Close
/ B&F Plus / Tržište dijetetskih suplemenata i herbalnih lekova: Snaga na usta ulazi
BiF Analize Čitajte B&F online

Tržište dijetetskih suplemenata i herbalnih lekova: Snaga na usta ulazi

Marko Miladinović on 08/10/2014 - 10:16 in B&F Plus

This post has already been read 2674 times!

Ako se izuzmu loši rezultati ostvareni u prvoj polovini ove godine, u kojoj je čitavo farmaceutsko tržište palo za tri a tržište dijetetskih suplemenata za sedam odsto u odnosu na isti period prošle godine, promet lekova koji se izdaju bez recepta, popularno nazvanim OTC („over the counter“) preparata i dodataka ishrani, konstantno raste. Mnogi od ovih preparata se uvoze, ali Srbija ima svoje kvalitetne proizvođače koji konstantno ulažu u zahtevnu proizvodnju i atestiranje i predstavljaju „zdravu snagu ove zemlje“.

Osnovni razlog za porast potražnje za ovim preparatima je to što korisnici sve više uviđaju značaj preventive u uslovima kad život postaje sve brži i stresniji, smatra Olivera Beuković, direktorka Product tima „Hemofarma“. Ovaj najveći domaći proizvođač lekova na vreme je uočio taj trend i danas raspolaže najbrojnijom i najkompletnijom ponudom OTC preparata i dodataka ishrani, koji čine oko 13-15% ukupnog prometa kompanije na tržištu Srbije.

„Osluškujući potrebe tržišta, prateći terapijske i zakonske trendove u ovoj oblasti, intenzivno dopunjavamo svoju paletu ove vrste proizvoda novim preparatima, a veliki broj njih nastao je kao rezultat sopstvenog razvoja i istraživanja. U „Hemofarmu” ne postoji razlika u načinu proizvodnje između lekova koji se izdaju na recept i grupe OTC preparata i dodataka ishrani – „Hemofarm“ je društveno odgovorna kompanija koja veliki značaj pridaje preventivi, pa se u oba slučaja proizvodni procesi baziraju na međunarodno priznatim propisima Dobre proizvođačke prakse (GMP), što u suštini samo potvrđuje visok kvalitet preparata”, naglašava Beuković.

Kompanija „Ivančić i sinovi“ preko dve decenije distribuira, razvija i proizvodi sopstvene dodatke ishrani. „Od započinjanja naše proizvodnje, kad je na tržištu bilo malo ovakvih proizvoda, naša četiri probiotska proizvoda su postala prepoznatljiv brend na ovom i okolnim tržištima. Razvijali smo ih u saradnji sa poznatim svetskim proizvođačima, kakav je francusko-kanadski Institut Lallemand Rosell. U vreme kada smo se pojavili i lansirali pojedine proizvode oni su nedostajali tržištu, i sama svest o njihovoj upotrebi u stručnoj i opštoj javnosti je bila na niskom nivou. Puno vremena, rada, truda i novca uloženo je da bi se svest o upotrebi pojedinih proizvoda razvila, a mi smo bili pioniri u tome“, kaže za B&F Nada Milovanović-Ivančić, zamenica generalnog direktora kompanije “Ivančić i sinovi”.

Uporedo sa širenjem asortimana, u Srbiji su pooštravani uslovi proizvodnje i regulative, a regulisano je i oglašavanje. “Dodaci ishrani su u jednom periodu bili prilično labavo regulisani, što je omogućavalo da se na tržištu nađu i brojni proizvodi koji nisu adekvatno ni proizvedeni ni kontrolisani. Herbalni lekovi su, na primer, bili nepoznata kategorija. Ova vrsta proizvoda je bila neka vrsta “sive” zone – teško je bilo uspostaviti kriterijume za kategorisanje proizvoda, a često se postavljalo pitanje kako ostvariti izvoz u druge zemlje čiji su propisi brže napredovali nego naši. Danas to više nije tako i mogu da kažem da su sada pravila mnogo jasnija, regulatorni mehanizmi prilično razrađeni i, mada Srbija još uvek nema zrelu situaciju, mnogo smo napredovali. Kad kažem “zrelu situaciju” mislim i na proizvođače, i na državne ustanove. Saradnja nam još uvek nije jača strana i dijalog vlasti i privrede, kao i udruživanje privrede, moraju da se unaprede – uz strpljenje i razumevanje sa obe strane”, smatra Aleksandra Mirić, izvršni direktor za lanac snabdevanja kompanije „Pharmanova”.

vitamini

Danas svaki dijetetski proizvod mora da se upiše u registar dijetetskih suplemenata i da, ako se pušta u promet, ima broj rešenja na kutiji koje izdaje Ministarstvo zdravlja. „Ovaj propis je stupio na snagu 2010, a mi smo bili među prvima koji su se usaglasili sa novim pravilnikom. Da bi se dijetetski proizvod upisao u registar potrebno je napraviti obimnu dokumentaciju, a registruje se u tri faze: kategorizacijom i dobijanjem mišljenja na Farmaceutskom fakultetu, dobijanjem atesta ovlašćene laboratorije o zdravstvenoj ispravnosti, i upisom u registar Ministarstva zdravlja sa svom prethodno navedenom dokumentacijom”, nabraja Nada Milovanović-Ivančić. Rok za izdavanje rešenja za puštanje u promet je nekoliko meseci od datuma kad je dokumentacija podneta Ministarstvu, te cela procedura traje više meseci do godinu dana. „U budućnosti će sve biti još komplikovanije i zahtevaće mnogo veća ulaganja i znanja nego pre“, kaže ova sagovornica B&F.

