„Za tri godne u ovom kompleksu možemo imati 50 do 80 tehnološko razvojnih kompanija, 30 novih malih start-up preduzeća i između 800 i 1.000 zaposlenih, među kojima i oko 100 povratnika iz inostranstva“, ističe Gordana Danilović Grković, v.d. direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd, koji je zvanično otvoren polovinom septembra.
Nova investiciona destinacija Beograda, u kojoj će se proizvoditi znanje budućnosti, nalazi se u Zvezdarskoj šumi, na površini od 6,7 hektara. Kompleks od gotovo 16.500 kvadratnih metara sastoji se od pet zgrada, sa ukupno 20 nivoa, sa 11.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, salama za konferencije i obuke i nizom pratećih sadržaja i usluga za poslovne korisnike. Reč je o Naučno tehnološkom parku Beograd (NTP), prvoj instituciji ovakvog tipa u Srbiji, koja je osnovana polovinom ove godine u partnerstvu Vlade Republike Srbije, Grada Beograda i Univerziteta u Beogradu. Njegovo uspostavljanje i razvoj podržala je i švajcarska vlada, odnosno Sekretarijat za ekonomske poslove Švajcarske, kroz projekat „Naučno-tehnološki park Beograd – novi izvozni instrument države“.
Park je zvanično otvoren 14. septembra, a raspisan je i prvi javni poziv za tehnološko–razvojne kompanije koji je zaključen 9. oktobra, nakon čega će uslediti javni poziv za inovativne start-up kompanije u oblasti visokih tenologija, najavljuje Gordana Danilović Grković, v.d. direktorka NTP Beograd. Plan je da se do kraja godine useli 20 odsto raspoloživog poslovnog prostora i još toliko u prvoj polovini naredne godine, a tehnološke kompanije koje žele da postanu članovi NTP Beograd moraju da dokažu svoj inovativni, kadrovski i finansijski kapacitet.
„Naš glavni cilj je ubrzan tehnološki razvoj zemlje u skladu sa dobrim primerima međunarodne prakse. Fokusirani smo na privlačenje inovativnih, tehnološko razvojnih kompanija, prvenstveno u oblastima informacionih i komunikacionih tehnologija, biomedicine, novih materijala i nanonauke. Očekujemo da će svoj interes prepoznati i kompanije koje se bave zaštitom životne sredine i klimatskim promenama, energetikom i energetskom efikasnošću, kao i inovativna preduzeća u poljoprivrednoj delatnosti i proizvodnji hrane“, kaže Gordana Danilović.
Na osnovu takve industrijske strukture, NTP može postati svojevrsna „fabrika bolje budućnosti“, koja će podstaći komercijalizaciju inovacija nastalih u procesu istraživanja i razvoja i time ojačati konkuretnsku poziciju domaće privrede. S druge strane, to će povoljno uticati na brži razvoj naučnoistraživačkog sektora kroz zajednička istraživanja, posebno EU projekte.
Šansa da zadržimo najbolje
NTP Beograd, istovremeno, treba da omogući osnivanje i razvoj većeg broja brzorastućih preduzeća, kao novog preduzetničkog jezgra Srbije. Za realizaciju takvog cilja već je razvijena metodologija koja je uspešno primenjena na tehničkim fakultetima Univerziteta u Beogradu, kroz razvoj Poslovno-tehnološkog inkubatora Beograd (BITF). Inkubator trenutno broji skoro 50 start-up preduzeća u oblasti visokih tehnologija, koja 75 odsto prihoda obezbeđuju iz izvoza, a među osnivačima firmi je i 25 povratnika iz inostranstva, ističe naša sagovornica.
Ona upozorava da ukoliko Srbija ne stvori uslove za osnivanje većeg broja inovativnih preduzeća, bićemo izloženi novom talasu odliva mozgova, ali i kompanija. „Već nam se dešava da investicioni fondovi, koji nude ulaganja u male start-up kompanije u oblasti informacionih tehnologija, postavljaju uslove da se kompanija osnuje u zemlji investitora. To znači da će naši najtalentovaniji mladi ljudi u tim zemljama, a ne u Srbiji, stvarati dodatnu vrednost, zapošljavati stručnjake i plaćati porez“.
