U Americi naučite da je sve moguće, u Srbiji je moguć ispunjeniji život, u Americi živite u balonu, Srbija vas bolje pripremi za realnost. Ovako u najkraćem poredi dve zemlje od presudnog značaja za njen život Sandra Avramovski, koja je napustila dobro plaćeni američki san i u Srbiji pokrenula proizvodnju prirodnih, hladno ceđenih sokova, rešena da u svom poslu spoji najbolje iz dva potpuno različita sveta.
Kada bi Sandra Avramovski morala sebe da opiše u jednoj rečenici, ona bi glasila: „Za mene ne postoji ne može!“ Sve može ako imate jasnu viziju, znanje i upornost da to ostvarite, tvrdi ova preduzetnica, koja je odmah po diplomiranju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1994. otišla u Ameriku i tamo, bez ijednog dana radnog iskustva, dobila posao u najvećoj osiguravajućoj kući. „Ljudi u Srbiji ne shvataju koliko je ovaj fakultet kvalitetan. Da li imamo praksu? Nemamo. Ali naš Ekonomski fakultet vam daje ogromno znanje i ako sve to naučite, samo je potrebno da vam neko pruži priliku da to znanje primenite“, kaže Sandra Avramovski za B&F.
Život Beograđanke u Njujorku je postao jako dinamičan kada je tri godine kasnije na njena vrata pokucao američki san. Upoznala je arhitektu strastveno zaljubljenog u hranu, koji je Sandri ponudio da zajedno s njim krene u preduzetničku avanturu. „Ja sam bila njegova ’desna ruka’ i dobila sam neverovatnu šansu da gledam kako se od ničega pravi nešto. Naučila sam kako se radi budžet, projekcija troškova, kako se dobijaju dozvole, kako se pregovara, kako se u banci dobija kredit… Svo znanje koje imam o preduzetništvu dugujem poverenju mog tadašnjeg šefa, koji mi je dozvolio da donosim odluke, pa i da pogrešim jer se i tako uči“.
Počeli su sa šest zaposlenih, a posle 12 godina firma je imala 240 ljudi, sedam restorana, tri noćna kluba i pet zgrada u svom vlasništvu. I „desnu ruku“ koja je dobila blizance i samo pet nedelja porodiljskog odsustva. „Kada sam prvi put došla u Srbiju sa decom, shvatila sam da u Americi ne mogu da budem majka na način do koga je meni jako stalo. I to me je strašno pogodilo“. Toliko, da je Sandra Avramovski počela da razmišlja o pokretanju sopstvenog posla u zemlji iz koje je otišla.
Stranci među svojima
Ideju za posao je već imala. U Americi su se 2008. prvi put pojavili prirodni, hladno ceđeni sokovi, koji su uprkos izbijanju svetske finansijske krize doživeli strelovit uspeh. Sandra je počela da pohađa obuke iz ove oblasti, dobila je sertifikate i krenula u detaljno istraživanje tržišta. Otkrila je da se ovakva proizvodnja „tek sramežljivo pojavljuje u Velikoj Britaniji, dok ostatak Evrope spava“.
Buduća samostalna preduzetnica nije se baš naspavala dok je zajedno sa suprugom, pilotom i somalijerom koji je takođe poreklom iz Srbije, dve godine živela na relaciji Njujork – Beograd, istražujući ovdašnje tržište i pripremajući teren za povratak. „Nas dvoje smo bili odsutni iz Srbije preko dvadeset godina. Nismo imali kontakte, a još manje veze koje su svuda uvek važne. Mi smo u tom trenutku bili stranci u sopstvenoj zemlji“.
Malo po malo, pronašli su dobavljače, iskalkulisali troškove, napravili recepture i Sandra je, zaprepastivši sve koji su je znali, napustila odlično plaćeni američki san, registrovala 2013. preduzeće Cold Pressok u Srbiji i pokrenula proizvodnju hladno ceđenih sokova sa tri mašine i troje zaposlenih. Posao je započela novcem koji je zaradila preko okeana, ali je sa sobom preselila i američki način razmišljanja da svaki problem ima rešenje, ako se potrudite da ga nađete.
Prirodni, hladno ceđeni sokovi bez dodataka šećera i aditiva odmah su privukli pažnju medija, ali i pored toga nije bilo lako otvoriti tržište jer su u to vreme imali rok trajanja od tri do pet dana. Sandra je zato prvo otvorila sopstvenu prodavnicu na Dorćolu, zatim još dve, priča je išla od usta do usta, od uva do uva, da bi vrata odškrinuli i veliki trgovinski lanci. Bio je to uspeh, ali ne na glavni ulaz kroz koji bi mogli da prođu prirodni sokovi sa dužim rokom trajanja.
