„Uprkos skromnim materijalnim uslovima, mi u astronomiji ostvarujemo svetski značajne rezultate, najviše zahvaljujući našim naučnicima koji su inovativni, odgovorni i ulažu veliki trud u ono što rade“, ističe astrofizičarka Dragana Ilić, koja zajedno sa svojim kolegama sa Matematičkog fakulteta i iz Astronomske opservatorije u Beogradu učestvuje u radu Vera Rubin opservatorije, jednom od najambicioznijih astronomskih poduhvata današnjice.
Mnoga deca maštaju o zvezdama, ali većina odustane od njih tokom odrastanja. Dragana Ilić je, međutim, ostala verna svom interesovanju za svemir. Od najranijeg detinjstva pratila je naučne časopise, emisije i čitala literaturu iz ove oblasti, koje doduše nije bilo u obilju, a potom je upisala astronomiju na Matematičkom fakultetu u Beogradu, iako nije bila sigurna kako će se kretati njena karijera.
„Ali, imala sam talenat za prirodne nauke i podršku porodice, što je u tom trenutku bilo dovoljno“ priča Ilić, koja je doktorirala 2008. godine na Univerzitetu u Beogradu i Univerzitetu u Padovi i tokom dosadašnje karijere sarađivala sa brojnim univerzitetima i opservatorijama širom sveta – od Italije i Rusije, preko Nemačke i SAD, pa sve do Čilea i Australije. Dobitnica je više nagrada i stipendija, među kojima su priznanje Astronomske opservatorije u Beogradu za naučni doprinos mladih istraživača, L’Oréal-UNESCO nacionalna stipendija „Za žene u nauci“ i stipendije Aleksandar fon Humbolt fondacije.
Poznata srpska astrofizičarka istražuje aktivna galaktička jezgra i crne rupe u središtima galaksija i zajedno sa svojim kolegama sa Matematičkog fakulteta i iz Astronomske opservatorije u Beogradu učestvuje u projektu “Legacy Survey of Space and Time (LSST)”. Ovaj projekat, koji će sprovoditi Opservatorija Vera Rubin u Čileu, smatra se revolucionarnim u astronomskim posmatranjima. Pored svega navedenog, Dragana Ilić je zaslužna i za stasavanje novih generacija astronoma u Srbiji, kojima prenosi saznanja o svemiru kao profesorka na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu.
B&F: Šta se promenilo u studijama astronomije od vremena kada ste Vi bili student?
Dragana Ilić: Sadašnjim studentima informacije su mnogo dostupnije nego što je to bio slučaj sa mojom generacijom. Mi nismo imali internet, pa čak ni knjige iz svih predmeta, već smo učili iz skripti. Dostupnost velikog broja informacija menja i odnos mladih prema profesorima. Predavači moraju biti svesni toga, ali i potrebe da nauče mlade kako da filtriraju mnoštvo informacija koje dolaze do njih.
U međuvremenu su otkrivene nove pojave u univerzumu i shodno tome menjalo se i gradivo, a uvedeni su i novi predmeti kao što je astroinformatika. Ko danas završi astronomiju može da se bavi različitim poslovima jer tokom studija stiče znanja iz matematike, fizike i računarstva. Može da radi u naučnim institutima, ali i u školama, ekonomiji, privredi… Imamo primere bivših studenata koji se bave dobro plaćenim poslovima u oblasti nauke o podacima, što je veoma tražena profesija, kao i zanimanjima u oblasti finansija, statistike, programiranja, mašinskog učenja i slično.
B&F: Šta u Srbiji mogu da rade oni koji se opredele za naučnu karijeru u astronomiji?
Dragana Ilić: Nekoliko godina sam boravila u Nemačkoj, u Italiji sam radila deo istraživanja za doktorat, a sada živim i radim u Srbiji. Na osnovu tog iskustva mogu da kažem da su kod nas izdvajanja za nauku vrlo mala a infrastruktura nam je u veoma lošem stanju. Uprkos tome, mi u astronomiji ostvarujemo svetski priznate rezultate, najviše zahvaljujući našim naučnicima koji su inovativni, odgovorni i ulažu veliki trud u ono što rade. Kada neku od svojih ideja ne mogu da ostvare u Srbiji, oni učestvuju na raznim međunarodnim projektima. Primera radi, trenutno smo aktivni na dva značajna projekta koja finansira Evropska komisija, kroz koje dobijamo mogućnost da se povežemo i razmenjujemo znanja sa evropskim kolegama.
Značilo bi nam i članstvo u Evropskoj južnoj opservatoriji (ESO), ali pošto naša država to trenutno ne može da priušti radimo sa onim što imamo. A imamo dve opservatorije, premda više koristimo onu na planini Vidojevica koja ima savremene instrumente poput teleskopa Milanković. Na njoj uglavnom sprovodimo komplementarna istraživanja, odnosno potvrđujemo i dopunjujemo ono što su naše kolege posmatrale kroz druge teleskope.
Međutim, za ozbiljnija istraživanja treba nam bolja oprema. Iz tog razloga često apliciramo za korišćenje velikih teleskopa, ali ne dobijemo uvek priliku za to jer se na ovakve konkurse prijavljuju timovi iz celog sveta a mesta su ograničena. Zato smo žarko želeli da uzmemo učešće u projektu Vera Rubin opservatorije. Želju smo ostvarili na najbolji mogući način – dobili smo ekskluzivno pravo na podatke prikupljene ogromnim teleskopom u Čileu.
