U rangiranju zemalja po kriterijumu ekonomskih prava žena zapadna društva su, očekivano, na vrhu liste, a na dnu su uglavnom države koje se teško mogu nazvati sekularnim.
Pod ekonomskim pravima žena podrazumeva se njihova mogućnost zaposlenja, zasnivanja biznisa, sticanja ravnopravnih zarada, ali i mobilnost, odnosno mogućnost da svoje poslovne obaveze završavaju gde ih put nanese. Kada se saberu svi ovi kriterijumi i izvuče prosek, ispostavlja se da žene širom sveta imaju samo tri četvrtine onih ekonomskih prava koja imaju muškarci, stoji u izveštaju Svetske banke pod nazivom “Žene, posao i pravo 2021”.
Prema podacima iz najnovijeg izveštaja ove institucije, samo 10 od 190 država sveta ženama nudi potpunu pravnu zaštitu u ovom kontekstu i one su sve ocenjene sa maksimalnih 100 poena. To su Belgija, Kanada, Danska, Francuska, Island, Irska, Letonija, Luksemburg, Portugal i Švedska. Jedino su u njima zaposlene žene u potpunosti ravnopravne sa muškarcima.
Srbija se nalazi na 31. mestu ove liste i ima skor od 93,8. Od suseda, iznad nas nalaze se Mađarska, Slovenija i Hrvatska. Generalno, evropske zemlje su najbolje rangirane na ovoj listi.
S druge strane, bar u 20 zemalja sveta žene imaju pola ili čak ni toliko ekonomskih prava kao njihove muške kolege. Njihov položaj najgori je u Gvineji Bisao, jednoj od najnerazvijenijih država na svetu u kojoj je prosečni životni vek 49 godina. Gvineju slede Avganistan, u kojem su talibani ženama ukinuli pristup obrazovanju i poslovima, Sirija, Oman, Iran, Katar, Sudan, Kuvajt, Jemen i Pojas Gaze. Sve zemlje u kojima je religija veoma dominantna u društvu, a sa njom i muški rod.
Izvor: Visual Capitalist, World Bank
Foto: Pixabay