Najbolji mogu da uspeju i bez pomoći države, ali država ne može da razvija uspešno društvo bez podrške najboljih, uverena je Gordana Danilović. „Uspostavljanje i razvoj prvog funkcionalnog naučno-tehnološkog parka u Srbiji je neophodno u situaciji kada je domaća privreda nedovoljno konkurentna, prirast novih preduzeća slab a znanje naučnoistraživačkog sektora nedovoljno iskorišćeno. Za tri godne u ovom kompleksu možemo imati 50 do 80 tehnološko – razvojnih kompanija, 30 novih malih start-up preduzeća i između 800 i 1.000 zaposlenih, među kojima i oko 100 povratnika iz inostranstva. To je naš cilj u pomenutom periodu, jer inovativne kompanije na jednom mestu privlače investitore u znatno većem broju. Na taj način, stvorićemo jako tehnološko razvojno jezgro malih i srednjih preduzeća, koja mogu biti dobar partner većim stranim kompanijama“.
Dodatno, uspešan razvoj NTP Beograd može biti model za ostale univerzitetske centre u Srbiji, kao što su Novi Sad, Kragujevac i Niš, čime bi bila uspostavljena nova kičma tehnološkog razvoja zemlje. „Istovremeno, to bi bio evidentan dokaz značaja nauke u tehnološkom razvoju zemlje i potrebe da država mnogo više ulaže u nju“, ističe Gordana Danilović.
Most između laboratorija i tržišta
Naučno tehnološki parkovi u svetu razvijaju se već skoro pola veka i sada ih postoji oko hiljadu, različitih modela i namene. „Ali svima je zajedničko da su to zaokruženi prostorni kompleksi, u kojima je razvoj preduzeća zasnovan na korišćenju znanja iz naučnoistraživačkog sektora, radi razvoja inovativnih proizvoda i usluga sa dodatom vrednošću. U najvećem broju slučajeva ovim parkovima upravljaju posebne namenske organizacije, nastale u partnerstvu više ključnih stejkholdera, ali kako su NTP instrumenti regionalnog razvoja, najčešće su to partnerstva regije i univerziteta. Najbliži dobar park u našoj okolini je Tehnološki park Ljubljana, čija izgradnja je započela 17 godina posle početka izgradnje Parka u Beogradu, a danas je to kompleks od 38.000 kvadratnih metara, u kome radi 280 kompanija i sa tendencijom daljeg širenja. Novi trend u razvoju naučno-tehnoloških parkova je da se projektuju i grade kao ogromni višenamenski inovacioni distrikti“, objašnjava naša sagovornica.
Kompleksnost takve organizacije zahteva partnerstvo i posvećenost više institucija i nivoa (država, grad, univerzitet) i zato je bilo neophodno osnovati posebno pravno lice sa jasnim ciljevima i zadacima u upravljanju izgrađenim kompleksom i razvoju prvog NTP u Srbiji. Postoji veliki broj uspešnih naučno-tehnoloških parkova u svetu, ali niko nije ni pokušao da pravi ovakvu instituciju koja će biti samodrživa od prvog dana, ističe Gordana Danilović, pa je zadatak menadžmenta da uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obezbedi budžet za prve četiri godine razvoja.
Naime, NTP je mnogo više od izdavanja prostora i infrastrukture, budući da je njegova funkcija da na jednom mestu ponudi set usluga domaćim i stranim tehnološko-razvojnim kompanijama, s ciljem da podstakne njihov ubrzan rast i razvoj. Stoga su članovima NTP Beograd na raspolaganju i stručne usluge: direktan pristup bazama znanja (visokoobrazovani kadrovi, istraživači, laboratorijska oprema), finansijsko i pravno savetovanje, savetovanje u oblasti EU programa, zaštite intelektualne svojine, sertifikacija, promocija, umrežavanje i internacionalizacija.
Ipak, najvažnija uloga NTP je podrška boljem razumevanju između naučnih institucija i privrede u prepoznavanju zajedničkog interesa. Ta saradnja se nigde u svetu ne odvija bez problema, jer je primarni cilj nauke da unapređuje ljudsko znanje novim otkrićima, a biznisa da zarađuje i raste. Ali razvoj najuspešnijih ekonomija pokazuje da je on zasnovan upravo na pronalaženju obostrane koristi, budući da najuspešnije kompanije na globalnom nivou potiču iz zemalja koje su vodeće naučne sile u svetu.