U Italiji je to već učinjeno, u Francuskoj je najavljeno, a i u Nemačkoj se o tome razmišlja: učešće države u vlasništvu preduzeća kao poslednja mera za spas firmi u vreme krize koju je izazvala korona.
Italija je već spremna za podržavljenje avio kompanije Alitalia, koja se i pre pandemije nalazila u velikim finansijskim problemima. U Francuskoj je ministar finansija Bruno Le Maire najavio mogućnost podržavljenja firmi koje se nalaze pred slomom. Doduše, u ove dve zemlje vlasništvo države u automobilskoj industriji ili na polju energetike nije neuobičajeno.
No, nemački političari i ekonomisti su vrlo oprezni kada je reč o uplivu države u privatni sektor, piše Dojče vele.
Uzmimo za primer Lufthansu. Najveća nemačka avio kompanija je zbog korona-krize faktički prisiljena da obustavi letove.
Za sada su preduzete ili najavljene neke mere. To su plaćanje troškova skraćenog radnog vremena, pružanje pomoći za prevazilaženje problema vezanih za likvidnost, ili mogućnost odalaganja plaćanja poreza. I one su trenutno dovoljne, smatra vladin koordinator za avio transport Thomas Jarzombek. On kaže da će se kasnije odlučiti da li je potrebna i dodatna pomoć, ali je istakao kako „podržavljenje kompanije nije naš cilj“.
Achim Wambach, direktor Centra za evropsku ekonomiju ZEW iz Mannheima, kaže da nije sklon državnom učešću u vlasništvu privatnih kompanija ali u situaciji kada su okolnosti – normalne. „Nama se sada ne postavlja načelno pitanje da li bi država, koja određuje pravila ponašanja na tržištu, trebalo da bude jedan od aktera na tom istom tržištu. Sada se radi o kriznom menadžmentu“, naglasio je Wambach u razgovoru za DW.
Strani kapital uz državno jemstvo
„Država mora da pomogne preduzećima u vreme krize. Pogodan instrument za to bi moglo da bude oživljavanje fonda za privredu“, smatra Wambach. Nemačka je 2009. i 2010. godine preduzećima koja su se našla u problemima zbog svetske finansijske krize stavila na raspolaganje više od 100 milijardi evra. I to posredstvom državne banke za obnovu i razvoj KfW. Ta odluka je desetinama hiljada firmi pomogla da prebrode krizu i spasila je milione radnih mesta.
To rešenje je podrazumevalo da firme dobijaju na raspolaganje strani kapital – uz jemstva države. Klasično podržavljenje, dakle direktno učešće države u vlasništvu neke firme Wambach ne smatra dobrom opcijom.
Ali ni on nije siguran hoće li 100 milijardi evra biti dovoljno u sadašnjoj situaciji. „To u ovom trenutku ne možemo da znamo. Zato je potrebno da imamo opciju za eventualno proširenje sadašnjih mera podrške“.
Poslednje sredstvo odbrane
Već prošle nedelje, vodeći nemački ekonomski stručnjaci su naveli mogućnost osnivanja jednog „fonda za spas preduzeća kao poslednjeg sredstva“.
Oni su zatražili i da se Vlada ne pridržava slepo pravila o izbalansiranom državnom budžetu, takozvane „crne nule“, po svaku cenu. Uz to su predložili da se razmotri mogućnost umanjenja poreza. Jedan deo njihovih predloga je u međuvremenu više-manje prihvaćen, Naime, savezni ministar finansija Olaf Scholz je već najavio da će se u nastojanjima da se kriza prevaziđe, koristiti „sva potrebna sredstva“, uključujući i nova zaduživanja ako bude potrebno.
Stručnjaci u svojoj studiji predlažu da bi u slučaju potrebe trebalo omogućiti i direktno učešće države u preduzećima. „Ukoliko širenje kriznog talasa u privredi ne uspe da se zaustavi i dođe do rizika od velikog broja stečajeva, trebalo bi razmisliti da se kao poslednje sredstvo u spasavanju ekonomije primeni ulazak državnog kapitala u pojedine firme“.
Kao primer navodi se finansijska kriza 2008. i 2009. godine. Tada je država svojim novcem spasavala banke u okviru tzv. zaštitnog kišobrana SoFFin. Sve do danas, više od 10 godina kasnije, nemačka država još uvek ima udeo u većinski privatnoj banci Commerzbank od oko 15 odsto.
Država doduše ima vlasnički udeo i u telekomunikacionom divu Deutsche Telekom, ali iz drugih razloga. To je posledica nedovršene potpune privatizacije nekadašnje državne pošte.
Mada vodeći nemački ekonomisti nisu jedinstveni u stavu o tome koliki bi obim trebalo da ima taj državni krizni fond, vrlo je verovatno da će on biti formiran. Pitanje je samo kada.
Izvor: Dojče vele