iznos u Ujedinjenom Kraljevstvu dodaje još 20% poreza na ukupnu cenu na benzinskoj pumpi. Evropska unija zahteva od svojih članica da najmanji iznos državnog poreza bude 1,4 dolara po galonu, a većina zemalja naplaćuje više, poput Francuske (2,6 dolara) i Holandije (3,2 dolara).
Trošak za 100 galona benzina ima manji udeo u američkom BDP-u po glavi stanovnika nego u bilo kojoj zemlji u svetu. Taj udeo u SAD iznosi 0,6%, što je daleko niže od Nemačke (1,3%), Francuske (1,6%), Italije (2,1%), Kine (4,2%) ili Turske (5%). On je manji čak i u poređenju sa državama gde je benzin jeftiniji nego u SAD, poput Saudijske Arabije gde košta 2,3 dolara, Rusije (3,2 dolara) i Irana gde građani plaćaju svega 20 centi za galon.
Iran ima neverovatno nisku cenu benzina zahvaljujući odluci tamošnjih vlasti da subvencionišu državnu naftu, prodajući ogromne zalihe svom stanovništvu uz popust. Državni budžet zbog toga trpi gubitke, ali je to cena kojom se plaća kupovina socijalnog mira.
Mada su u pitanju dva dijametralno suprotna politička i ekonomska sistema, američko insistiranje na niskim porezima na benzin se ne razlikuje bitno od iranske strategije jeftinog goriva u pogledu krajnjeg cilja. Naime, Amerika je nacija koja guta benzin. U poslednje dve decenije, ukupan broj kilometara koje su Amerikanci prešli svojim vozilima je povećan za petinu. Čak i tokom 2020. godine, kada su ulice bile stravično puste zbog najezde korona virusa, benzinske pumpe u SAD su prodale 123 milijardi galona goriva – dovoljno da napune 187.000 olimpijskih bazena.
Iste godine, prosečni Amerikanac je potrošio oko 2,5% svojih ukupnih prihoda na benzin, a ove godine je taj udeo porastao na gotovo 4%. Međutim, Amerikanci sa nižim primanjima troše čak 14% svojih prihoda na gorivo, jer obično žive u područjima gde su najgore mogućnosti za alternativni prevoz i manje povoljni uslovi za rad na daljinu.
Upravo u tom grmu leži zec američke politike jeftinog benzina. Nasuprot evropskim i azijskim modernim gradovima, u kojima je mnogo novca uloženo i dalje se ulaže u razvoj različitih vidova javnog prevoza, u SAD su investicije u ovakvu infrastrukturu bile „zadnja rupa na svirali“. Čak i susedna Kanada, i pored toga što sledi sličnu putanju privrednog rasta kao SAD, ima raznovrsniji i sveobuhvatniji transportni sistem.
Šta je starije: kokoška ili jaje?
Zašto je to tako u Sjedinjenim Državama nalikuje pitanju šta je starije: kokoška ili jaje? Drugim rečima, da li je američki individualizam oličen u kultu sopstvenog automobila produkovao politiku skromnih investicija u alternativni prevoz, ili je ovakva državna strategija pogurala fetiš da maltene svaki član domaćinstva mora da ima sopstveni automobil čim doraste do vozačke dozvole? Sada su kokoška i jaje mutirali u ekonomski začarani krug: Amerikancima je potreban nizak porez na benzin jer imaju jako malo mogućnosti za druge vidove transporta, a SAD ima slabo razvijen sistem alternativnog prevoza zato što je porez na benzin nizak.
Jer izgradnja potrebne transportne infrastrukture košta, što potvrđuje i podatak da je Američko udruženje za autoputeve, koje je finansiralo većinu savezne potrošnje na puteve i javni prevoz novcem od poreza na benzin – propalo, pošto je bilo „kratko“ za čak 140 milijardi dolara. Prema studijama koje su rađene u SAD, da bi se ozbiljnije ušlo u saobraćajne investicije neophodno je da se porez na benzin sa trenutnih 50 centi po galonu podigne najmanje na 1,5 dolar, dok bi bilo optimalno da on iznosi 2,5 dolara po galonu.
Ove naizgled male razlike na papiru, izazvale bi ogromne socijalne probleme u praksi, imajući u vidu činjenicu da već sada trošak za benzin kod manje imućnih Amerikanaca ozbiljno uzurpira kućni budžet. Mada su i vlasti i stručnjaci – a kako pokazuju ankete i trećina građana Amerike – svesni da će privilegija jeftinog benzina dugoročno jako skupo koštati SAD, nijedna vlast do sada nije uspela da progura povećanje poreza na gorivo. Jedan od najupornijih je bio Alan Grinspen, koji se 2005. godine kao tadašnji predsednik FED-a zalagao za povećanje saveznog poreza na benzin, ali bezuspešno.
Aktuelni američki ministar saobraćaja Pit Butidžedž je prošle godine predložio povećanje poreza na gorivo, ali je od ovog predloga odustao već posle nekoliko dana. Naime, u američkoj javnosti je sa mnogo više tolerancije prihvaćena Butidžedžova objava na Tviteru da su on i njegov muški partner dobili pravo na roditeljstvo, nego ideja da bi Amerikanci trebalo da plaćaju veći porez na benzin.
Benzinske pumpe na gubitku
Još jedan aktuelni paradoks u američkoj zavrzlami sa benzinom je podatak da se uprkos rekordnim cenama goriva za tamošnje prilike, zatvara sve veći broj malih benzinskih pumpi. Razlog je, kako navode američki mediji, neisplativost poslovanja, zbog čega su se iz maloprodaje povukli svi veliki proizvođači nafte i gasa. Računica pokazuje da prosečna benzinska pumpa ostvaruje neto maržu od 1,4% na svoje gorivo, što je daleko niže od prosečnih 7,7% marže na nivou svih industrija.
Benzinske pumpe dobijaju samo mali deo od cene koja je navedena za mušterije, pa dnevna zarada u proseku iznosi svega 200 do 300 dolara. To je, kako tvrde vlasnici malih pumi, nedovoljno da se pokriju režijski troškovi zakupa, rada, komunalija, osiguranja i naknada za transakcije sa kreditnim karticama, koji rastu daleko brže od cene benzina.
Zorica Žarković
Biznis & finansije 202, oktobar 2022.
Foto: Erik Mclean, Unsplash