B&F: U pitanju je teleskop od 8,4 metra sa najvećom digitalnom kamerom na svetu, koji se nalazi u opservatoriji vrednoj preko 800 miliona dolara. Kako ste uspeli da postanete deo tako velikog projekta?
Dragana Ilić: Pre skoro 20 godina bili smo među prvim naučnicima zainteresovanim za njega. Kolege iz Astronomske opservatorije su prepoznale njegov značaj još dok je bio na nivou ideje i učestvovale u predlaganju ciljeva istraživanja i opreme koja će se koristiti.
Imali smo sreću što je hrvatski astrofizičar Željko Ivezić, koji je trenutno direktor izgradnje Rubin opservatorije, govorio istim jezikom kao mi, ali i što taj projekat prevazilazi kapacitete pojedinačnih država. Upravo zato je naučnicima širom planete ponuđena mogućnost da svojom ekspertizom „kupe“ ulaznicu za učešće u njemu. Tako smo mi postali zvanični partner u projektu “Legacy Survey in Space and Time”, sveobuhvatnom istraživanju prostora i vremena, koji će trajati od 2026. do 2035. i prikupiti do sada neviđene količine informacija o svemiru.
B&F: Šta je zadatak srpskog tima u tom projektu?
Dragana Ilić: Mi smo za potrebe Vera Rubin opservatorije razvili softver koji će se baviti analizom podataka. Redovno će nam pristizati informacije o aktivnim supermasivnim crnim rupama, a naš softver će analizirati vremenske serije vezane za njihovu aktivnost. Takav softver bi mogao da se bavi i analizom drugih procesa koji se odvijaju u različitim vremenskim serijama – na primer, berzanskim trgovanjem. To svakako ne bi bio prvi put da se izumi nastali za potrebe astronomije koriste i u drugim oblastima. Recimo, vaj-faj je prvobitno osmišljen da bi omogućio prenos velikih količina informacija o crnim rupama.
B&F: Zašto ćete se baviti baš analizom supermasivnih crnih rupa?
Dragana Ilić: U našoj galaksiji, dakle Mlečnom putu, postoji jedna supermasivna crna rupa koja ima preko četiri miliona mase Sunca. Ona je daleko od nas i nije previše aktivna, što znači da nema nikakvih opasnosti po Zemlju. Ipak, naučnicima je važno da razumeju ponašanje crnih rupa i njihov uticaj na okruženje jer se u centru svake galaksije nalazi ogromna crna rupa.
Mi ne znamo mnogo o tome kako nastaju galaksije i šta se dešava u njihovim aktivnim fazama, na primer, kada crna rupa usisava materiju oko nje ili kada se dve galaksije sudaraju. Rezultat sudara dve galaksije bi trebalo da bude i sudar dve supermasivne crne rupe, što niko do sada nije posmatrao. Zato ćemo mi otkrivati i pratiti aktivne supermasivne crne rupe koje su jako blizu jedna drugoj i koje su možda na putu da se sudare.
B&F: Šta su vam prioritetni ciljevi?
Dragana Ilić: Većina ljudi već zna da crne rupe usisavaju materiju u svojoj blizini i da to oslobađa ogromnu količinu energije. Kada dođe do usisavanja gas koji se nalazi oko crnih rupa zasvetli, a naš zadatak je da to ispratimo i analiziramo da bismo saznali na koji način će usisavanje uticati na samu crnu rupu, ali i na ostale zvezde i gas koji se nalazi u blizini.
Nadamo se da ćemo na osnovu podataka koje prikupimo uspeti da otkrijemo bliske supermasivne crne rupe, što bi bilo veliko naučno otkriće. Takođe, verujemo da bi neke crne rupe koje otkrijemo mogle postati kandidati za svemirsku misiju LISA, čiji cilj je da detektuje gravitacione talase koji nastaju prilikom njihovog spajanja.
Ipak, želim da napomenem da je ovaj projekat mnogo više od praćenja crnih rupa, on će se baviti i tamnom materijom, tamnom energijom, kao i potencijalno opasnim asteroidima čija orbita eventualno preseca orbitu Zemlje.
B&F: Dakle, nije slučajnost što je Opservatorija Vera Rubin nazvana po američkoj astronomkinji koja je imala ključnu ulogu u otkriću tamne materije. Ipak, uprkos njenom i doprinosu mnogih drugih žena astronomiji, o njima se i dalje nedovoljno zna. Šta je razlog tome?
Dragana Ilić: Iako na svakom koraku slušamo o ravnopravnosti polova, žene se i dalje teže probijaju u nauci nego muškarci. Mnoge naučnice koje poznajem su pametne, vredne i daju ogroman doprinos oblastima kojima se bave, ali još uvek ih društvo ne vrednuje onako kako bi vrednovalo njihove muške kolege. Zato su primorane da ulažu veći trud i da se mnogo više odriču kako bi uspele u nauci. A kada uspeju, onda slušaju „kreativna“ objašnjenja kako im je to pošlo za rukom, poput onog da im se „posrećilo“.
Pored neravnopravnog profesionalnog tretmana, od žena se i danas očekuje da vode brigu o celoj porodici, od dece do ostarelih roditelja, što iziskuje mnogo vremena. Zato sam beskrajno zahvalna svom suprugu bez koga bi ideja o podizanju dvoje dece i naučnom radu bila neizvodiva. Zahvaljujući njemu imam i skladnu porodicu i posvećena sam nauci, a povremeno uspevam i da odem na duža poslovna putovanja, na primer u Čile koji je moja omiljena destinacija.
Marija Dukić
Biznis i finansije 242, februar 2026.
Foto: Privatna arhiva