Kombinacija povoljnih uslova poslednjih godina je Srbiju pretvorila u najvećeg svetskog izvoznika malina. No, daleko od toga da problema nema. Nakon neregulisanog rasta, pojavljuje se potreba za uspostavljanjem sistema nadzora i kontrole kvaliteta jer “samoregulacija” više koristi onima koji su manje zaslužni za proizvodnju ovog voća.
Nezadovoljstvo među srpskim malinarima zbog otkupne cene proizvoda se poslednjih meseci sve više intenzivira. Zato najavljuju radikalne proteste u Beogradu neposredno pred izbore 4. marta. Njihovi poslednji protesti održani su 25. decembra prošle godine, takođe u Beogradu, no nisu doveli do rešenja problema otkupne cene maline. Uzrok nezadovoljstva malinara je izrazito niska prošlogodišnja cena u iznosu od 135 dinara po kilogramu koja je dovela u pitanje njihov opstanak. Prema rečima malinara, “s tom cifrom se ne mogu pokriti ni troškovi proizvodnje”. Adresa zahteva je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji situaciju tradicionalno objašnjava “stanjem na tržištu”, dok preciznije nego on, malinari kao glavni problem navode oligopol otkupljivača.
Proizvođači malina su se još ovog leta žalili kako otkupna cena maline ne prati rast cene izvoza proizvoda. Cena otkupa varira u zavisnosti od toga da li je formirana pre ili posle berbe, u skladu sa ponudom i potražnjom na tržištu. Zato se pre berbe formira okvirna cena ili tzv. “akontna cena”. Ovog leta, akontna cena otkupa po kilogramu malina je iznosila od 120 do 160 dinara, pri čemu cena troškova proizvodnje iznosi oko 140 dinara. U isto vreme, izvozna cena se kretala od 2.1 do 3.8 evra, zavisno od kvaliteta i sorte maline. Da bi se bolje razumelo kako funkcionišu uslovi formiranja cene otkupa maline, nužno je razjasniti pod kojim se uslovima sklapaju poslovni ugovori između proizvođača i otkupljivača.
Problemi nastaju u vezi sa dugoročnim (tipskim) ugovorima o poslovnoj saradnji u proizvodnji i otkupu koje proizvođači zaključuju sa otkupljivačima početkom svake godine. Na osnovu ovih ugovora, veliki broj proizvođača od otkupljivača dobija hemijske preparate i gnojiva koje ne isplaćuju u gotovom novcu, već vraćaju u malini u periodu otkupa. U momentu zaključenja ugovora, proizvođačima je poznata samo cena repromaterijala, no ne i cena po kojoj će prodavati malinu, za koju je u samom ugovoru navedeno da će biti “tržišna”. Samim tim, proizvođač nije siguran koliko će vredeti njegov proizvod u momentu otkupa, odnosno koliko će zaista morati da plati hemijske preparate i gnojivo kada se formira akontna cena. Zbog nedostatka sopstvenih sredstava za pokrivanje troškova proizvodnje, veliki broj malinara sklapa ovu vrstu rizičnih ugovora koji ih a priori dovode u podređeni odnos spram otkupljivača.
Damping ili tržišni poremećaji?
Zbog pritiska malinara i optužbi da su otkupljivači, tzv. “hladnjačari” odgovorni za prošlogodišnju izrazito nisku otkupnu cenu, ministarstvo poljoprivrede je zatražilo od Komisije za zaštitu konkurencije da sprovede analizu tržišta i da ustanovi da li je došlo do “tržišnih poremećaja”, odnosno, da li je niska otkupna cena maline prošle godine, uzrokovana uticajem otkupljivača na tržište. Neki podaci iz analize komisije pokazuju kako prošlogodišnji otkup malina nije protekao bez tržišnih devijacija.
