Kratka istorija domaćeg berzanskog indeksa Belex 15: Znali smo se iz viđenja

Udar berzanske krize odneo je indeksu Belex15 samo u 2008. godini tri četvrtine vrednosti, dok o kasnijem oporavku možda najbolje govori podatak da se do ovih dana nije značajnije pomerio u odnosu na tu kotu.Primer Telekoma, koji se već dve godine umesto na liderskoj poziciji indeksa Belex15 nalazi pod “staklenim zvonom” političkih elita, možda najbolje govori o tome sa koliko bi optimizma trebalo gledati na mogući razvoj berzanskog tržišta

Kada novinski izveštači, investitori ili bilo koji predstavnik investicione javnosti govori o kolebljivom, snažnom, tržištu koje raste ili pada, svi oni ove epitete ili brojeve posmatraju kroz prizmu berzanskih indeksa. Indeksi predstavljaju siže celokupnog berzanskog tržišta, mereći njegov učinak kroz sagledavanje kretanja akcija koje ulaze u sastav indeksne korpe. Pojedini berzanski indeksi postali su toliko popularni da su poznatiji od tržišta koje predstavljaju, kao što su: S&P, Dow Jones, DAX, Nikkei i dr.

Indeks Belex15 ugledao je svetlost dana u oktobru 2005. godine, kao pokazatelj koji je ponderisan tržišnom kapitalizacijom koja se nalazi u slobodnom prometu i ne prilagođava se za isplaćene dividende. Namena indeksa prilikom njegovog formiranja bila je da meri promene cena akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja na regulisanom tržištu, a koje su prethodno zadovoljile propisane kriterijume (samo obične akcije, nivo likvidnosti itd). Izvorna metodologija ovog indeksa propisala je sve njegove sastavne elemente, među kojima su bili i pitanja kompozicije indeksne korpe, njegove revizije, formiranja Indeksnog komiteta itd. Njegova početna vrednost bila je 1000 poena.

Trenutni sastav indeksne korpe Belex15:

Razvojni put

Neposredno pošto su berzanski indeksi ustanovljeni (godinu dana pre indeksa Belex15, lansiran je i opšti pokazatelj tržišta – Belexline), Beogradska berza je beležila povećani priliv kapitala koji je neminovno vodio rastu vrednosti većine finansijskih instrumenata. Lagani uzlazni trend višestruko je ubrzan već 2006. godine, kada je korpa najlikvidnijih akcija dobila na vrednosti 58 procenata. Inicijalna kapisla za ovakav berzanski bum bila je najava i kasnije preuzimanje u to vreme najveće berzanske kompanije, Hemofarma. Ovaj farmaceutski gigant doneo je zamah na tržištu kakvom se ni najveći optimisti nisu nadali, ali je s druge strane najavio pošast koje se ovdašnje berzansko tržište u budućim danima nije moglo osloboditi. Preuzimanje Hemofarma značilo je i njegovo delistiranje s tržišta, a ovim putem su krenule brojne druge blue-chip kompanije, mnoge od njih voljom većinskog vlasnika, a pojedine usled sile poslovnih prilika – bankrota.

Uporedo, dok je Hemofarm silazio sa berzanske scene, domaće berzansko tržište pretvaralo se u poligon za defilovanje kompanija iz finansijskog sektora, pre svega banaka. Već u 2006. godini prvih pet akcija po prometu činile su banke, dok je bankarski biznis postao dominantna crta i Belex15 indeksne korpe koju su na njenom vrhuncu u veoma visokom natpolovičnom procentu činile bankarske akcije. Osim već tada izraženog bankocentričnog finansijskog sistema, koji je nagoveštavao veliku moć banaka u privredi uopšte, popularnosti bankarskih akcija su doprinele brojne dokapitalizacije ovih finansijskih institucija koje su munjevito multiplikovale broj zainteresovanih portfeljnih investitora.

