Iako je autsorsing u izvozu IKT usluga doneo Srbiji stabilnost, zaposlenost i milijarde evra, ovakav model istovremeno ograničava njen tehnološki potencijal. Razvoj sopstvenih IT proizvoda mogao bi udvostručiti prihode, ali zahteva ulaganja, strpljenje i spremnost na rizik.
Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao regionalni lider u izvozu IKT usluga, sa prihodima koji su 2024. godine dostigli 4,1 milijardu evra, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS). Ovaj sektor zapošljava desetine hiljada stručnjaka, doprinosi smanjenju nezaposlenosti i obezbeđuje značajan devizni priliv, čineći oko 10% ukupnog izvoza zemlje čiji je BDP približno 70 milijardi evra.
Iza ovih impresivnih brojki, međutim, krije se i druga strana realnosti: oko 80% izvoza zasnovano je na autsorsingu, gde srpski programeri rade za strane kompanije, dok intelektualna svojina i najveći deo dobiti odlaze u inostranstvo, najčešće u SAD, Veliku Britaniju ili Nemačku.
Iako autsorsing obezbeđuje stabilnost i zaposlenost, postavlja se pitanje koliko Srbija gubi time što ne razvija sopstvene proizvode i globalne brendove, kao i da li bi prelazak na takav model doneo veće ekonomske koristi?
Prema procenama IT udruženja Serbian IT Association (SITA) i Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji trenutno radi između 70.000 i 80.000 IT stručnjaka, uključujući programere, testere, dizajnere i druge profile. Prosečna neto plata u ovom sektoru kreće se od 1.600 do 2.500 evra, dok u autsorsing firmama može dostići i 3.000 evra mesečno. Uzimajući u obzir poreze i doprinose, bruto trošak po zaposlenom iznosi oko 2.400 evra mesečno.
Za prosečnih 75.000 zaposlenih to znači mesečni trošak od približno 180 miliona evra, odnosno 2,2 milijarde evra godišnje samo na plate. Država kroz poreze i doprinose prikupi oko 900 miliona evra godišnje, što predstavlja značajan doprinos budžetu.
Međutim, dok plate i porezi ostaju u Srbiji, zarade od softvera koji razvijaju srpski timovi knjiže se u sedištima stranih kompanija. Tako, na primer, tim programera u Novom Sadu razvija aplikaciju koja globalno generiše desetine miliona dolara godišnje, ali Srbija od toga vidi samo porez na zarade, dok intelektualna svojina pripada stranim vlasnicima.
Da li autsorsing koči razvoj domaćih IT brendova?
Autsorsing ima neosporne prednosti. Firme kao što su Endava, HTEC ili Vega IT privlače strane investitore, otvaraju nova radna mesta i podstiču razvoj IT zajednice kroz edukacije i stručne događaje. Stabilni ugovori sa stranim klijentima omogućavaju planiranje i rast bez velikih rizika, dok programeri uživaju visok životni standard u poređenju sa drugim sektorima u Srbiji.
Prema podacima NBS, koji se oslanjaju na Anketu o radnoj snazi RZS, izvoz IKT u 2024. godini značajno je doprineo ekonomskom rastu i povećanju zaposlenosti. To je dovelo do smanjenja stope nezaposlenosti na prosečnu vrednost od oko 8,5% tokom godine, sa minimumom od 8,1% u trećem kvartalu. Ova stopa predstavlja istorijski nizak nivo u poređenju sa prethodnim godinama (na primer, 9,1% u četvrtom kvartalu 2023), a IT sektor se pokazao kao ključan faktor tog pada, zapošljavajući desetine hiljada mladih stručnjaka i obezbeđujući stabilan devizni priliv.
Osim toga, autsorsing firme često ulažu u lokalnu infrastrukturu, poput tehnoloških parkova u Beogradu i Nišu, što dodatno jača domaću ekonomiju. Ipak, ovaj model ima i svoja ograničenja. Srpske firme uglavnom posluju po principu „rent a coder“, pružajući usluge bez vlasništva nad proizvodima. To znači da ne akumuliraju kapital koji bi mogle da reinvestiraju u inovacije ili globalnu ekspanziju.
Prema podacima RZS, Srbija je u 2024. godini uložila oko 0,94% BDP-a u istraživanje i razvoj (R&D), što je značajno ispod proseka EU, koji je prema Eurostatu iznosio 2,22% za 2023. Ovakva ograničenja pozicioniraju Srbiju kao radno intenzivnu ekonomiju, zavisnu od stranih klijenata i sa smanjenom otpornošću na globalne ekonomske krize.
Može li Srbija da stvori globalne IT brendove?
