Nadležni u Srbiji pokrenuli su krajem septembra postupak za izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Cilj je da se spreče zloupotrebe prava na informacije, koje su zahvaljujući sistemskim „rupama“ koštale državnu kasu preko 28 miliona dinara. Bilo bi lepo kada bi država sa jednakim entuzijazmom počela da suzbija zloupotrebe pomenutog zakona i u sopstvenim redovima. Javne institucije sve češće „izvrdavaju“ obavezu da informišu javnost o svom radu, bilo da se „prave mrtve“ ili da na postavljena pitanja daju besmislene odgovore. Iskustva drugih pokazuju da se političari u celom regionu ponašaju po istom obrascu – dok su u opoziciji kritikuju zatvorenost države, ali kada osvoje vlast, brzo shvate da im loši zakoni odgovaraju. Balkanci su konačno doživeli da i oni budu predvodnici nekog trenda, jer uporedo sa aktuelnim krizama i ratovima, njihova receptura za konspirativnu državu uspešno se „prima“ širom sveta.
Periskop
6. CENA RATA NA BLISKOM ISTOKU: Zbogom razumu
Dok je međunarodna javnost okupirana pitanjem da li će izbiti sveopšti rat na Bliskom istoku i ko će u njemu pobediti, već sada je potpuno jasno da je na svim zaraćenim stranama najveći gubitnik civilno stanovništvo. Uporedo sa rastom mrtvih i ranjenih, i život za žive postaje sve nepodnošljiviji. Ako privreda u Izraelu uveliko posrće, palestinska ekonomija je doslovno u ruševinama. Sa intenziviranjem sukoba između Izraela i Hezbolaha u Libanu, i tamošnja privreda klizi ka ambisu. Liban ne može da se osloni ni na ekonomsku pomoć iz Irana, jer za razliku od političkog uticaja koji zvanični Teheran vrši na ovu zemlju preko Hezbolaha, privredni odnosi između dve države su gotovo zanemarljivi.
8. NOVI SERIJAL „MUĆKI“ U REŽIJI BRITANSKIH OPŠTINARA: Kad ulažu Pera Ždera i Del Boy
Može li opština da se zaduži za 1,5 milijardi funti, što je iznos desetogodišnjeg budžeta, da izgubi stotine miliona i da to niko ne primijeti? Engleska opština Thurrock u praksi je dokazala da je to moguće, koliko god nevjerovatno zvučalo.
10. TRAGIČAN SVETSKI REKORD U MEKSIKU: Koka-kola država
Stanovnik meksičke države Čijapas pije neverovatnih 821,2 litara koka-kole godišnje, što je otprilike 32 puta više od svetskog proseka. U ovoj siromašnoj državi na jugu Meksika, kokakola je daleko dostupnija i jeftinija nego voda za piće, čije ogromne nestašice uzrokuje upravo proizvodnja ovog gaziranog napitka. Stanovništvo je postalo toliko zavisno od kokakole, da se ona tretira kao božanstvo u verskim obredima, a piju je čak i bebe. Posledice po zdravlje su razorne, jer samo od dijabetesa umre oko 3.000 ljudi godišnje.
Biznis
14. BSK OBRENOVAC: „Veštačka oluja“ za branje voća
„Saradnju nam nude i investicioni fondovi, ali mi smo pre svega zainteresovani da nam partneri donesu znanje i nove kanale prodaje, a ne samo novac“, ističe Marko Kokanović, direktor preduzeća BSK. Ova porodična firma iz Obrenovca izvozi svoje berače bobičastog voća na različite kontinente, najviše na američko tržište. Trenutno usavršavaju automatizovani berač jabuka, ali i druge proizvode, poput brzosklapajuće konstrukcije sa mrežom za protivgradnu zaštitu.
16. STARTAP IZ ČENEJA SPREMA PAMETNU MAŠINU ZA NEKONFEKCIJSKU TEKSTILNU INDUSTRIJU: Tekstilci 4.0
Startap Marjanović Sewing Systems razvija CNC mašinu za automatsko opšivanje tekstilnih artikala, zajedno sa softverom koji omogućava prilagođavanje, preciznu kontrolu i vizuelni nadzor zasnovan na veštačkoj inteligenciji (AI). Novo rešenje obezbeđuje veću produktivnost, kvalitet i manje otpada u poređenju sa postojećim procesima u tekstilnoj proizvodnji. Braća Srđan i Nemanja Marjanović, koji su osmislili ovaj izum, planiraju da svoju mašinu plasiraju u Zapadnoj Evropi i Turskoj, a za njihovu inovaciju su zainteresovani i japanski partneri.
