Prosečna stopa neto dobitka srpske privrede prošle godine je iznosila 4,8 %, što je 2,19 puta manje od zatezne, a 2,6 puta niže od kamata koje prihoduju poreski organi za okasnela plaćanja javnih prihoda. U zemljama evrozone odgovarajuća mera profitabilnosti je u proseku 7,3%, dok je zatezna kamata 8%, pa su ove veličine praktično ujednačene. Tako isti model zatezne kamate u EU samo štiti privrednike od gubitaka, a kod nas šalje poruku da im je dvostruko isplativije da se bave poslovnim i finansijskim mahinacijama koje će njihove partnere, pre svega manja preduzeća, dovesti u poziciju docnje i plaćanja zatezne kamate, nego da razvijaju sopstveno poslovanje.

Sa stopom rasta od 3-3,5% u srednjoročnom periodu, do 2030. bićemo razvijeni kao današnja Rumunija. Da bismo za isto vreme dostigli današnju Poljsku, odnosno zaposlenost veću od 70% i prosečne …

Za razliku od prosperitetnih evropskih zemalja kojima težimo, Srbija nema jasan i argumetovan plan razvoja šta su njeni ciljevi, niti politike koje do njih treba da dovedu u narednih, pet, …

Od obećanih hiljadu evra građanima po osnovu Zakona o pravu na besplatne akcije u šest inicijalo određenih kompanija, posle više od decenije ovaj postupak je okončan samo u NIS-u i …

Zvanične informacije o tome koliko je preostalo državnih apoteka i kakva će biti njihova sudbina nisu dostupne niti se mogu dobiti od nadležnih. Iako primeri da se prostorije apoteka u javnom vlasništvu iznajmljuju ne samo privatnim apotekarima već i bankarima, trgovcima ili krojačima sugerišu da se niko sistemski ne bavi tim problemom, upućeniji tvrde da je sačinjen „recept“ kako da u „privatizaciji bez privatizacije“ pojedinci dobro profitiraju.

Tokom 2018. godine u regionu Centralno-istočne Evrope najveće promete ostvarivale su kompanije iz energetskog sektora, dok je Poljska ponovo bila zemlja sa ubedljivo najviše predstavnika na listi Coface Top 500 …

Prema rezultatima relevantnih okeanografskih institucija, u slanim vodama naše planete kriju se stotine, pa i milijarde tona zlata. To znači da prema najkonzervativnijim procenama svuda oko nas „slobodno pliva“ zlato u vrednosti od 822,8 biliona dolara, a prema najoptimističnijim taj iznos dostiže neverovatnih 400 triliona dolara. Jedini problem koji za sada sprečava komercijalnu ekstrakciju najvoljenijeg plemenitog metala leži u činjenici da je njegova koncentracija u okeanima isuviše mala. To, doduše, nije sprečilo mnoge naučnike i mešetare da okušaju svoju sreću.

Ponuda iz snova, pozajmiš hiljadu eura a vraćaš 990. Gdje to ima? Nigdje, ali dobro zvuči. Negativne kamate su postale realnost, samo ne za korisnike bankarskih kredita, osim kada je …

Da li pokretanje proizvodnje na sopstvenom imanju uz pomoć manje sume novca može, umesto večitog sna o „begu na selo“, da postane izvodljiv i isplativ poslovni poduhvat? Iskustvo naših sagovornika Zorana Ristanovića i Jovana Miljkovića kaže da može, pod uslovom da buduće gazde budu spremne da vredno rade i da pažljivo izračunaju u šta treba ulagati.