Iako je imao dugogodišnje iskustvo IT konsultanta i Fakultet organizacionih nauka iza sebe, Nemanja Nešković je sa svojim najboljim prijateljem izabrao pre pet godina, po sopstvenom priznanju „najgori mogući trenutak u poslednje dve decenije“ da osnuje turističku agenciju za domaće i inostrane ljubitelje „divlje prirode“. Pa ipak, umeće i strast osvajanja nedostupnih planinskih vrhova i jama, veština da mlade ljude zainteresuju za upoznavanje skrivenih delova Srbije i temeljan pristup poslu, omogućili su im da za sada uspešno prođu sve brzake privatnog biznisa.
Na ideju da pokrenu svoju turističku agenciju kroz brend „Wild Serbia“, dvojica nerazdvojnih prijatelja Nemanja Nešković i Ivan Nastić došli su spontano, posle višegodišnjeg profesionalnog bavljenja alpinizmom, kanjoningom i speleologijom. „Ne mislim da je moguće sedeti na dve stolice i za mene, kancelariju i prirodu, dva sasvim različita sveta, jednostavno nije bilo moguće pomiriti“, kaže Nešković, koji je pre ulaska u privatni biznis 2009. godine, nekoliko godina radio u KPMG i Deloitte-u. „Odabrao sam ovaj drugi svet, u koji sam bio zaljubljen od detinjstva, ali sam iz poslovnog iskustva pokušao da izvučem sve najbolje i, na kraju krajeva, jesam preneo neke metode, stečene veštine, disciplinu i modele razmišljanja u sopstveno preduzeće. Bavim se životom u prirodi, ali ne smem nijednog trenutka da zaboravim da moram da obezbedim održivo poslovanje preduzeća koje mi to omogućava.“
Neškovićeva i Nastićeva „Wild Serbia“ ima u ponudi raznovrsne turističke kombinacije sa jednom ili više uključenih sportskih disciplina u prirodi: kajakom i kanuom, biciklom, trekingom ili trkama u divljini, a najvećim avanturistima u srcu nudi i kanjoning i posetu neuređenim pećinama sa speleološkom opremom. U tome obojica imaju iskustvo koje stalno nadograđuju – bili su deo međunarodnog tima u najdubljoj jami na svetu, projekta „Šest stena Alpa“, otkrili su i istražili najveći kanjon u Srbiji (kanjon Zvijezde sa 40 vodopada visina od pet do 40 metara), a trenutno se okreću ka novim ekspedicijama i izazovima.
Iako nisu uvek na istom mestu – Nastić je u trenutku kada je vođen ovaj razgovor bio, na primer, na sred Atlantskog okeana na katamaranu, ključni sastojak uspeha „Wild Srbia“ je, kaže Nešković, poverenje. „Ivan i ja smo pre svega najbolji prijatelji i preko bavljenja sportom smo se i upoznali. Maštali smo unazad skoro deset godina da želimo da napravimo nešto svoje i autentično, i ostalo je bilo samo da sačekamo najbolji trenutak, odnosno sazrevanje naših organizacionih sposobnosti.“
Kad donose odluke, Nemanja i Ivan se drže pravila da se svi predlozi poštuju i promišljaju, isprobavaju prvo na papiru, a onda i u praksi. „Mogu da kažem da u oko 90% slučajeva razmišljamo na isti način, korigujemo jedan drugoga i na posletku valjda nađemo najbolje rešenje. Nas dvojica donosimo odluke, imamo još osmoro instruktora koje angažujemo u skladu sa aktivnostima u koje su uključeni, a od ove godine ćemo znatno proširiti organizacioni tim.“
Ipak, kaže Nešković, „malu poteškoću predstavlja to što smo u početku sve sami radili – sve je pomalo bilo u stilu „one-men-band“, ali timo smo želeli da ovo bude priča na duge staze, odrađena kvalitetno i temeljno.“ Prvih pet godina sve njihove ture i programi bili samo na engleskom jeziku, ali su ubrzo shvatili da su i naši građani jako zainteresovani z aavanture u svojoj zemlji i da je za veću promociju strancima neophodno imati i veća finansijska sredstva. Zato su odlučili da prošire svoju ponudu i okrenu se domaćim turistima, pre svega onim mladim ljudima koji nisu do sada dovoljno bili okrenuti prirodi, pa su i svoju promotivnu aktivnost preusmerili na društvene mreže: na Fejsbuku imaju oko 15.000 pratilaca, a od njih preporuka o kvalitetu programa ide “od usta do usta” potencijalnim novim članovima.