18. BROJ AGENCIJA ZA NEKRETNINE U SRBIJI PORASTAO ZA 38% U POSLEDNJIH PET GODINA: Agentima se pozlatilo poverenje naroda u „zlatni beton“
Mada je prodaja nekretnina u Srbiji slabija u poređenju sa rekordnom 2022. godinom i sve više se najavljuje „pucanje balona“ na ovom tržištu, samo u 2024. je osnovano 107 novih agencija za nekretnine, dok je njihov broj porastao za 38% u odnosu na 2019. Struktura novih igrača pokazuje da su mnogi iskoristili pomamu za ulaganjima u „zlatni beton“ kao priliku za samozapošljavanje. Oni sa razvijenim poslovanjem tvrde da je ova delatnost i dalje izuzetno profitabilna i da pravi profesionalci mogu da zarade i dvostruko više od proseka u ovom sektoru.
Finansije
22. RAST NEFORMALNOG TRŽIŠTA PRIVATNIH ČASOVA U SRBIJI: Socijalni ventil „na crno“
Neformalno tržište privatnih časova za osnovce i srednjoškolce u Srbiji vredi otprilike oko 110 miliona evra godišnje, najmanje 30% ukupnih plata nastavnog osoblja u školama. Nadležni prosvetni organi ne žele da objasne zašto tolerišu ovaj paralelni sistem obrazovanja „na crno“. Odgovor daju istraživanja u Evropi, koja pokazuju da za razliku od zapadnih zemalja, gde su privatni časovi deo legalnog tržišta, u postkomunističkim zemljama oni su prećutno postali način da nastavnici sa malim zaradama poprave svoj status.
24. POSLOVANJE BROKERA U SRBIJI: Zar to kod nas postoji?
Neposredno pred obeležavanje 130 godina od osnivanja Beogradske berze, ovo tržište se nalazi na marginama domaćeg finansijskog sistema, a retki predstavnici te industrije bliži su starim zanatima nego lukrativnim poslovima, kako ih šira javnost doživljava na osnovu američkih filmova.
26. ZAŠTO JE PDV NAJSLOŽENIJI POREZ: Ispunio svrhu, ali izaziva glavobolju
Poreska politika mora da obezbedi pravednost i jednostavnost u primeni poreskih propisa. PDV jeste pravedan, ali nije jednostavan čak ni tamo gde bi mogao da bude, pa zato nekada cele privredne grane posluju u poreskoj neizvesnosti. To je nedopustivo, ističe poreski savetnik Aleksandar Vasić, koji je zbog brojnih nedoumica oko primene ovog poreza pokrenuo specijalizovani portal PDV.rs.
Temat: Informacije od javnog značaja – Ono sve što znaš o meni, to je stvarno tako malo
31. PRIKRIVANJE JAVNIH INFORMACIJA U GLOBALNOM SELU: Pravo građana da (sve manje) znaju
Internet je riznica najraznovrsnijih informacija, osim onih najbitnijih – o radu organa javne uprave. Teorijski, građani mogu doći do podataka od javnog značaja ako ih zatraže od državnih institucija, ali u praksi one sve češće iznalaze „kreativne“ načine kako da informacije zadrže za sebe. To je trend u celom svetu u poslednjih nekoliko godina, a u Srbiji se taj mehanizam „usavršava“ već čitavu deceniju. Dakle, može se reći da smo u nečemu trendseteri. Nažalost, to „nešto“ predstavlja pretnju po demokratiju i veoma plodno tlo za razvoj korupcije.
34. ŠTA SVE VAŽNO NISMO SAZNALI, A TREBALO JE: Frtalj pravna država
Državne institucije najčešće prikrivaju podatke o svom radu tako što kada dobiju pitanja novinara ili civilnog sektora – prave se mrtve. Ako već moraju po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja da dostave odgovore, oni budu besmisleni i neupotrebljivi. Ono što brine je da u Srbiji raste indeks „izvrdavanja“ i da vlasti na svim nivoima postaju sve netransparentnije. Istovremeno, „rupa“ u zakonu puni džepove grupama koje zloupotrebljavaju pravo na informacije.
36. TRANSPARENTNOST IZVRŠNE, ZAKONODAVNE I SUDSKE VLASTI U SRBIJI: Državni zavet ćutanja
Kako objavljuje neprofitna organizacija „Partneri Srbija“, otvorenost srpskog parlamenta prema javnosti iznosi 57,24%, Vlade 54,94%, a čak ni pravosudni organi se ne mogu pohvaliti redovnim izveštavanjem o svom radu i trošenju budžeta. Dakle, i oni koji donose i oni koji sprovode zakone ne informišu adekvatno javnost o svom radu, a i za one koji se bave rešavanjem sporova u društvu transparentnost je izgleda veoma sporna stavka.
