Višegodišnje iskustvo da cene neposredno posle božićnih i novogodišnjih praznika nešto porastu, dobilo je svoju potvrdu i na početku 2014. godine. Dvonedeljno odsustvo trgovanja jednostavno je primoralo tražnju da bude aktivna na tržištu i obnovi svoje zalihe. Aktivnija tražnja od ponude redovno donosi i rast cena. Taj rast nije veliki, ali sasvim dovoljan da se koliko toliko pokrene tržište. Promet roba trgovanih preko „Produktne berze“ u Novom Sadu u periodu 13.1. do 17.1.2014. godine je iznosio 1.150 tona robe. To je za 21,05% više od prometa u prethodnoj nedelji. Za pomenutu količinu robe, kupci su morali da izdvoje 27.606.250 dinara, a to je u odnosu na upoređujući podatak iz prethodne nedelje više za 44,43%.
Cena pšenice je u porastu. Na samom početku nedelje cena hlebnog žita je startovala sa nivoa 20,20 din/kg bez PDV da bi se trgovanje na samom kraju proteklog nedeljnog perioda zatvorilo cenom 20,50 din/kg bez PDV. Prosečna cena trgovanja iznosila je 22,30 din/kg ( 20,28 bez PDV), što je za 2,74% više od cene iz prethodne nedelje. Ako je suditi po opštem tržišnom raspoloženju, pšenici se i u narednoj nedelji „nameštaju“ okolnosti da nastavi rastući trend.
Kukuruz je posle naglog rasta u prvim danima nove godine, u drugoj nedelji januara stabilizovao cenu na prosečnom nivou od 17,25 din/kg ( 15,68 bez PDV) što je praktično isti cenovni niovo kao i prethodne nedelje, ili preciznije, za neznatnih 0,11% manje od proseka cene prethodne nedelje. Preračunato u apsolutne vrednosti, taj pad je zanemarljivo mali i iznosi svega 0,02 dinara ili 2 pare po kilogramu. Kukuruza ima dovoljno na tržištu i stabilizacijom cene, bez sumnje će se i tržište aktivirati još više.
Tri kupoprodajna ugovora na tržištu soje definisali su prosečnu cenu trgovanja koja je u nedelji za nama iznosila 56,21 din/kg ( 51,10 bez PDV). Rast cene soje je očigledan i u odnosu na poslednje trgovanje ovom robom i iznosio je 7,31%. U drugoj polovini nedelje registrovan je kupoprodajni ugovor po ceni od 52,20 din/kg bez PDV, čime je soja dostigla svoj ovosezonski cenovni maksimum . Iz korpusa roba tzv. „Soja kompleksa“ trgovano je i sojinom sačmom sa 47% proteina, a prosečna cena je iznosila 73,86 din/kg ( 61,55 bez PDV). U odnosu na poslednje trgovanje ovom važnom komponentom za stočnu hranu to je rast od čak 8,17%.
Da su pripreme za prolećnu prihranu useva uveliko počele pokazuje nam i 125 tona trgovanog mineralnog đubriva UREA i to po prosečnoj ceni od 36,29 din/kg.
Pregled zaključenih i ponuđenih količina, kao i dijapazon zaključenih i ponuđenih cena poljoprivrednih proizvoda u posmatranom periodu, dati su u sledećoj tabeli:
PRODEX
Nakon proteklih praznika, tržište poljoprivrednih proizvoda se konačno aktiviralo. Tokom nedelje tržište kukuruza je naslućivalo potencijalni rast cene ovog artikla, jer se sredinom nedelje za kilogram kukuruza plaćalo i 16,00 din/kg, bez PDV-a. Kraj nedelje je ipak demantovao ovu procenu, s obzirom da je poslednje ovonedeljno trgovanje kukuruzom završeno po 15,50 din/kg, bez PDV-a, što je za 15 para niže nego prošlog petka.
Istovremeno pšenica i soja beleže rast cene. Za kilogram pšenice se danas plaća 20,50 dinara, bez PDV-a, što je za 0,40 din/kg, više nego prošlog petka. Ipak, najveće cenovne promene su se desile na tržištu soje. Cena soje od 48,50 din/kg, bez PDV-a, koliko je iznosila krajem prošle i početkom ove godine, tokom protekle nedelje “otišla” je prvo na 50,00 din/kg, bez PDV-a, a potom i na 52,20 din/kg, bez PDV-a.
Cenovni skok pšenice i soje, uz relativno stabilnu cenu kukuruza, direktno su prouzrokovali rast indeksne vrednosti PRODEX-a. Ovaj pokazatelj dana beleži indeksnu vrednost od 211,58 poena što je za 2,53 indeksnih poena više nego prošlog petka.
SVET
Vrednosti pšenice su usled rasta globalne tražnje skočile i rezultirale prekid najdužež nedeljnog cenovnog pada u poslednje dve godine. Egipat i Japan su kupovali američku pšenicu i samim tim jačali izvoz SAD-a. Setvena oblast ozime pšenice je suprotno očekivanjima smanjena za 3% u odnosu na prošlu godinu, na nivo od 17.0 m/ha. Potrošnja hlebnog zrna je smanjena, dok su izvoz i zalihe skočile.
Vrednosti kukuruza su tokom cele nedelje fluktuirale. USAD je objavio u izveštaju da su proizvodnja i zalihe u SAD-u manje nego što su analitičari procenjivali, dok su svetkse zaliheuvećane. Cena je sredinom nedelje pala na osnovu špekulacija da bi potrošnja u proizvodnji stočne hrane mogla opasti, što bi rezultiralo rastom zaliha.
U poređenju sa poslednjim danom trgovanja u prošloj nedelji martovski fjučers na pšenicu je pojeftinio za 1,99%, dok je fjučers na kukuruz zabeležio skok od 3,88%.
Cena soje u prvoj polovini needlji konstantno rasla , a najviše u poslednjih pet nedelja na osnovu znakova o rastu potražnje iz Kine za američkom sojom, dok je u drugoj polovine nedelje počelo da se trguje novim martovskim fjučersom na soju.
U odnosu na prošlu nedelju, novi martovski fjučers na soju je za 3,25% skuplji, dok je, takođe, novi martovski fjučers na sojinu sačmu u osnovu na prošlu nedelju skuplji za 4,27%.
U Parizu je pšenica jeftinija za 3,39% u odnosu na poršlu nedelju. U Budimpešti je pšenica jeftinija za 0,27%, dok je cena kukuruza skočila za 0,82%. Cena kukuruza u Parizu je viša za za 1,01%.