Tokom 2018. godine u regionu Centralno-istočne Evrope najveće promete ostvarivale su kompanije iz energetskog sektora, dok je Poljska ponovo bila zemlja sa ubedljivo najviše predstavnika na listi Coface Top 500 …

Uopštene priče o klimatskim promenama neće zaustaviti rast temeprature u gradovima, ali je dokazano da drveće, posebno starije, i te kako može ublažiti posledice – od snižavanja temperature u okolini, do sprečavanja poplava po gradskim ulicama. Iako u Beogradu zelene površine zauzimaju manje od tri odsto ukupne teritorije, a 90 odsto stabala u parkovima je mlađe od 60 godina, u prestonici se već godinama forsira politika „gde god nađeš zgodno mesto ti drvo poseci“, kako bi se po svaku cenu izašlo u susret investitorima.

Prema rezultatima relevantnih okeanografskih institucija, u slanim vodama naše planete kriju se stotine, pa i milijarde tona zlata. To znači da prema najkonzervativnijim procenama svuda oko nas „slobodno pliva“ zlato u vrednosti od 822,8 biliona dolara, a prema najoptimističnijim taj iznos dostiže neverovatnih 400 triliona dolara. Jedini problem koji za sada sprečava komercijalnu ekstrakciju najvoljenijeg plemenitog metala leži u činjenici da je njegova koncentracija u okeanima isuviše mala. To, doduše, nije sprečilo mnoge naučnike i mešetare da okušaju svoju sreću.

Da li pokretanje proizvodnje na sopstvenom imanju uz pomoć manje sume novca može, umesto večitog sna o „begu na selo“, da postane izvodljiv i isplativ poslovni poduhvat? Iskustvo naših sagovornika Zorana Ristanovića i Jovana Miljkovića kaže da može, pod uslovom da buduće gazde budu spremne da vredno rade i da pažljivo izračunaju u šta treba ulagati.

Sa uništenom i opljačkanom domaćom industrijom bez potencijala za zdrav izvoz, nerazvijenom berzom i izrazito bankocentričnim finansijskim sistemom koji, uz to, usled ogromne prevage stranih banaka čini nacionalnu ekonomiju veoma …

Iznos između četiri i pet hiljada evra smatra se donjom granicom ulaganja, kako bi se minimizirali troškovi i obezbedila bar neka dobit. Potrebno je izabrati brokera, zaključiti ugovor, otvoriti račun hartija od vrednosti i novčani račun. Da bi se postigao balans između rizika i visine prihoda, potrebno je da se definiše strategija investiranja.

Privredni i zdravstveni troškovi upotrebe uglja u šesnaest termoelektrana u Srbiji i regionu iznose između 6,1 i 11,5 milijardi evra godišnje, a naša zemlja plaća zdravstvene troškove zbog korišćenja uglja između 890 miliona i 1,6 milijardi evra. Da li je ugalj srpska sudbina i da li je naša struja zaista najjeftinija u Evropi, ako se ima u vidu da se u tu cenu ne uračunavaju zdravstveni, ekološki i finansijski troškovi, koje na kraju ponovo plaćaju građani, i to mnogo više oni siromašni nego bogati.

Sjedinjene Države su i službeno proglasile Kinu “valutnim manipulatorom” (formalno sada slede natezanja u okviru MMF-a) i to se desilo nakon što je američki predsednik prošle nedelje usred američko-kineskih pregovora, za koje je većina mislila da nekuda vode, prvo proširio skup dobara na koja se primenjuju carine, a onda najavio da će se carine primeniti na sav uvoz iz Kine.

U Srbiji svega dvadesetak fizičkih lica ulažu u tehnološke startap firme. Problem je u nedovoljnom razumevanju načina na koji startapovi funkcionišu, ali i u finansijskim mogućnostima da se podnese rizik koje ovakvo poslovanje neminovno nosi. Iako se najmanje ulaganje procenjuje na oko 10.000 evra, praksa je pokazala da je potrebno i dvostruko više.