U susret ovogodišnjem Beogradskom festivalu igre, magazin Biznis & Finansije razgovarao je sa Gradimirom Pankovim, „prvom glavom“ Velikog kanadskog baleta, a povodom predstave „Minus jedan“ koreografa Ohada Naharina. Predstava će se igrati 11. aprila u beogradskom centru Sava, a dan kasnije i na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Obe predstave počinju u 20h.
Klasik revolucije
Igra je večno vraćanje istog, ali su joj raznovrsni stilovi i načini posmatranja današnih koreografa doneli nesagledive varijacije. Zato danas niko ne može da predvidi šta će neka nova produkcija moći da iznese, kaže u intervjuu za B&F Gradimir Pankov (76), umetnički direktor Velikog kanadskog baleta iz Montreala koji je tokom dugogogodišnje karijere igrača, pedagoga i umetničkog direktora postao sinonim za radikalnog – ili, kako Njujork Tajms kaže – revolucionarnog – modernizatora baleta. Takvog, da nastupe Velikog kanadskog baleta iz Montreala prate dve sasvim oprečne vrste publike: mladi ljudi, generacija koja je rasla na elektronskim i virtuelnim stimulacijama, “koje živa predstava teško da može da dosegne” i ljubitelji klasičnog baleta.
Baš takvo izdanje Velikog kanadskog baleta i njegovog umetničkog direktora će publika u Beogradu i Novom Sadu moći da vidi tokom 11. Beogradskog festivala igre, 11. i 12. aprila. Balet „Minus jedan“ koji je koreograf Ohad Naharin, napravio za ovaj balet predstavlja, kako ga opisuju kritičari, “posve jedinstveno, fantastično, neponovljivo plesno iskustvo u kojem trupa koristi klasičnu tehniku uz mešavinu mnogih umetničkih uticaja, kako bi stvorila komad koji je moderan a ipak privlačan i onima koji uživaju u tradicionalnijim predstavama.”
“Mi, zapravo, svakom novom produkcijom nastavljamo put inovacija, bilo da se radi o poznatom koreografu ili nekom ko tek stupa na scenu”, kaže u intervjuu za Biznis i Finansije Gradimir Pankov koji je ovogodišnji, četvrti po redu dobitnik nagrade Vip poziva, kompanije Vip mobile koja je generalni pokrovitelj Festivala.
Od Skoplja do Evrope
Njegova karijera počela je u Skoplju kada ga je, tokom gostovanja u bivšoj Jugoslaviji, kao 17-godišnjaka očarao nastup American Ballet Theatre. Do 29. godine nastupio je u svim jugoslovenskim baletskim kompanijama, da bi ga potom karijera, prvo kao igrača a potom kao balet majstora, pomoćnika direktora, pedagoga i umetničkog direktora odvela u baletske kompanije u Nirnbergu, Karlsrueu, Vupertalu, Minhenu i Manhajmu, Dortmundu, Hagu, Helsinkiju i Stokholmu.
Jedno od najvažnijih iskustava i zaokret u karijeri donelo mu je poznanstvo sa češkim koreografom Jiržijem Kilijanom. Tokom osamdesetih je na daskama nekoliko najinovativnijih evropskih baletskih teatara ponudio publici radove modernih koreografa Matsa Eka, Kurta Josa, Hajnca Spoerlija, Rudija van Danciga, Jiržija Kilijana, Roberta Trinčera, Žorža Balanšina, podstakao veliki broj njihovih mladih neafirmisanih kolega, i svojih igrača zainteresovanih da se upute u te vode. Od 1999. preuzima umetničku direkciju u Velikom kanadskom Baletu iz Montreala.
Biznis i Finansije: Pre 15 godina ste postali umetnički direktor Velikog kanadskog baleta, zapravo kompanije sa tridesetak igrača i uzbudljivim repertoarom. U jednom intervjuu rekli ste da Vas je privuklo to što ste mogli da imate punu slobodu. Šta je za vas istraživanje slobode?
G. Pankov: Za mene umetničku slobodu predstavlja mnoštvo projekata i mogućnost njihove realizacije, bez ograničenja i dozvola, ili uticaja sa strane. Prednost moje kompanije je to što je samostalna, odnosno nije deo neke veće, glomazne operske kuće i strukture. Naravno, bitno je ubediti upravni odbor da su moje ideje dobre i prave i za kompaniju i za publiku.
Biznis i Finansije: Mnogo puta ste ponovili da ne verujete u baletski ansambl sa zvezdama već da verujete da svaki igrač moze da se pojavi u nosećoj roli. Koliko je to rezultat Vašeg pedagoškog pristupa a koliko promene prirode igre u baletu?
G.Pankov: Moje je shvatanje da kvaliteti svakog igrača moraju da izbiju u prvi plan, kako scenski talenat, tako i tehničke mogućnosti. Svaki od mojih igrača je spreman za glavne role, ali mora da ume da igra i u poslednjem redu ansambla kada to od njega koreograf zahteva. U tom smislu, mi smo više pozorišni ansambl nego tradicionalna baletska kompanija.
Biznis i Finansije: Koliko se balet promenio, koliko on danas „pulsira“ sa savremenim čovekom, njegovim senzibilitetom, njegovim brigama i životnim situacijama?
G. Pankov: Igra je ista, ali se koreografija odnosno koreografske ideje i mogućnosti stalno razvijaju. Takođe, kvalitet produkcije podržava nove produkcije. Mislim na kostimska rešenja, minimalistički dekor, inovativni dizajn svetla, pa je na taj način scena predata igračima, koji još uvek izražavaju iste kvalitete koji su postojali od početka ljudske istorije, ili istorije umetničke igre.
