Depozitni sistem podrazumeva postavljanje mašina u koje bi građani odlagali iskorišćenu ambalažu, zauzvrat dobijajući određenu svotu novca za istu. Uvođenjem ovog sistema Srbija bi smanjila količinu ambalažnog otpada na deponijama, a proizvođači ambalaže ne bi morali u tolikoj meri kao sada da uvoze sirovine za proizvodnju recikliranih materijala, saopštila je danas Alijansa za cirkularna pakovanja.
Alijansu čine lideri u proizvodnji ambalažnog pakovanja u našoj zemlji – Alpla, Srpska fabrika stakla, Greiner Packaging, Tetra Pak, Ball Packaging i Smurfit-Kappa. Ovih šest kompanija proizvode PET i drugu plastičnu ambalažu, zatim staklenu, aluminijumsku, kartonsku i papirnu i višeslojnu kartonsku ambalažu. One pokrivaju preko 65% celokupnog tržišta ambalažnih pakovanja u našoj zemlji a ukupan godišnji orbt im je 660 miliona evra.
Zašto Srbija uvozi ambalažni otpad?
Jedno od osnovnih načela aktuelnog Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu je dobrovoljno sporazumevanje o upravljanju ambalažnim otpadom između države i kompanija koje se bave proizvodnjom, pakovanjem ili isporukom istog. Kako sugerišu iz Alijanse za cirkularna pakovanja, ova mera se do sada pokazala kao nedovoljno efikasna u podsticanju recikliranja ambalaže. Zato se pomenuto udruženje proizvođača ambalaže uključilo u javnu raspravu koja će prethoditi donošenju novog zakonskog okvira za regulisanje upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji. Imajući u vidu da su u pitanju velike međunarodne kompanije koje posluju i u Srbiji i u inostranstvu, one na naše tržište ali i pred predlagača novog zakona donose znanja iz sistema koji su znatno uspešniji u upravljanju ambalažnim otpadom.
Šta više, iako ih trenutno važeći zakon na to ne obavezuje, one ova znanja već primenjuju u praksi. Naime, članice Alijanse proizvode ambalažu i za srpsko ali i za tržišta na kojima se znatno više insistira na održivoj ekonomiji. Zato su sebi postavile cilj da procenat reciklirane ambalaže u njihovim proizvodima bude visok kao u Evropskoj uniji, u pojedinim slučajevima i viši, kako bi ostale konkurentne na tržištima u kojima se regulativa često menja u korist održive ekonomije.
Jedna od takvih promena očekuje se uskoro, kada EU bude usvojila novu regulativu koja bi trebalo dodatno da podstakne proizvođače ambalaže na upotrebu recikliranih materijala. Ukoliko Srbija želi da se njena ambalaža i dalje izvozi na tržište Unije, ona mora svojim proizvođačima ambalaže pružiti ambijent u kojem bi bez velikih gubitaka mogli da isprate ove promene.
U međuvremenu, dok se regulativa u Srbiji ne izmeni, te kompanije će morati da se, kao i do sada, snalaze kada je u pitanju nabavka sirovina za recikliranje. Trenutno prikupljaju ambalažu za recikliranje kroz neke svoje projekte, ali i iz uvoza.
Depozitni sistem bi udvostručio reciklažu
Na pitanje zašto je važno adekvatno urediti upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom iz Alijanse kažu da postoji nekoliko značajnih razloga. Prvi je ekologija, odnosno zaštita životne sredine, koja je danas bitnija nego ikada do sada. Drugi razlog je ekonomski jer bi se na taj način moglo olakšati poslovanje dela srpske privrede. Treći je činjenica da se Srbija obavezala da do 2030. godine ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada. Da bi dostigla zacrtane količine njen fokus treba da bude na prikupljanju otpada od građana, ali i da postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem (DRS) koji donosi visoke procente u reciklaži. Prema njihovim procenama, uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada u okviru kojeg bi građani za svaku vraćenu flašu, limenku ili višeslojnu kartonsku ambalažu dobili natrag na primer 5 dinara, pomoglo bi da se prikupi oko 90% ove vrste otpada i udvostruči trenutna stopa reciklaže, što je oko 40% ukupnog otpada od posmatranih materijala.
Pored depozitnog sistema, članice Alijanse podržavaju i stav Eunomija studije koja je preporučila prikupljanje ambalaže u dva toka. Jedan tok bi prikupljao plastiku, metal, staklo i kartonsku ambalažu koja nije obuhvaćena depozitom, dok bi drugi tok bio za papir i karton.
Građani su za reciklažu, ali ne po svaku cenu
Postoji više načina organizacije depozitnog sistema koji se trenutno razmatraju. Srbija još uvek nema razrađene scenarije za uvođenje ovog sistema koji bi uključivali informacije o tome gde bi bile postavljene mašine za prikupljanje iskorišćenih ambalaža, ko bi finansirao izradu ove infrastrukture, koliko bi se novca vraćalo građanima koji recikiraju, kao i koja bi u svemu tome bila uloga proizvođača ambalaže. Kompanije jesu zainteresovane za saradnju sa Vladom na reševanju ovih pitanja, ali bi trebalo saslušati i ostale zainteresovane strane i osmisliti najbolji model depozitnog sistema za naše uslove.
Jedna od zainteresovanih strana mogu biti i građani, koji su konzumenti proizvoda u pomenutim ambalažama. Ako se oni pitaju, većina jeste za depozitni sistem, ali ne po svaku cenu. Naime, istraživanje Centra potrošača Srbije (CEPS) sprovedeno 2021. godine pokazalo je da čak 85% ispitanika doživljava mehanizam depozita kao dobar način da se podstakne reciklaža. To potvrđuje i iskustvo sa reciklomatima koji su postavljeni u nekoliko gradova Srbije. Ipak, u slučaju da proizvod koji redovno kupuju zbog ulaska u sistem depozita poskupi, 40% ispitanika kaže da bi prestalo da ga kupuje. To je, kako navodi CEPS, jedan od ključnih razloga zašto bi sistem depozita morao da bude jednako primenjen na svu jednokratnu ambalažu. U protivnom, ambalaža koja se nalazi van depozitnog sistema mogla bi da postane novi izbor potrošača.
Foto: Claudio Schwarz, Unsplash