Spas u stimulisanju proizvodnje

Iako u uslovima krize sve više ljudi poseže za samolečenjem, ni ta okolnost, kao ni postojanje kvalitetnih domaćih proizvođača OTC preparata, nisu u ovom trenutku značajan pokretač rasta domaće proizvodnje u većim razmerama.

Dva su razloga za to. Prvo, učešće prodaje ovih proizvoda na srpskom tržištu iznosi svega nekih 11% od vrednosti celog farmaceutskog tržišta, odnosno svega 9,3 milijarde dinara prema 80 milijardi dinara ukupnog prometa. Drugo, jako malo ovih preparata se zaista proizvodi u Srbiji, dok je mnogo veći broj kompanija koje uvoze ovu vrstu proizvoda, kaže zamenica direktora kompanije „Ivančić i sinovi”. „Dijetetski suplementi i herbalni lekovi mogu da budu samo dopuna ukupnom farmaceutskom tržištu i da u situacijama kada i tržište lekova pada, a veliki pad se tek očekuje u 2015. godini, njihova potrošnja, ako je moguće, makar malo ublaži urušavanje farmaceuskog tržišta, do koga će svakako doći”.

Tajna opstanka „Ivančića” je u fleksibilnosti i kvalitetnim proizvodima, radu i stalnom ulaganju u tržište. „Rast naše kompanije je dvocifren, kontinuiran i stalan, što je zadovoljavajući rezultat u situaciji kada celo tržište pada”, kaže Milovanović-Ivančić, i dodaje da bi država trebalo da stimuliše proizvođače, jer je to jedini način da se ekonomija vrati na zdrave temelje.

Strateška orijentacija „Pharmanove”, koja se proizvodnjom bavi od 1996. godine je da razvojem sopstvenih novih proizvoda i širenjem portfolija angažuje što veći broj domaćih proizvođača sirovina i na taj način doprinese jačanju domaće privrede, što se posebno odnosi na biljne proizvode za koje Srbija poseduje potencijal, ističe Aleksandra Marić. „Sve je više ljudi koji su zainteresovani da se bave svojim zdravljem i preventivom, da izbegnu hemijske proizvode i vrate se prirodi. S druge strane, sve više proizvođača je zainteresovano da se bavi ovakvom proizvodnjom. Ovo je jedna logična interakcija privrede i zahteva tržišta”.

Ali, da bi se pozicija na ovakvom tržištu održala, neophodno je usvajati promene u svim segmentima poslovanja. “Tržište se menja – ako niste u stanju da pratite trendove, nestaćete. Naučne i tehničke kriterijume ne možemo da dovodimo u pitanje, oni su uspostavljeni na svetskom nivou, ali od nas zavisi da li ćemo projektovati komplikovane, dugotrajne i skupe procedure ili ulagati napore da stalno kritički posmatramo ono što smo postigli, i nastojati da stvari pojednostavimo i olakšamo”, kaže Marić.

„Pharmanova” je jedan od osnivača udruženja proizvođača biljnih sirovina i biljnih proizvoda u Srbiji, „Herbal Pharma Net”, i aktivni član Grupacije proizvođača i distributera dodataka ishrani pri Privrednoj komori Srbije. „Ideja našeg udruživanja je bila da skrenemo pažnju na činjenicu da Srbija raspolaže resursima za razvoj pre svega biljnih proizvoda i mogućnošću da se pokrije ceo lanac snabdevanja – od gajenja lekovitog bilja, preko njegove eksploatacije i prerade, do proizvodnje gotovih proizvoda”, kaže Marić.

Proizvodnjom biljnih proizvoda se uglavnom bave mala porodična preduzeća i nekoliko srednjih preduzeća, koja ulažu velike napore u svoju proizvodnju i pojedinačno ne predstavljaju bitne privredne faktore, napominje sagovornica B&F. „Međutim, ako se sagledaju ukupne aktivnosti naše grane, ukupan prihod i broj zaposlenih, mi predstavljamo zdravu snagu ove zemlje.”

Neki od ciljeva udruženja „Herbal Pharma Net” su međusobno povezivanje proizvođača, efikasna razmena znanja i uspostavljanje boljeg lanca snabdevanja, povezivanje sa strukovnim, potpornim i naučnim institucijama, zajedničke obuke, nastupanje na sajmovima i ostvarivanje i očuvanje zajedničkih interesa i potreba u oblastima od interesa. „Srbija ima veliki potencijal u proizvodnji biljnih proizvoda u kategorijama dodataka ishrani i biljnih lekova i šteta je što kao grana nismo aktivniji u promovisanju ovih ideja kako bi one prerasle u državnu strategiju razvoja”, zaključuje naša sagovornica iz „Pharmanove”.
broj 110, septembar 2014.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *