Home TekstoviNovi brojevi Biznis i finansije 125: Režijski troškovi u Srbiji i EU – Nema se, baca se, ima se, štedi se

Biznis i finansije 125: Režijski troškovi u Srbiji i EU – Nema se, baca se, ima se, štedi se

by bifadmin

Poređenje između Srbije i EU kada je reč o visini režijskih troškova u odnosu na ekonomsku snagu privrede i standard stanovništva, potvrđuje da su se bogati obogatili zato što se rukovode logikom profita i štede gde god mogu. Suprotno evropskoj politici da se nižim cenama podstiču povećanje proizvodnje i izvoz, u Srbiji se preduzećima za struju, ostale energente i vodu uporno naplaćuje više nego građanima. S druge strane, domaćim preduzećima i građanima zajedničko je rasipanje u potrošnji, pa firme u Srbiji troše od 30 do čak 200 procenata više energije nego slične kompanije u Evropi, a njeni građani dvostruko više nego, na primer, Danci. Ovdašnje stanovništvo ne štedi ni na telekomunikacionim uslugama, na koje u Srbiji odlazi gotovo 10 odsto prosečnih primanja, najviše na mobilni telefon, dok u velikim kompanijama ove usluge čine oko jedan odsto ukupnih troškova, od kojih su najveći oni za internet i servisiranje.

Periskop

8. Da li je na pomolu četvrta svetska ekonomija: Ofanziva „malih Kina“
Usporavanje kineskog rasta može biti dodatna prilika za razvojni bum azijskih ekonomija iz „drugog reda“, koje su krajem prošle godine sklopile savez nalik EU, kako bi bile konkurentnije u nadmetanju s Kinom za strane investicije. Dok deo analitičara procenjuje da je reč o prekretnici koja će do 2030. iznedriti četvrtu najveću ekonomsku silu u svetu, drugi izražavaju rezerve prema uspehu saveza koji čine zemlje sa veoma različitim ekonomskim i političkim sistemima.

12. Ukrajina, dve godine nakon „majdanskog prevrata“: Revolucije oligarha
Dve godine nakon drugog ukrajinskog prevrata, koji je usledio jer prethodna „narandžasta revolucija“ nije dala bilo kakve rezultate, revolucionarni zanos ustuknuo je pred političkim sukobima i korupcijom koja blokira svaki pokušaj društva da se pomeri sa mrtve tačke. Makroekonomski pokazatelji su sve lošiji, a inostranu podršku zamenila je frustriranost zbog ponašanja političke elite koja, umesto sprovođenja reformi, učvršćuje vlast oligarhije.

14. Polemike oko izlaska Britanije iz EU: Ujedinjeno kraljevstvo ili ujedinjena Evropa?
Stari skeč Pajtonovaca koji počinje čuvenim pitanjem „a šta je to Rimsko carstvo ikada uradilo za nas, narode Judeje?“, aktuelniji je nego ikada, samo što sada kruži u „adaptiranoj“ verziji, u kojoj se ljutiti revolucionari pitaju šta je to Evropska unija ikada uradila za Britaniju? Umesto odgovora sledi nabrajanje: obezbedila je zajedničku bezbednosnu politiku, jedinstveno tržište, slobodu kretanja i kompleksan sistem zaštite ljudskih prava. Ipak, kao u „Žitiju Brajanovom“, to mnogima više nije dovoljno.

Biznis

16. Predviđanja privrednika o ekonomskim trendovima: Pretežno sumorno
Za razliku od pre dve godine kada je niko nije pominjao, geopolitička kriza je u vrhu briga svetskih i domaćih generalnih direktora, ali i u takvim uslovima većina njih očekuje poslovni rast u kratkoročnijem periodu, a kod nas su optimističnije i prognoze o otvaranju novih radnih mesta. Mada je za kompanije i na globalnom i na lokalnom nivou obzbeđivanje odgovarajućih kadrova prioritet, malo njih je spremno da se fokusira na edukaciju zaposlenih.

18. Miloš Blažić, Barbe Seafood, Požega: Losos sa Zlatibora
Iako se ne uzgaja niti mnogo prodaje u Srbiji, mešovita srpskodanska kompanija Barbe Seafood rešila je da ovde organizuje dimljenje i preradu lososa, a planira i novu investiciju vrednu čak 7 miliona evra. Suvlasnik kompanije Miloš Blažić veruje da će uskoro biti još domaćih prerađivača ove vsrte ribe, čiji prosečan primerak odgajan u Norveškoj vredi više nego barel norveške nafte, kao i da bi promocija ribarstva u Srbiji uticala i na zdravije navike u ishrani.

20. Trgovinski lanci i platne usluge: Novi igrači na tržištu
Od oktobra prošle godine tržište platnih usluga u Srbiji otvoreno je i za učesnike koji dolaze izvan bankarskog sektora, a u skladu sa evropskom regulativom koja promoviše jačanje konkurentnosti i sve veću upotrebu elektronskog novca. Među tim „novim igračima“ najčešće se, pored menjačnica, navode trgovinski lanci, kojima bi to bila prilika da olakšaju plaćanja svojim kupcima a sebi smanje broj finansijskih posrednika. Međutim, ova promena platnog sistema nova je i za razvijene zemlje, pa kako li će tek proći u našoj zemlji?

Finansije

24. Kada će banke moći da ustupaju potraživanja od građana: Brigo moja pređi na trećega
Na pitanje kada će bankama zakonski biti omogućeno da prodaju potraživanja od građana specijalizovanim institucijama nema preciznog odgovora i jedino je izvesno da se to neće desiti dok se ne završe izbori u Srbiji. Bankari i agencije specijalizovane za posredovanje u naplati potraživanja očekuju da bi to moglo da zaživi u drugoj polovini ove godine, a NBS saopštava da će ova oblast biti regulisana novim Zakonom o nedepozitnim kreditnim institucijama.

26. Porez na nepokretnosti: Pogodi ko dolazi na naplatu?
Izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu u pojedinim slučajevima dovele su do povećanja poreza za delove privrede. Glavni kriterijum za obračunavanje poreske osnovice postao je promet nekretnina u određenoj zoni, a o tome koliko je to fer kriterijum postoje različita mišljenja.

30. Zaduživanje Srbije: Neodrživa spirala
Ministarstvo finansija nedavno je uspešno sprovelo emisiju trogodišnje državne benčmark obveznice koja će omogućiti uključivanje domaćih državnih hartija u globalne indekse državnih obveznica. Ova pozitivna vest, međutim, ne umanjuje brigu zbog činjenice da javni dug nastavlja da raste već osmu godinu, i to do nivoa koji lako može postati neodrživ. Šanse za zaokret srazmerne su verovatnoći da se u Srbiji uspostavi efikasna tržišna privreda, u kojoj će biti prekinuta pogubna praksa socijalizacije gubitaka na račun budućih naraštaja.

33. Navike u korišćenju osiguranja u Srbiji: Žene izdvajaju više novca za zdravlje
U Srbiji je najzastupljenije putničko zdravstveno osiguranje, učestalost korišćenja životnog osiguranja raste sa uzrastom, a prošle godine gotovo svaki drugi stanovnik je obavio bar jedan pregled u privatnim zdravstvenim ustanovama, iako je privatno zdravstveno osiguranje uplaćavao tek svaki deseti.

Temat – Režijski troškovi u Srbiji i EU: Nema se, baca se, ima se, štedi se

37. Troškovi energije u Srbiji: Intenzivo neefikasni
Učešće energije u ukupnim troškovima preduzeća zavisi od sektora u kojem posluju i kreće se od nekoliko do više desetina procenata. U industriji nemetala, cementa, kreča ili mineralnih sirovina, troškovi za energiju iznose između 20 i 30 odsto. Velikom broju firmi, nezavisno od sektora, zajedničko je da energiju ne troše efikasno, iako je smanjenje potrošnje energenata dobar put ka povećanju profita. Ništa bolja nisu ni domaćinstva, kao ni javne ustanove.

40. Preduzeća i dalje skuplje plaćaju grejanje od građana: San o sopstvenoj kotlarnici
Iako je od oktobra prošle godine značajno smanjena razlika u cenama grejanja za privredu i građane, cena ove usluge u Srbiji, suprotno praksi EU, i dalje je skuplja za kompanije. Kod proizvođača, troškovi korišćenja energenata variraju od 2,5 do čak 21,5 odsto u ukupnim trškovima proizvodnje, a u nekim granama, kao što su tekstilna, drvna, mašinska i metalska industrija, oni spadaju u pet najvećih godišnjih troškova.

44. Mlak uticaj pojeftinjenja nafte na cene goriva i drugih proizvoda: Zatezanje i natezanje oko sniženja
Nafta je uz električnu energiju jedan od faktora koji najviše utiču na troškove proizvodnje u većini grana industrije i transporta robe pa svako poskupljenje tih energenata najčešće pokreće talas cena drugih proizvoda i usluga. Kada, međutim, cene sirove nafte krenu naniže, potrošači u Srbiji o tome više saznaju iz vesti o svetskim trendovima, nego na osnovu sniženja na domaćem tržištu.

