Prošlog vikenda na Staroj planini održano je okupljanje poljoprivrednica centralne Evrope, delom zbog razmene znanja i iskustava a delom zbog diskusije o unapređenju položaja žena koje se bave ovim proizvodnim delatnostima.
Pod parolom „I mi smo farmeri!“ dvadesetak organskih proizvođačica iz 9 zemalja centralne Evrope diskutovalo je o barijerama sa kojima se suočava, kao što je na primer aktuelno evropsko zakonodavstvo u oblasti poljoprivrede i proizvodnje organske hrane koje ne pravi razliku između malih proizvođača i kompanija. Kao izlaz iz situacije, poljoprivrednice vide umrežavanje i povezivanje kroz ženske zadruge u kojima bi delile resurse i iskustva čime bi ostvarile lakši pristup tržištu hrane.
Osim ovih univerzalnih problema, poljoprivrednice u Srbiji suočavaju se i sa nekim lokalnim, kao što je na primer činjenica da žene koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava nemaju pravo na porodiljsko odsustvo, jer po zakonu o radu, nisu u radnom odnosu, iako državi plaćaju doprinose za zdravstveno i penzijsko osiguranje, jednako kao svaka zaposlena žena ili preduzetnica. Možda je zato samo 17% žena u vlasništvu poljoprivrednih gazdinstava.
Mešutim to nisu jedini nedostaci našeg sistema. O problemima sa kojima se ona u Srbiji suočava za B&F je pričala i Nevena Đorović, preduzetnica, konzervatorka i proizvođač vina: „Živim u Čortanovcima, selu od 2.000 stanovnika, na dvadesetak kilometara od Novog Sada. To ima svojih nedostataka, kao što je nepostojanje boravka za decu u osnovnoj školi i raznih vanškolskih aktivnosti. Asfalt je loš, baš kao i prevoz. Imam četiri sina, najstariji pohađa šesti razred, drugi je treći razred, treći ide u predškolsko, a najmlađi je u vrtiću. U vrtiću, koji se nalazi na istom mestu gde i seoska škola, ima dovoljno dece, ali nedostaje još prostorija. Koliko god to čudno zvučalo, iako živimo u selu, fali nam i prostor za igru i dvorište, kako za predškolsku, tako i za školsku decu“.
“Socijalni i ekonomski položaj žena na selu je teži nego u gradu, posebno ako se bave poljoprivredom. Žene su retko vlasnice gazdinstava, a čak i kada to formalno jesu, teško uspevaju da budu i donosioci odluka. One su najčešće neplaćena radna snaga, zavisne u prihodima i sa ograničenim mogućnostima da svoj ekonomski položaj poboljšaju”, rekla je Natalija Bogdanov, inače rukovodilac Ekspertske grupu za izradu Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2024. godine, pre nekoliko meseci za naš časopis. Možda je to jedan od razloga što se mlade žene iz ruralnih područja uglavnom iseljavaju u urbana.
„Da bi se sela razvijala potrebno je od njih napraviti bolja mesta za život, uložiti u infrastrukturu i u prevoz, odnosno u najosnovnije stvari koje su neophodne da bi jedna porodica mogla da funkcioniše. Treba razvijati preduzetničke inicijative ne samo u oblasti poljoprivrede već i u drugim segmentima. Recimo, obdanište može da bude biznis na selu, isto kao i turizam i proizvodnja hrane“, kače Aleksandra Vladisavljević, preduzetnica i konsultantkinja u razvoju preduzetništva i jedna od učesnica okupljanja poljoprivrednica.
Naša sagovornica misli da je veoma važno stvoriti mogućnosti za izjednačavanje položaja žena koje žive u selu sa onima u gradu. „Ženama na selu je potrebna podrška, odnosno prepoznavanje onoga što rade. One se najčešće bave povrtarstvom i preradom povrća i voća u finalne proizvode, i mleka u mlečne proizvode. Treba ih podstaći da naprave svoje male održive biznise, da dobiju preduzetnička znanja i veštine, da se uključe u rad ženskih organizacija. One mnogo rade, a malo imaju, i to je jedan od problema“, kaže Vladisavljević i podseća da su žene ključne i u ruralnom turizmu o kojem se sve više priča kao o velikom komercijalnom potencijalu Srbije. Ali da bi se nihov položaj poboljšao, država treba da reši probleme infrastrukture, između ostalog, i transport, odnosno nejednake cene prevoza u Srbiji. „Kao primer navešću jedno selo udaljeno svega 20 km od Sombora, za koji mesečna karta autobuskog prevoza košta čak 12.000 dinara. Potrebno je to ispitati. Kada je transport tako skup za kratke relacije, i kada u mestu postoji jako velika nezaposlenost kao tamo, objektivno se javlja smanjena mobilnost, a samim tim nema ni razvoja“, kaže Aleksandra Vladisavljević.
No, uprkos otežanim uslovima za razvoj ženskog poljoprivrednog preduzetništva, novinar Nenad Blagojević je sa ovog okupljanja doneo veliki broj uspešnih poslovnih ali i životnih priča, počev od Dušice Petrov koja se bavi seoskim turizmom, preko nekadašnje mađarske sociološkinje Orsolye Kovacs a sadašnje poljoprivrednice koja proizvodi povrće, pa sve do Snježane Kokanović koja se bavi uzgojem mangulica. Ove žene uspešno se bave poljoprivredom i ne bi se menjale sa gradskim sunarodnicama koje sede u kancelarijama od 9 do 5 a posle toga dobar deo dana provode pokušavajući da stignu svojim kućama kroz gradske gužve.
One su aktivno učestvovale na radionicama koje su održane na Staroj planini a tiču se tržišta organskih proizvoda i zadruga. Podeljene u male grupe, učesnice su imale priliku da razviju biznis planove za prodaju svojih proizvoda uz lične mentorske konsultacije. Program je uključio i diskusiju o iskustvima o tome kako unaprediti WWOOF mrežu koja povezuje volontere i vlasnike organskih domaćinstava u svetu, a čije se učesnice okupljanja članice. Možda će iz ovog okupljanja proisteći nove ideje, i novi poslovni podvizi.
Okupljanje poljoprivrednica centralne Evrope 2015 organizovao je „AMA – Centar za negu čoveka i prirode“ uz podršku Central European Initiative (CEI) Cooperation Fund (www.cei.int). Partneri događaja su globalna Federacija WWOOF Organizacija (www.wwoof.net) and Opština Pirot (www.pirot.rs)