Na primer, poređenje cena otkupa i izvoza maline u 2016. i 2017. godini je veoma ilustrativno. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede Srbije, u 2016. godini, prosečna izvozna cena maline je bila 2.57 evra po kilogramu, dok je prošle godine cena pala za 15 posto, te je iznosila 2.18 evra za istu količinu. Kada računici pridodamo da se prosečna cena otkupa u 2016. godini kretala oko 240 dinara po kilogramu, a u 2017. godini oko 135 dinara, otkriva se jasno vidljiv disbalans. U 2016. godini, razlika između izvozne i otkupne cene je iznosila oko 60 dinara, dok je prošle godine ta razlika narasla dvostruko, te iznosila oko 122 dinara. Ovo poređenje plastično pokazuje da su otkupljivači prošle godine dampingom cena otkupa jednostavno sebi uzeli duplo veći profit. Međutim, Komisija za zaštitu konkurencije je hladno utvrdila da nije došlo do poremećaja na tržištu otkupa malina, iako podaci iz same analize, u najmanju ruku, izazivaju sumnju u to. Da problem ne leži u smanjenoj potražnji za malinama na globalnom tržištu koji bi mogao dovesti do smanjenja cena malina, ukazuje podatak iz analize Komisije. Naime, izvoz malina realizovan u prvih deset meseci 2017. dostigao je celokupan iznos izvoza u 2016. godini. Drugim rečima, problem se može sumirati ovako: pravila igre, odnosno raspodelu “kolača”, određuje faktor koji ima bolju pregovaračku poziciju na tržištu.
O potrebi za sumnjom u verodostojnost analize Komisije za zaštitu konkurencije navodi još jedan podatak iz same analize. Prema navodima društva “Altiva do.o.o” iz Beograda, koje je jedan od najvećih otkupljivača malina u Srbiji, razlika u otkupnoj i izvoznoj ceni u 2017. godini rezultat je činjenice da se još uvijek isporučuju maline po ugovorima iz 2015. i 2016. godine. U odnosu na tada ugovorene izvozne cene, razlika u izvoznoj ceni za ugovore iz berbe 2017. godine ide i do 0.87 evra po kg. Međutim, prema podacima ministarstva poljoprivrede, razlika u izvoznoj ceni u 2016. i 2017. godini je iznosila 0.40 evra. Dakle, evidentno je da razlika u izvoznoj ceni u 2016. i 2017. godini nije razlog koji bi mogao opravdati razliku od 100 dinara u otkupnoj ceni maline između prošle i pretprošle godine. Disonantni podaci ministarstva poljoprivrede, carinske uprave i otkupljivača ukazuju da tržište jeste izloženo manipulacijama i špekulacijama, i to upravo najviše na štetu samih malinara.
Sistemi (ne)kontrole
Prema podacima carinske uprave Srbije, prošle godine uvezeno je 10.990 tona maline, odnosno duplo više nego 2016. godine. Najveći deo uvozne maline, većinom u smrznutom stanju (98%), dolazi iz BiH (75%), dok ostatak dolazi iz Bugarske, Crne Gore itd. Prosečna uvozna cena malina iz BiH prošle godine je iznosila 1.53 evra, ili 180 dinara po kilogramu, dok su lokalni otkupljivači u Bosni kilogram maline kupovali po ceni od 1.9 do 2.1 konvertibilne marke, ili otprilike oko 120-140 dinara. Iako malinari u Srbiji vide uvoz malina iz BiH kao opasnost za srpsko malinarstvo, analiza Komisije za zaštitu konkurencije je ustanovila da uvoz malina iz BiH ne stvara toliko zasićenje na tržištu da bi on predstavljao opasnost po srpske proizvođače.
Međutim, ono što u celom slučaju izaziva dodatnu zabrinutost, je to što u tržišnoj utakmici nema adekvatnih sistema kontrole prilikom samog otkupa. Odsustvo klasiranja, kontrole kvaliteta i zdravstvene ispravnosti maline ali i kontrole procesa otkupa u pogledu isticanja uslova otkupa i roka isplate su sistemske rupe koje stvaraju probleme i proizvođačima i izvoznicima. Tako je u decembru prošle godine iz Mađarske vraćena cela pošiljka malina iz Srbije zbog norovirusa. Nadalje, odsustvo klasiranja i kontrole kvaliteta takođe su doveli do toga da je prošle godine vraćeno 24 pošiljke, ili 360 tona smrznutih malina zbog prekomerne koncentracije pesticida u plodu i zbog miješanja različitih sorti malina koje variraju u kvalitetu.