46. Uticaj potrošnje vode na poslovanje: Presipanje i prosipanje
Evropska praksa ne vidi razliku u tome ko je kupac dobra zvanog voda, te je cena za građane i firme jednaka. Štaviše, u nekim zemljama je voda za privredu i jeftinija. S druge strane, nekoliko balkanskih zemalja uporno privredi naplaćuje više nego stanovništvu. Srbija je u toj manjini.

48. Koliko trošimo na telekomunikacione usluge: Prvo smo se čudili, onda smo se „navukli“
Građani Srbije za „proširenu korpu“ telekomunikacionih usluga troše gotovo 10 odsto prosečnih primanja, a najveća stavka su mobilni telefoni, što ne čudi kada se ima u vidu da smo u 2014. godini potrošili ukupno skoro 15 milijardi minuta odlaznog saobraćaja i poslali 10,3 milijardi poruka. Kad je reč o preduzećima, zvaničnih podataka nema, ali primer jedne velike kompanije pokazuje da telekomunikacione usluge čine jedan odsto ukupnih troškova, od čega 60 odsto utrošenih sredstava odlazi na internet i servisiranje.

Intervju

50. Filip Vukša, student i aktivista: Noćna mora za birokratiju
FiIip Vukša, dvadesetčetvorogodišnji student Pejzažne arhitekture u Beogradu, do sada je podneo više od 13.000 prijava za uređivanje staza i ulica, osposobljavanje javne rasvete, unapređenje rada javnog prevoza, sadnju 2.600 stabala i mnogih drugih problema koji su u nadležnosti gradskih institucija, a ne rešavaju se čak ni kada ukupni troškovi iznose 8.000 dinara. Nakon što je taj iznos Vukša platio iz svog džepa, kako bi obeležio noćne linije gradskog prevoza, pobudio je medijsku pažnju i od tada se i šira javnost dosetila da je uloga vlasti da služi građanima, a ne obrnuto.

Skener

54. Da li je organska hrana zaista zdravija: Ne, da, zavisi…
Suprotno utisku koji se nameće širokoj javnosti da je organska hrana nesporno zdravija od one koja se konvencionalno proizvodi, naučna istraživanja dolaze do različitih, pa i potpuno suprotnih rezultata. Domaći stručnjaci u razgovoru za B&F ističu da u medicinskoj literaturi nema dovoljno dokaza da su organski proizvedene namirnice bezbednije i zdravije, te da ne treba slepo verovati marketingu u bilo kojoj vrsti proizvodnje.

56. Karnevali kao multimilionski posao: Vesela zarada u danima potpunog ludila
Mada nemaju zvezde kao u Riju, za koje se plaćaju transferi iz trupe u trupu, karnevali Nemačkoj donose prihode od skoro dve milijade evra, a ekonomija Nju Orleansa je zahvaljujući ovoj turističkoj manifestaciji ponovo stala na noge. Rast prihoda od industrije „potpunog ludila“ i u vreme krize, podstiče mnoge zemlje da lokalne karnevale „uguraju“ na svetsku turističku mapu.

60. Prekovremeni rad: U slučaju više sile
Nemački sindikati upozoravaju vlasti da sve više zaposlenih koji rade prekovremeno to ne čine dobrovoljno, kao i da trećina njih nije plaćena za dodatne sate na poslu. Studija OECD pokazuje da je prekovremeni rad daleko zastupljeniji u manje razvijenim ekonomijama, a u nekima od njih je, maltene, postao način života. U Srbiji je teško precizno utvrditi koliko ljudi uopšte radi, a kamo li koliko njih ostaje duže na poslu, a prema domaćem zakonodavstvu to su dužni da učine „u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla, i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran“.

Nove tehnologije

62. Boško i Ljubiša Radivojević, Mainstream: Odgovorni za svaki „klik”
Osam od deset najposećenijih sajtova u Srbiji nalazi se na serverima domaće kompanije Mainstream iz Beograda, koja je odgovorna za njihovu dostupnost milionima posetilaca u svakom trenutku. Uprkos relativno malom srpskom tržištu i činjenici da su Boško i Ljubiša Radivojević, vlasnici kompanije, pre desetak godina morali da ubeđuju potencijalne kiljente u prednosti „hostinga po meri“, uspeh koji su postigli dokazuje da po njega ne mora da se ide u svet, već može da se „odneguje“ i kod kuće.

