Juče su završeni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji, a tokom njihovog iščekivanja mi smo pratili predizborna obećanja političara, kako bismo mogli da utvrdimo šta je najviše uticalo na opredeljivanje birača.
Čini se da je u kampanji najviše pažnje poklonjeno socijalnim i ekonomskim temama, a da je najčešće obećavano da će standard siromašnih građana biti podignut. Ono što međutim svaka partija „zaboravi“ da objasni je kako planira da ga unapredi.
Osim standardne podele na orijentisane prema EU i evroskeptike, stranke su pokušale da se izdvoje i različitim vizijama spoljne politike, od Srpske radikalne stranke (SRS) koja je za zaokret ka Rusiji, preko Srpske napredne (SNS) koja je za oba puta, pa sve do Demokratske i Socijademokratske stranke (DS i SDS) koje su favorizovale Uniju uz ekonomsku saradnju sa Rusijom.
Što se tiče ekonomije, SNS se zalaže za štednju i reforme, SPS za ekonomski razvoj uz pomoć EU i socijalnu pravdu, DS je za socijalno odgovornu državu i vraćanje smanjenih penzija na staro, SDS za tržišnu privredu uz poštovanje socijalne pravde, Koalicija DSS/Dveri za ekonomski patriotizam, SRS bi se nekako borila protiv siromaštva a pokret Dosta je bilo (DJB) se zalaže za „jačanje ekonomije na zdravim osnovama, čija bi okosnica bio porodični biznis“.
Tokom kampanje, koja je ipak trajala duže od 10 dana kako je prvo najavljeno, obećavano je i besplatno lečenje i besplatne druge usluge javnog sektora (SPS), formiranje ministarstva za brigu o porodici, koje će podržavati rađanje, mlade bračne parove i porodice sa više dece (DSS/Dveri), Velimir Ilić obećao je da će zaposliti 1.000 Čačana posle izbora, a nisu izostala ni obećanja od strane SNS-a o novim putevima i investicijama koje će preporoditi Srbiju.
Tokom predizborne kampanje protivkandidati su i podsećali jedni druge na dosadašnja neispunjena obećanja. Tako su na primer aktivisti Demokratske stranke i Nove stranke puštali u vazduh balone sa natpisima neispunjenih obećanja Vlade Srbije. „Živećemo bolje za dve godine“, „Veća ulaganja u poljoprivredu“, „Nećemo stranačke kadrove u preduzećima“, „Nećemo otimati od penzionera“, pisalo je na balonima.
Izgleda da ove akcije nisu mnogo uticale na birače, pa je SNS ipak osvojio većinu, kakvu je i najavljivao. Pitanje je međutim koliko njima, kao i ostalim političkim partijama, građani veruju da će zaista uraditi ono što su obećavali.
Predizborno istraživanje koje su sproveli Antena grupa i Centar za slobodne izbore i demokratiju pokazalo je da građani ipak nisu uvereni u njihovu iskrenost. Naime, 57,7% anketiranih ne veruje obećanjima političara, 35% veruje u zavisnosti od toga ko daje obećanja a 7,3% im veruje. Najveći broj onih koji ne veruju političarima su visokoobrazovani, mladi i oni iz ruralnih područja zemlje. Ostaje pitanje na osnovu čega smo juče glasali ako ne na osnovu obećanja i programa političkih partija.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.