Naime, u Srbiji ne postoje regulacije koje određuju koju količinu pesticida proizvođač može kupiti, u skladu sa veličinom zasađenog zemljišta. Tako istu količinu pesticida može kupiti proizvođač koji ima nasad od pola hektara i proizvođač sa 5 hektara nasada. Zbog pada proizvodnje sorti vilamet i miker koje prednjače u kvalitetu, miješale su se u pošiljkama sa sortama polana i polka, koje su slabijeg kvaliteta i tako pomešane su slate u inostranstvo. Ovi postupci narušili su imidž kvaliteta srpske maline i stvorile dozu nepoverenja kod stranih kupaca. Da bi se sprečili u budućnosti ovakvi slučajevi, potrebno je uvesti rigidan sistem kontrole u svim aspektima, od momenta branja pa do isporuke samog proizvoda. Bez kontrole i inspekcije, posledice će snositi svi, od proizvođača do izvoznika, i na kraju same države koja riskira da jedan od najboljih srpskih izvoznih proizvoda potencijalno doživi krah i time našteti srpskoj ekonomiji.
Brz rast izvoza i drugi problemi
Izvoz malina je u periodu od 2010. godine do 2017. godine narastao za 4,5 puta, dosegnuvši pritom vrhunac od 110.000 tona, čime je Srbija postala najveći izvoznik maline na svetu. Zbog potražnje, dobre otkupne cene i brzog povrata uloženih sredstava, nasadi malina poslednjih nekoliko godina zasađuju se širom Srbije. Malina je prozvana “crvenim zlatom” i mnogim porodicama u ruralnim predelima omogućila je solidan izvor prihoda. Zbog eksplozije na tržištu, uzgoj malina počeo se percipirati kao prilika za povratak ljudi na selo, što je stvorilo ideje revitalizacije srpskog sela usled konstantnog demografskog pada zbog loših socioekonomskih uslova u ruralnim sredinama.
Nakon svega navedenog, možemo se zapitati koja je uloga institucija, odnosno ministarstva poljoprivrede u slučaju problema malinara. Naime, malinari su tražili od ministra poljoprivrede, Branislava Nedimovića, da se u dogovoru sa “hladnjačarima” odredi jedinstvena otkupna cena po kilogramu malina, kako bi proizvođači već na početku godine imali informaciju o tome da li im se proizvodnja uopšte isplati. Međutim, vapaji u pomoć pokazali su se kao pucanj u prazno. Dobro uhodana neoliberalna logika o tome kako cenu maline određuje tržište i kako ministarstvo ne može da utiče na to, još se jednom pokazala kao nepropusna i otporna na socijalna pitanja.
Malinari pritom primećuju kontradiktornost iste te logike, koja je s druge strane omogućila neometanu “kartelizaciju hladnjačara” što je proces dogovora između izrazito malog, oligopolnog, broja vlasnika hladnjača čije je udruživanje uzrokovalo nisku prošlogodišnju otkupnu cenu. Pritom ističu da su vlasnici najvećih hladnjača tajkuni poput Miroslava Miškovića čiji je odnos s državom nešto bolji nego onaj malinara. Kao logično rešenje za malinare čini se formiranje zadruge. Na to poziva i ministar regionalnog razvoja Milan Krkobabić s novim programom razvoja zadruga. Tako bi malinari posredstvom zadruga mogli direktno da plasiraju svoje proizvode i da zaobiđu otkupljivače a samim tim i damping otkupne cene maline. Jer, inače bi se “crveno zlato”, kako tepaju malini, ubuduće moglo pretvoriti u “plodove gneva”.
Saša Petrović
Preuzeto sa Biltena