38. KOLIKO SU KOMPANIJE OTVORENE ZA PITANJA NOVINARA: Informacija = besplatna reklama
Iako su javna preduzeća dužna da u potpunosti informišu javnost o svom poslovanju, nisu retke situacije da na pitanja novinara i civilnog sektora ne odgovaraju, pozivajući se na poslovnu tajnu. Privatne kompanije nemaju obavezu prema javnosti, ali one ažurnije reaguju na pitanja novinara. Međutim, u tim odgovorima često ima više lepe slike o firmi nego informacija koje je novinar tražio, jer većina kompanija, posebno onih najvećih, svaku komunikaciju sa „sedmom silom“ doživljava kao priliku za besplatnu reklamu.
40. DOSTUPNOST JAVNIH INFORMACIJA U REGIONU: Država, to sam ja!
Iako prema Regionalnom indeksu otvorenosti, izvršne vlasti u nekim zemljama našeg regiona imaju bolje rezultate u odnosu na druge, iskustva predstavnika civilnog sektora pokazuju da su suštinski problemi isti. Otvorenost državnih organa prema javnosti i dalje presudno zavisi od političke volje pojedinaca, a ne od institucija. Prepoznatljiv obrazac ponašanja političkih elita na čitavom Balkanu je i taj da dok su u opoziciji kritikuju zatvorenost države, ali kada osvoje vlast, svi oni vrlo brzo shvate da im loši zakoni odgovaraju.
Intervju
42. PREDRAG DRAGOŠAN, TURISTIČKI VODIČ ČIJE TURE POČINJU U MUZEJU A ZAVRŠAVAJU SE U KAFANI: Ponekad mi se čini da bi kultura u Srbiji propala da nema žena
„Moje ture o istoriji i kulturi Beograda najviše posećuju građani koji su stari od 30 do 50 godina, a većina njih su žene. Ponekad mi se čini da bi kultura u Srbiji propala da nema žena. Zato se često šalim da sam kafane uvrstio u ture kako bih privukao mušku publiku“, kaže arheolog i istoričar umetnosti Predrag Dragošan u razgovoru za B&F o tome zašto je postao turistički vodič, zbog čega su njegove ture mnogo zanimljivije od suvoparnih podataka i šta sve možemo da saznamo o srpskoj istoriji ako joj ne pristupamo navijački.
Skener
46. OTIMANJE ZEMLJIŠTA U IME „ZELENE TRANZICIJE“: Na nišanu Ukrajina i Srbija
Otimanje velikih investitora oko poljoprivrednog zemljišta u ime „zelene tranzicije“ na kojoj će zaraditi u izvozu, sve je izraženije u svetu, a njihove glavne mete u Evropi su postsocijalističke države. Naročito su ranjive zemlje koje konkurišu za članstvo u EU, a u poslednje vreme na nišanu su Ukrajina i Srbija. Dok se protesti u zapadnim zemljama protiv žrtvovanja najvažnijih prirodnih resursa uglavnom predstavljaju kao „ekološki osvešćeni“, oni koji se odigravaju na „periferiji“ Evrope se proglašavaju „zaostalim“ i kao „provincijski kompleks“ od ugrožavanja nacionalnog suvereniteta.
48. FENOMEN TURSKOG TURIZMA: Kako su ratnici postali turistički radnici
Nekada je svet drhtao pred surovim turskim ratnicima, a danas desetine miliona turista hrle na noge njihovim potomcima koji su se pročuli po ugađanju gostima. Turska svoj turistički bum duguje strategiji koja je usvojena pre više od četiri decenije, a koju su vlasti sprovodile vrlo istrajno, vešto kombinujući državni intervencionizam sa podsticanjem privatnog preduzetništva i tržišne konkurencije.
Nove tehnologije
50. ŠTA INDUSTRIJA LEPOTE PETLJA SA PENTAGONOM: Malo kreme, malo projektili
Američki biotehnološki startap „Debi“, koji obećava da će svojim aktivnim sastojcima proizvedenim u laboratoriji okrenuti industriju lepote naglavačke, privukao je ove godine 70 miliona dolara investicija. Od toga je 40 miliona uložio francuski kozmetički gigant „L’Oreal“. No, ako je ovakvo partnerstvo logično, zašto je isti startap letos sklopio ugovor i sa Pentagonom? Razlog nije bespoštedna borba protiv bora u američkoj vojsci.