Vlasnica preduzeća Cold Pressok je i za to našla rešenje u hiperbaričnoj komori koja se proizvodi u Španiji. „To je najsavremeniji način stabilizacije soka. Vi napravite sok, on prođe kroz hiperbaričnu komoru na hladno, izlaže se visokom pritisku, nema pasterizacije ni zagrevanja. Rezultat je da dobijete sok koji je nutritivno potpuno isti kao sveže ceđeni sok, ali ima rok trajanja do tri meseca“.
No, to zadovoljstvo sada košta oko 700.000 evra, a kada je naša sagovornica 2016. htela da kupi mašinu, cena je bila preko 400.000 evra, i na to još 150.000 evra za dodatnu opremu. Nije bilo druge, nego da se traži kredit od banke. U Americi, priča Sandra, većina banaka se bori da prati one koji donose nešto novo na tržište, jer ako posao uspe, to je za banku ogromna referenca. Pokazalo se da su ovdašnje banke otporne na američki način razmišljanja. Nijedna banka nije htela da odobri kredit sa obrazloženjem: „Šta ćemo mi sa takvom mašinom u Srbiji, ako vaš posao propadne?“
Sve je lakše kad ima poverenja
Supružnici su shvatili da će morati da povećaju učešće za kredit. Proračunali su rizik, napravili konzervativnu projekciju da će im se ulaganje vratiti za sedam godina, prodali su svoj stan, dodali ušteđevinu iz Amerike i 2018. su uspeli da dobiju kredit i postali – podstanari. Ali zahvaljujući ovom ulaganju, sokovi su doživeli ekspanziju na tržištu, pa su pored trgovinskih stigli i do velikih lanaca benzinskih pumpi, specijalizovanih prodavnica, kafeterija, pekara… Investicija se vratila mnogo brže nego što su računali, a kredit su prevremeno otplatili prošle godine.
„Mi smo 2021. imali skok u prodaji od 70%, to je trebalo izdržati“, priseća se naša sagovornica, jer je zahtevalo izuzetno dobru organizaciju i trud svih zaposlenih, kako bi se ispoštovali rokovi i kvalitet. Srećom, Sandra je izgradila odličan tim, ali je pre toga morala da nauči da u odnosima sa ljudima u Srbiji, američki način razmišljanja može i da odmogne.
„U Americi se sve vrti oko finansija, tamo je visina plate prva i osnovna stvar u poslu. Ponudila sam zaposlenima fer platu i mislila sam – to je dovoljno. Ali nije bilo dovoljno. Naši ljudi očekuju da se njihov trud finansijski nagradi, ali im to nije najvažnije. Za njih je presudno da mogu da vam veruju. A kako da zaposleni počne da vam veruje? To nije samo plata svakog prvog. Onda sam shvatila da ni ja nisam napustila jednu veliku i stabilnu američku firmu i došla u Srbiju zbog novca. Došla sam zbog onoga što je bilo deo mene kada sam otišla u Ameriku, a tamo sam morala to da potisnem. Trebalo je samo da se vratim sebi. Kada sam to uradila, onda mi se sve otvorilo. Preduzeće sada ima 24 zaposlena, zajedno slavimo, putujemo i svi verujemo jedni drugima. Kada imate poverenja, sve se mnogo lakše sprovede“.
Najbolje iz dva različita sveta
Cold Pressok nije obogatio samo međuljudske odnose, već i asortiman, pa pored prirodnih sokova proizvodi putere od koštunjavog voća, biljno mleko i voćne namaze. Deo proizvodnje izvoze za Veliku Britaniju i SAD, a nedavno su potpisali ugovor sa jednim velikim američkim trgovinskim lancem za novu liniju proizvoda – namaze od blanširanog koštunjavog voća. Novost očekuje i potrošače u Srbiji, proizvod animalnog porekla bez pasterizacije i konzervansa.
Tako Sandra, preko svojih proizvoda, i dalje spaja dve zemlje koje su presudno uticale na njen život. Na pitanje kako bi u najkraćem opisala razlike među njima, kaže: „Svakom mladom čoveku bih preporučila da ukoliko to može, provede bar godinu dana u Americi, da shvati da je sve moguće. Tamo se preduzetništvo poštuje, podržava, voli, nauče te da radiš puno stvari istovremeno jer preduzetništvo nosi mnogo šešira, da znaš šta su prioriteti, da shvatiš kako da znanje primeniš konkretno. Ali u Americi živite u jednom balonu, što je u Srbiji nemoguće. Srbija te mnogo bolje pripremi za realnost, ona ti pruža više mogućnosti za lični i društveni razvoj, za jedan ispunjeniji život čiji smisao nadmašuje novac“.
Zorica Žarković
Biznis i finansije 218, februar 2024.