Naredna godina, odnosno njena prva polovina, donela je još ubrzaniji rast tržišta. Indeks Belex15 u prvih pet meseci duplirao je vrednost, kao direktna posledica investicione spirale koja je poprimila sve obrise piramidalne sheme. Veliki skok Beogradske berze, kao i ostalih tržišta regiona, doneo je sa sobom i lansiranje indeksa ovdašnjih akcija od strane Bečke berze (SRX indeks koji se obračunava kako u ovdašnjoj valuti, tako i u dolaru i evru). Ova korpa akcija takođe je distribuirana u realnom vremenu i dizajnirana je kao indeks kojim se može trgovati i koji može biti osnova za izvedene finansijske instrumente (fjučerse i opcije). Nažalost, ovdašnji berzanski indeks, Belex15, nikada nije dosegao visine utrživosti, a teško je moguće zamisliti bolju priliku od tadašnjeg perioda visoke investicione aktivnosti.

Druga polovina 2007. godine nagovestila je očekivano „hlađenje“ tržišta posle naglog uzleta, da bi nadolazak berzanske krize godinu dana kasnije u potpunosti desetkovao berzu i indekse koji su je reprezentovali. Udar berzanske krize odneo je indeksu Belex15 samo u 2008. godini tri četvrtine vrednosti, dok o kasnijem oporavku možda najbolje govori podatak da se do ovih dana nije pomerio značajnije iznad tadašnjeg nivoa. Udar globalne krize ogolio je sve anomalije ovdašnjeg berzanskog tržišta, a sunovrat su nagovestile iste one akcije koje su činile i okosnicu njegovog zenita. Pandorinu kutiju otvorio je skandal sa Metals bankom koji je bio uvod u njen odloženi bankrot, dok su istim putem krenule i Agrobanka, Privredna i Univerzal banka. Indeksnu korpu, osim bankrotstava, desetkovala je i velika nelikvidnost tržišta koja je eliminisala pojedine članice indeksne korpe, dok ništa manji uticaj nije donela ni nova regulativa, koja je dodatno motivisala dominantne akcionare za konsolidaciju vlasništva i beg sa tržišta.

Budućnost u magli

Mogući oporavak i nastavak razvoja, kako berzanskog tržišta tako i indeksa koji ga reprezentuju, počiva na samo jednoj i prilično prostoj tezi. Ukoliko se u bliskoj budućnosti ovdašnje tržište kapitala ne transformiše u mesto na kojem bi kompanije mogle prikupiti kapital za sopstveno finansiranje, negativni trendovi će biti produbljeni, verovatno još jačim intezitetom.

Indeks Belex15 beleži oporavak u protekle dve godine (uključujući i tekuću), ali ove slabašne stope rasta teško mogu prikriti suštinsku negativnu liniju koja se proteže već godinama unazad. Tržišna kapitalizacija ove indeksne korpe sve je manja, dok su glavni trendovi i dalje smanjenje raspoložive količine akcija za trgovanje, te isključenje emitenata usled slabe likvidnosti njihovih akcija. Indeksna korpa trenutno broji 13 članova, a vlasnici ili dominantni akcionari barem trećine emitenata imaju otvorenu ili prikrivenu nameru za sprovođenje konsolidacije vlasništva, što vodi neminovnom daljem osiromašenju ponude tržišnog materijala.

Jedna od poslednjih prilika za reafirmaciju tržišta kapitala jeste najavljena privatizacija državnih i javnih preduzeća čija je transparentnost poslovanja, tako imanentna za berzu, verovatno glavna prepreka “otvaranja” ovih kompanija na berzanskom tržištu. Primer Telekoma, koji se već dve godine umesto na liderskoj poziciji indeksa Belex15 nalazi pod “staklenim zvonom” političkih elita, možda najbolje govori o tome s kolikim optimizmom treba gledati na razvoj berzanskog tržišta. Ako je nada, pre svega zbog dosadašnjeg iskustva i ograničenosti vizije glavnih političkih snaga, više nego upitna, prilično je izvesno da dalje pražnjenje tržišta kapitala znači njegov sunovrat ali i odustajanje od puta stvaranja moderne  tržišne demokratije.

Nenad Gujaničić, FINANSIJE TOP 2013/2014