Zamislimo alternativni scenario: srpski programeri ne rade isključivo za strane kompanije, već razvijaju domaće SaaS platforme, mobilne aplikacije, video-igre ili finteh rešenja namenjena globalnom tržištu. Ako bi svaki od procenjenih 75.000 IT stručnjaka u Srbiji generisao prosečno 100.000 evra godišnjeg prihoda – što je realna procena za softverske proizvode poput SaaS modela – ukupni prihodi bi dostigli čak 7,5 milijardi evra godišnje!
U još optimističnijem scenariju, sa prihodima od 150.000 evra po zaposlenom, što odgovara globalnom proseku uspešnih tehnoloških kompanija, ta cifra bi mogla da naraste na impresivnih 11,25 milijardi evra. Samo država bi kroz poreze na plate, dobit i PDV potencijalno inkasirala između 1,5 i tri milijarde evra godišnje – što je dva do četiri puta više od trenutnih oko 800 miliona koliko IT sektor sada donosi u budžet.
Uspešni primeri već postoje. Nordeus je 2021. godine prodat kompaniji Take-Two Interactive za oko 325 miliona evra (378 miliona dolara), najviše zahvaljujući igri „Top Eleven“. Firme poput Seven Bridges i Tenderly razvijaju specijalizovane softverske proizvode u oblastima biotehnologije i blokčejna, privlačeći globalnu pažnju. Ovi primeri pokazuju da domaći proizvodi mogu generisati vrednost jednaku desetinama autsorsing ugovora.
Ipak, takvi uspesi su retki. Razvoj sopstvenih proizvoda zahteva ulaganja od jedan do dva miliona evra po projektu, prema procenama Startita, i nosi visoke rizike. Prema izveštaju Startup Genome, oko 90% startapova propadne zbog lošeg upravljanja, nedostatka tržišnog pristupa ili jake konkurencije. Srbija takođe ima ograničen pristup rizičnom kapitalu, sa samo nekoliko aktivnih fondova, dok skaliranje proizvoda na globalnom tržištu traje tri do pet godina, uz stalne troškove za marketing i infrastrukturu.
Šta Srbija može preduzeti da ne ostane „programer za iznajmljivanje“
Druge zemlje pokazuju šta je moguće kada se pređe sa autsorsinga na sopstvene proizvode. Izrael je od zemlje poznate po talentovanim programerima i inženjerima postao globalni startap centar, sa kompanijama kao što su Wix i Mobileye, vrednim milijarde dolara. Estonija je razvila Skype uz snažnu državnu podršku digitalizaciji, dok je Rumunija kroz UiPath stvorila globalnog lidera vrednog preko 10 milijardi dolara. Ovi primeri ukazuju na važnost kombinacije talenta, kapitala i strateške vizije – nečega što Srbiji još nedostaje.
Prelazak na sopstvene proizvode nosi značajne rizike: visoke troškove razvoja, tržišni neuspeh i regulatorne izazove, poput usklađivanja sa Zakonom EU o veštačkoj inteligenciji, koji nameće stroge zahteve za transparentnost i bezbednost tehnoloških rešenja. Tehnološke greške mogu imati katastrofalne posledice, a u Srbiji, gde je startap ekosistem još u razvoju, takvi rizici su dodatno izraženi zbog ograničenog pristupa kapitalu i malog broja stručnjaka za upravljanje inovacijama.
Autsorsing pruža sigurnost i predvidljivost, ali razvoj sopstvenih proizvoda može ojačati reputaciju i privući investitore. Nordeusov uspeh inspirisao je novu generaciju startapova, dok Tenderly pozicionira Srbiju kao prepoznatljivog regionalnog lidera u blokčejn industriji. Za promenu su potrebne poreske olakšice, fondovi za rizični kapital, kao i obrazovani i iskusni menadžeri proizvoda. Estonija je pokazala kako sistemska podrška države može transformisati ekonomiju, dok iskustvo Izraela ističe značaj startap kulture. Bez ovoga, Srbija rizikuje da ostane „iznajmljivani programer“ globalnog tržišta, dok najveći profiti odlaze u inostranstvo.
Autsorsing jeste Srbiji doneo stabilnost, zaposlenost i milijarde evra, ali istovremeno ograničava njen tehnološki potencijal. Razvoj sopstvenih proizvoda mogao bi udvostručiti prihode i pozicionirati Srbiju kao inovativnu silu, ali zahteva ulaganja, strpljenje i spremnost na rizik. Uz stratešku podršku države i privatnog sektora, Srbija može iskoristiti svoj talenat i izgraditi ekonomiju zasnovanu na vlasništvu, a ne samo na pružanju usluga stranim kompanijama.
Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer
Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025.
Foto: Adrien, Unsplash