Geopolitičke tenzije širom sveta se ne smiruju – u Minsku je sklopljeno primirje za koje se ne zna koliko će trajati, broj žrtava Islamske države se svakim danom povećava, Libija traži da joj se ukine embargo na oružje baš da bi se obračunala sa pomenutim kalifatom, a pobeda Sirize u Grčkoj je uzdrmala celu EU.
Da podsetimo, u Minsku je prošle nedelje potpisano primirje koje je potpisnice trebalo bezuslovno da poštuju, međutim stvari su krenule drugim tokom. Sukobi su se nastavili pa ni Ukrajinci ni proruski separatisti nisu povukli teško naoružanje sa prve linije fronta.
Pogoršanje odnosa sa Rusijom već je koštalo Evropu, pa i Srbiju, kroz obustavljanje značajnih energetskih projekata, poput Južnog toka.
Ni sa Islamskom državom stvari ne stoje bolje. Današnji mediji pišu da je ID spalila oko 40 ljudi u iračkoj provinciji Anbar.
Svakim danom sa teritorija na kojima se pripadnici ove militantne grupe bore za uspostavljanje kalifata stižu sve krvavije i mučnije vesti. Ova džihadistička organizacija koja je do skora harala po Iraku i Siriji, sada vrši zločine i po Libiji, koji su sve brutalniji. Zapad je zabrinut ne samo zbog svireposti džihadista već i zbog širenja kalifata ka hrišćanskim državama.
U međuvremenu je Libija apelovala na Savet bezbednosti UN da joj ukine embargo na oružje i tako joj pomogne da se suprotstavi vojsci ekstremističke Islamske države. Šef libijske diplomatije Mohamed el Dairi kaže da Libija ne traži međunarodnu intervenciju, već da „međunarodna zajednica ima pravnu i moralnu odgovornost da obezbedi hitnu pomoć“.
Iako okolne države žive u najvećem strahu od militantnih džihadista, ni ostatku sveta nije svejedno. U Italiji i Vatikanu povećan je stepen bezbednosti zbog rasta rizika od napada islamskih ekstremista, a Amerikanci doživljavaju Islamsku državu kao najozbiljniju pretnju Sjedinjenim Državama u narednoj deceniji. Što se tiče naše i susedskih zemalja, trenutno najveću brigu policiji zadaje regrutovanje boraca za Islamsku državu sa ovih prostora.
Među “rizičnim” zemljama koje su nama geografski najbliže možemo izdvojiti jednu delom balkansku zemlju, Grčku. Danas je poslednji rok da nova levičarska vlast donese odluku da li će produžiti program pomoći koji ima sa međunarodnim kreditorima. Vlada premijera Aleksisa Ciprasa već je rekla šta misli o zahtevima kreditora – da su neprihvatljivi i apsurdni jer su suprotni stavovima i politici na osnovu kojih je Siriza dobila mandat naroda.
Mnogi analitičari smatraju da bi negativna odluka Grčke mogla značiti i njeno napuštanje evrozone, a neki se plaše i “širenja levičarske zaraze” na druge zemlje EU.
Nemački mediji pišu i da je Grčka sve bliže bankrotu. „Ako stvarno ne bude novih para od evropskih partnera, Grčka će bankrotirati najkasnije tokom leta, a možda i pre“, piše Špigl.
Izlazak Grčke iz evrozone bi mogao uzdrmati svetska finansijska tržišta, izazvati strah među investitorima i dovesti do odliva depozita iz banaka i novog pada evropske tražnje. Posledice izlaska Grčke iz evrozone mogle bi imati slične posledice kao one koje je 2008. izazvao kolaps američke investicione banke Liman braders, smatra profesor kalifornijskog univerziteta Berkli, Beri Ajhengrin.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.