Nauka
54. NEMA PLANETE B ZA ISELJAVANJE ČOVEČANSTVA: Svemir je ogroman, Zemlja je jedna
Jedina planeta na kojoj ljudi mogu da opstanu je ova sa kojom su se razvijali u celokupnom lancu života na Zemlji. Svi drugi futuristički scenariji o uspešnom naseljavanju čovečanstva negde daleko u svemiru su puka fantazija ili prodavanje kosmičke magle radi privlačenja zemaljskih, nedovoljno upućenih investitora, tvrde naučnici. Evo i zašto.
Koktel
56. JELENA DIMITRIJEVIĆ, KREATORKA UNIKATNE ODEĆE: Preduzetnica u svetu visoke mode
Modna dizajnerka Jelena Dimitrijević iz Niša postala je poznata široj javnosti po haljini sa motivima iz čuvene knjige „Mali princ“, a svoj talenat u svetu visoke mode potvrdila je kreacijama sa simbolima srpske istorije. Kreiranje unikatne odeće predstavlja joj zadovoljstvo, ali ne i borba sa svakodnevnim gomilanjem administracije u vođenju firme, kaže preduzetnica koja posluje u Nišu i Beogradu i planira da svoju ponudu proširi i odećom za muškarce.
58. KAKO FILMADŽIJE SNIMAJU EROTSKE SCENE: Koordinator za intimu
Za razliku od vremena kad su i najčuveniji svetski režiseri snimanju „slobodnih scena“ pristupali prilično spontano, danas je sve u vezi intime na filmu do detalja isplanirano. To uključuje i ugovore sa tako preciznom terminologijom, da bi po tvrdnjama advokata čak i pisci pornografske literature odatle imali šta da nauče. Pravna „sodoma i gomora“ je iznedrila i nova filmska zanimanja, pa se sada angažuju dubleri za golotinju i koordinatori za intimu. Potonji imaju brojne zadatke, uključujući i to da glumci ne preglume ljubavni žar i oštete stvari u objektu koji je iznajmljen za snimanje.
Komunikacije
60. KAKO SE BORITI PROTIV KLEVETA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Do istine jedino na sudu
Mada na prvi pogled deluje da je pojedincima teže nego kompanijama da ostvare svoja prava na sudu kada neko lažnim tvrdnjama na internetu ruši njihov ugled, upućeni u ovu problematiku tvrde da je situacija obrnuta. Fizička lica lakše mogu da dobave dokaze za pokretanje spora, dok je kod preduzeća taj postupak složeniji, jer prvo treba dovesti u vezu izgubljenu dobit i određenu objavu na internetu, a potom i proceniti kolika je šteta nastala baš zbog te objave.
Reprint
62. KAKO PRODAVCI KARATA ZA KONCERTE MANIPULIŠU CENAMA: Koliko monopola, toliko muzike
Drastičan rast cena ulaznica za koncerte pravda se uglavnom standardnom retorikom, da je sve poskupelo i da tržište određuje cene karata. Pritom se „zaboravlja“ da je u tom sektoru sve izraženiji monopol onlajn servisa za prodaju ulaznica, koji zahvaljujući takvoj poziciji dižu cene u hodu, uporedo sa rastom interesovanja za neki koncert. Ovakvo ponašanje monopolista, ne samo da sprečava na hiljade ljudi da slušaju uživo svoje omiljene muzičare, već i izvođače da nastupaju, pogotovo one nezavisne, piše hrvatski novinar Juraj Vrdoljak na portalu Bilten.
Vremeplov
64. TURIZAM U BEOGRADU IZMEĐU DVA SVETSKA RATA: Putovati, putovati, makar i na kredit!
Tridesete godine prošlog veka bile su zlatno doba za turizam u međuratnom Beogradu. Samo u periodu od 1933. do 1935. godine, Beograd je posetilo oko 400 stranih novinara, koji su ga uglavnom opisivali kao neobično živ evropski grad, sa burnim noćnim životom. Kraljevinu Jugoslaviju je 1938. posetilo rekordnih 287.000 stranaca, od kojih je najveći broj boravio u prestonici, dok je tih godina prosečno putovalo oko 700.000 domaćih gostiju. Strast za putovanjima je bila tolika da se posezalo i za kreditima, a desetodnevni aranžman do Pariza u organizaciji „Putnika“, koštao je 1.590 dinara u junu 1938. godine.