„Uspeh nije bio vrtoglav, ali broj zainteresovanih ljudi konstantno raste, što se vidi i po broju prijavljenih učesnika na avanturama koje nudimo svake godine“, kaže Nešković. Iako su, izabrali „verovatno najgori momenat u Srbiji i Evropi u poslednjih 20 godina“ da započnu svoje poslovanje, među domaćim turistima-amaterima našli su zainteresovane za ponudu “low-cost” varijante avanture.
Jedan od najznačajnih segmenata njihove ponude su team-building programi, kroz koje se trude da maksimalno izađu u susret klijentu i njegovoj želji za nivoom “ekstremnog sadržaja”: dužinom trajanja, smeštajem, lokacijom, težinom aktivnosti. U formiranje cene za programe najviše učestvuje neophodna oprema, pa samim tim postoji razlika između npr. trekinga i kanjoninga. „U radu sa turistima trudimo se da im u startu predstavimo u pravom svetlu sve nove stvari koje ih očekuju, a njihove reakcije su različite. Primera radi, obično se u momentima prvog susreta sa spuštanjem niz vodopad na licima naših gostiju pojavi izraz neverice, pa čak i blokade, pa onda moramo intuitivno da obodrimo svaku osobu individualno“, kaže Nešković. „Vremenom smo postali pravi psiholozi-amateri. Međutim, kada prevaziđu taj prvobitni grč, svi se opuste i na kraju strastveno uživaju. To pokazuje i činjenica i da su mnogi među njima, upoznati sa nama preko team-buildinga, dolazili kasnije ponovo, po nekoliko puta“.
Sve destinacije kroz takve programe su vezane za Srbiju: mnoge kanjone, pećine i stene Nemanja i Ivan su prvi istraživali u Srbiji i Crnoj Gori, i ta radoznalost ih nije napustila. „Otkrivamo nove mogućnosti na Valjevskim planinama, Drini, Uvcu, Tari, Limu, Zlatibori, Zlataru, u samom Beogradu, trudimo se da ubacujemo nove destinacije i aktivnosti, ali dosta toga zavisi od fiksnih troškova i opreme, pa to širenje ponude ipak mora da se dešava postepeno“, kaže Nešković.
Među svojim gostima, organizatori „Wild Serbia“ sve češće uočavaju mlade ljude kojima je u prethodnoj deceniji interesovanje za upoznavanje prirodnih lepota Srbije, pa i drugih zemalja, bilo prilično strano. „Imam utisak da je taj trend „povratka prirodi“ sada rastući“, kaže Nešković ali dodaje da je i dalje premalo inicijative za pokretanje sličnih akcija u manjim sredinama. „Uopšte, na lokalu u Srbiji se ništa ne radi i mladi nemaju nikakvu šansu da kvalitetno provedu svoje vreme u neposrednoj okolini svojih rodnih mesta. I nije samo problem u nedostatku sredstava, već su generalno ljudi previše apatični.“
Novo tržište, pomalo neočekivano, našli su među decom u školskom uzrastu. „Prošle godine smo organizovali četvorodnevni avanturistički kamp za školsku decu uzrasta 5-11 godina na engleskom jeziku , pa iako niko od nas nije imao prethodnog vaspitačkog iskustva, pokazalo se da su sva deca “odlepila” u prirodi pa su nas posle nekoliko dana obasula pismima i crtežima kampa. Rekli su nam da se nikada nisu tako dobro proveli!“, kaže Nešković. „Sasvim neočekivano na taj način smo otkrili i jedan potpuno novi segment u kojem ćemo biti aktivni, kao i jedinstveni način edukacije dece koja će u budućnosti na pravi način poštovati i štititi našu prirodu. Mada, sa njima stvarno treba imati strpljenja (smeh). Više smo bili napeti vodeći računa o bezbednosti toliko dece na jednom mestu nego prilikom osvajanja najtežih litica.“