Telekomunikaciona industrija svake godine na globalnom nivou izgubi oko 40 milijardi američkih dolara, navodi se u godišnjoj studiji globalne revizije prihoda za 2009. godinu, koju je uradila organizacija KPMG (globalna mreža profesionalnih firmi koje pružaju usluge u oblasti revizije, poreskog savetovanja i finansijskog savetovanja. Kompanija je prisutna u 144 zemlje i ima preko 140.000 zaposlenih u firmama članicama širom sveta. Kancelarija KPMG u Srbiji posluje od avgusta 1996. pod imenom KPMG. Beograd i član je regiona centralne i istočne Evrope sa centralom u Pragu.)
Studija je obuhvatila 74 operatera u 46 zemalja u Severnoj i Južnoj Americi, Evropi, Africi, Bliskom istoku i regionima daleke Azije i Pacifika.
Više od 54% telekomunikacionih operatera koji su učestvovali u studiji procenjuje da odliv prihoda iznosi preko 1% ukupnih prihoda. Oko 15% operatora prijavljuju odlive prihoda veće od 3%, dok pojedini operatori na tržištima u razvoju smatraju da odliv iznosi do 10%.
Obim gubitka u ovoj industriji industriju na svetskom nivou mogao bi biti značajno veći od procenjenog, jer je oko 40% pružalaca usluga procenilo da je identifikovano čak manje od pola odliva prihoda. U razvijenim tržištima veliki broj učesnika studije je ukazao da je manje od 10% odliva prihoda identifikovano. Studijom je zaključeno da nedostatak podataka doprinosi problemu, jer otežava posao funkcije revizije prihoda telekomunikacionih operatera u identifikovanju odliva prihoda.
Odliv prihoda se pojavljuje u svakom delu prihodnog ciklusa od prodaje do konfiguracije mreže i kategorizovanja i fakturisanja. Tipičan primer odliva se pojavljuje usled greške u fakturisanju ili evidencije o naplati poziva koja nije prosleđena u sistem naplate za kategorizaciju i fakturisanje, ili zato što su međunarodni pozivi kategorisani kao lokalni. Međutim, operatori gube novac i zbog izloženosti prihoda, nesposobnosti da uvećaju prihode i da identifikuju i implementiraju mere štednje.
Kao izvori prihoda koji se smatraju najosetljivijim na odliv, preko 45% učesnika studije je prepoznalo „pripejd korisnike“ kao najosetljiviji deo poslovanja. Na tržištima u razvoju, najveći deo učesnika je označio „roming“ i „dodatne usluge“ kao sledeće najosetljivije izvore prihoda, dok se u Evropi i u Severnoj Americi „postpejd“ usluge rangiraju na drugom mestu. Studija je takođe zaključila da su najveći izvori prihoda za većinu operatora ujedno i najosetljiviji na odliv prihoda.
Oko 60% je reklo da nailazi na prepreke u svojim naporima da smanji odlive prihoda zbog nedostatka potrebnog znanja u delovima kontrole prihoda koje bi operativu učinilo efektivnijom. Najveći deo učesnika smatra da tehničko znanje, poznavanje elemenata mreže i ostalih sistema, predstavlja najznačajniji skup nedostajućih veština.
U studiji je zaključeno da su značajne promene u konfiguraciji u svim elementima mreže označene kao najosetljivije na odliv prihoda, a njih slede razvoj novih proizvoda i konfiguracija tarife.
Povraćaj odliva prihoda nastavlja da predstavlja problem u svim regionima. Oko 60% operatera koji su učestvovali u studiji procenjuju da se povrati manje od polovine identifikovanog odliva.
Zaključak studije je da razvoj efektivnijih automatizovanih alata za kontrolu prihoda, podizanje svesti o funkciji kontrole prihoda u svim delovima organizacije i prikupljanje tačnih i ažurnih podataka predstavljaju ključne izazove za kontrolu prihoda sa kojim su suočeni telekomunikacioni operateri.
Optimizam među operaterima je ipak prisutan. Iako 90% direktora kontrole prihoda smatra da će budući razvoj industrije samo doprineti povećanju odliva prihoda, više od polovine njih je uvereno da će njihova odeljenja za kontrolu prihoda biti u stanju da identifikuju povećanja u odlivu prihoda. (A.S.)
Mikro.rs