Tražim iskrenost, samosvojnost i različitost
Biznis i Finansije: Kakav senzibilitet tražite u koreografu? Šta je to što baletski izraz čini savremenim?
G.Pankov: Uvek tražim koreografa koji je originalan i različit, muzikalan, ima ideju, otkriva, a zatim i poštuje temu koju će pratiti i istraživati tokom procesa, koji je potpuno svoj, i koji nije oslonjen na uticaje drugih, poznatih koreografa. Tražim koreografe koji su iskreni i koji nose istinu u sebi i svom radu.
Biznis i Finansije: U Velikom baletu Ženeve odlučili ste se za pionirski inovativni model umetničke direkcije, opredelivši se da vodite trupu bez stalnog koreografa. U velikom baletu Montreala sačinili ste repertoar kakav nema nijedna trupa u Severnoj Americi. Koliko je polje inovacije u vođenju i upravljanju jednom baletskom trupom?
G.Pankov: Inovacije u baletskom menadžmentu su toliko širok pojam, gotovo kao ocenjivanje sposobnosti u baletskoj direkciji. Ne postoji utvrđeni limit. Međutim, da bi bili inovativni kao direktor baletske kompanije, morate pre svega imati dobre igrače, koji vas inspirišu na nove produkcije, na nove uspehe… Moje pravilo je da imam uvek nove produkcije, ali da vraćam stare uspešne naslove. Mi igramo mnogo različitih predstava tokom godine, međutim da bi se repertoar iz mojih misli, ideja i želja ostvario na sceni, potrebno je pronaći i finansijsku podršku, odnosno ubediti i druge da veruju u vaš cilj
Biznis i Finansije: Čime ste privukli mladu publiku na vaše predstave? Da li je vaše iskustvo kao pedagoga bilo primenjivo i kad je trebalo odgajiti novu publiku? Šta ona očekuje da dobije na baletskoj predstavi i da sa nje ponese?
G. Pankov: Kada sam postao umetnički direktor u Montrealu, moja ideja je bila da sačuvam postojeću publiku čuvajući deo postojećeg, tradicionalnog repertoara, ali istovremeno da lagano uvodim novine i proširujem njihova iskustva. To sam postizao novim naslovima i inovativnim komadima svetski poznatih, ali savremenih koreografa. Kako smo širili svoj repertoar, primećivali smo da imamo i sve više mlade publike u gledalištu. Istovremeno, i oni stariji su ostajali. Za mene je to priča o uspehu Velikog kanadskog baleta. Uspeli smo da osvojimo publiku svih generacija, i još uvek se borimo za nove fanove. Za mene je naravno najveći podsticaj mlada publika koja prati sve naše predstave. Takođe, uveli smo mnogo prepodnevnih predstava, kako bi u igru uvukli decu i studente koji treba da zavole igru. Mladi ljudi žele da ih pomerite i da im ponudite oduševljenje. To je u današnje vreme pravi izazov, jer se radi o generaciji koja je rasla na elektronskim i virtuelnim stimulacijama, koje živa predstava teško da može da dosegne. Pa, ipak prikazivali smo im dela koja su držala njihovu pažnju i pokretala njihovu maštu. I, izgleda da smo uspeli, jer je naše pozorište uvek do poslednjeg mesta popunjeno.
Umetnost i granice tela
Biznis i Finansije: Svedoci smo da u sportu sve više učesnika koristi različite vrste dopinga da bi postigli vrhunske rezultate i naterali telo da ide preko svojih mogućnosti. Koliko u današnjem baletu postoji pritisak za prevazilaženjem granice koje nam postavlja telo? Šta danas stvara „utisak“ u baletu, koreografije koje iskušavaju fizičke mogućnosti igrača, ili kombinacija baleta sa dramom, videom, i uplivima drugih umetnosti u balet?
G. Pankov: Onoliko koliko znam, ni jedan od mojih igrača nije koristio sredstava za doping. U moje vreme, jedini doping koji su neki od kolega upražnjavali bili su vodka, šljivovica ili manastirka. Naravno samo posle dobro odigrane predstave. Treba imati u vidu da su igrači umetnici, i pored toga što koriste svoj atletizam i telo, odnosno podnose sportski napor, ono što fascinira njihovu publiku jeste njihova pojava na sceni, njihova umetnost, kao i vrhunska produkcija, bilo koji stil da je u pitanju.
Balet je privilegija imućnih zemalja
Biznis i Finansije: Počeli ste kao igrač u makedonskom baletu u bivšoj Jugoslaviji. Danas ste na Beogradskom festivalu igre koji polako gradi svoju reputaciju ali bez domaćih igrača i trupa. Da li je balet privilegija samo imućnih zemalja?
G.Pankov: Da, čini se da je to jedina istina. Umetnost i umetnici moraju imati finansijsku podršku da bi napredovali, da bi ostvarili svoje vizije… Naravno, potrebno je da tu podršku upotrebe pametno, u sinergiji svoje umetničke vizije i napornog posla kako bi sve rezultiralo kvalitetnom produkcijom. Na kraju, samo će dobar rezultat voditi ka kontinuiranoj podršci, bilo da je reč o privatnom ili državnom izvoru finansiranja.
Intervju je objavljen u aprilskom broju #106 časopisa „Biznis & Finansije“