64. Život uz pametne uređaje: Programiranje od malih nogu
Neverovatna brzina u promeni tehnologija i život uz pametne uređaje zahtevaju digitalno opismenjavanje ne samo na radnom mestu, već i u privatnom životu, pa se nove generacije već „rađaju“ sa znanjem kako da ih koriste. Ukoliko se pravilno usmere od detinjstva, nove tehnologije im danas nude mogućnost i da lakše to interesovanje pretoče u profesiju za koju se „grabi“ ceo svet.

Nauka

68. Naučni proboj u korišćenju LiFi tehnologije: Svetlosne informacije
Naučne institucije, kao i istraživački timovi u kompanijama, sve više odmiču u razvoju LiFi tehnologije koja koristi vidljivi svetlosni spektar. Njegov opseg je 10.000 puta veći od radio spektra, pa sa lakoćom postiže prenos veće gustine podataka i već se najavljuju različite mogućnosti primene. Oni manje euforični napominju da je u tom cilju neophodno da se pokrene proizvodnja LED sijalica koje mogu da prenose informacije, te da će početnu prednost na tržištu imati ona kompanija koja poseduje oba ova resursa.

Koktel

70. Ženski autori stripa: Revolucionarke s olovkom
Strip je bio zarobljen u dva stereotipa – o muškosti i avanturi. Kada su revolucionarnim promenama u ovom mediju te prerasude dovedene u pitanje, one su počele da se ruše kao kula od karata. Žene su aktivno učestvovale u toj emancipaciji i u poslednje dve decenije veoma su prisutne u autorskom stripu – svojim senzibilitetom, raznovrsnošću stilova i velikom spremnošću da otvoreno govore o veoma ličnim temama.

74. Drugačiji medijski koncept: Posao sa dušom
Autor neobičnih životnih priča naizgled običnih ljudi širom Srbije i sam deli mnogo od životne filozofije sa onima o kojima piše. Osnivač sajta „Priče sa dušom“, koji je za relativno kratko vreme postao veoma popularan, dokazao je da preduzetništvo u novinarstvu može uspeti na kvalitetnom sadržaju i da u Srbiji još ima duše koju nisu uspeli da potisnu političari, korporacije i tajkuni.

Komunikacije

76. Trgovina internet domenima: Ne.varaj i Ne.kradi
S obzirom na sve manji broj atraktivnih generičkih naziva za domene, u svetu, ali i kod nas, evidentan je porast manipulacija u ovoj oblasti, gde se ne preza ni od direktnih zloupotreba u preprodaji domena ili njihovom registrovanju na način koji će naneti štetu konkurenciji. Osim sudskog postupka, u Srbiji postoji mogućnost da se sporovi ove vrste reševaju arbitražnim putem.

Reprint

78. Kakvu korist od Oskara imaju mali preduzetnici: Unosna zarada iza reflektora
Dodela Oskara puni bankovne račune hiljade malih firmi, od kozmetičkih i frizerskih salona, preko turističkih usluga i iznajmljivanja limuzina, do cvećara. Lokalna ekonomija Los Anđelesa prihoduje na desetine miliona dolara zahvaljujući svečanoj ceremoniji koja se održava krajem februara, upravo u vreme koje je, po pravilu, „najsušnije“ za posao.

Vremeplov

80. Zaboravljeni otac televizije: Isključen sopstvenim prekidačem
Vladimir Zvorkin, zvanično priznat kao izumitelj televizije, u jednom intervjuu sedamdesetih prošlog veka izjavio je da je ona toliko besmislena, da je njen najveći doprinos pronalaženje prekidača kojim se isključuje. Taj prekidač izumeo je američki pronalazač Fajlo Farnsvort, istinski tvorac televizije još u petnaestoj godini, kome je slavu i novac preotela Američka radijska korporacija, pre svega zahvaljujući dvojici zaposlenih ruskog porekla: Zvorkinu i njegovom zemljaku Sarnovu, tadašnjoj zvezdi radio industrije.

Otisak meseca

82. Nova abnormalnost
Kapitalizam je danas jedini globalni sitem, bez relevantne alternative, pa nema ko da ga ruši. On je zato osuđen da se menja, trune ili da se uruši kao i komunizam. Savremeni, tehnološki svet je zreo za drugačije i modernije ekonomsko-političke odnose. Vladajući monopoli usporavaju njegov socijalni napredak.

Pročitajte i ovo...