U ovom broju zajedno sa Deloitte-om objavljujemo tradicionalnu rang listu „Top 500 kompanija u centralnoj Evropi“. U njoj stoji da su kompanije iz Srbije prošle godine ostvarile 3,5 odsto manje prihode od onih iz 2013. godine. Među top 500 kompanija u centralnoj Evropi našlo se ukupno 43 firme iz zemalja bivše Jugoslavije. Na ovogodišnjoj listi, 52 odsto firmi zabeležilo je rast prihoda u odnosu na 49,8 odsto iz prethodne godine. Međutim, pad cena energenata doveo je do toga da je u 2014. gotovo 60 odsto preduzeća iz energetskog sektora evidentiralo pad prihoda, što je doprinelo i smanjenju ukupnih prihoda svih 500 kompanija na listi od 1,8 odsto na godišnjem nivou na 682 milijarde evra.
Periskop
8. Iran i Bliski Istok nakon nuklearnog sporazuma: Dogovor koji je promenio sve
Istorijski sporazum između Irana i vodećih svetskih sila, osim što je islamskoj republici omogućio da se oslobodi sankcija i posveti ekonomskom razvoju, povećao je izglede za postizanje kakvog-takvog rešenja u Siriji, odnosno balansa snaga na Bliskom Istoku. Protivnici dijaloga i dogovora između Irana i Zapada spremaju se na nove poteze, ali proces približavanja je počeo i uskoro neće biti pitanje da li će dogovor opstati, već ko će prvi uspostaviti ozbiljne veze i ugrabiti najbolje prilike.
12. Budućnost energetike: Nezaobilazna iznenađenja
San o neograničenim izvorima energije je podjednako nerealan kao i utopije o večnom životu ili zemlji izobilja. Budućnost energetike i sadašnjih igrača na tržištu pre svega zavisi od sposobnosti da se pronađu inovativna rešenja, a najuspešniji će biti oni koji u iznenađenjima prepoznaju nove prilike.
14. Zašto sve više mladih u svetu ostaje s roditeljima: Bumerang deca
Zbog nemogućnosti pronalaska stalnog posla, sve veći broj mladih u Evropi i Severnoj Americi ne samo da ostaje s roditeljima, već se vraćaju i oni koji su pokušali da vode samostalan život. Osim ekonomskog faktora, na odlaganje odrastanja utiču i promene u porodičnim odnosima i shvatanjima novih generacija šta su životni prioriteti.
Biznis
16. Između dve revizije aranžmana Srbije i MMF-a: Pretežno vedro
Bolji rezultat na prihodnoj strani državne kase, manji rashodi i budžetski deficit niži od projektovanog, inflacija ispod ciljane, stabilan kurs i blagi oporavak privrede pozitivni su signali koje je, sa većom ili manjom dozom opreza, pozdravila stručna javnost. Vremena za spavanje na lovorikama nema jer da bi ovakvo stanje bilo dugoročno održivo težak reformski posao tek predstoji.
18. Jaltir, najveći turski proizvođač jagoda: Od zlata jagoda
Turska je od zemlje u kojoj je jagoda bila gotovo nepoznata u prehrambenim navikama izrasla u drugog proizvođača ovog voća u svetu, odmah iza Amerike. Najveći proizvođač je porodično preduzeće Jaltir, koje razmatra i mogućnosti poslovanja u Srbiji, kaže u razgovoru za B&F Gokhan Jaltir, menadžer prodaje i pripadnik četvrte generacije u ovoj kompaniji, koja uspešno spaja porodicu i posao duže od veka.
20. Brendovi sa geografskim poreklom: Moćno oružje sa pedigreom
Međunarodno priznat znak geografskog porekla trebalo bi označenom proizvodu da pogura cenu naviše i dobra je reklama, kako za proizvođača, tako i za celu zemlju ili region iz kojeg potiče. Ne čudi, zato, da se danas mnoge zemlje i njihove privrede spore oko toga kome određeni proizvod, odnosno brend pripada, čak i unutar Evropske unije.
Finansije
24. Polemike oko bankarskih provizija: Keš uzvraća udarac
Najnoviji bankarski namet trgovcima da plaćaju 15 dinara na svaki račun do 1.000 dinara izmiren platnom karticom, dodatno je uvećao nezadovoljstvo privrede zbog visokih bankarskih naknada i provizija. One su u Srbiji skoro četiri puta više nego u nekim zemljama EU, u kojima su plate građana od pet do osam puta veće nego u Srbiji, ističu u Mreži za poslovnu podršku.
26. Kako robne berze reaguju na promene na finansijskim berzama: Malo utočišta u nesigurnim vremenima
Uprkos konstantnom padu cena na robnim berzama u poslednjih nekoliko godina, turbulencije su manje nego na tržištu finansijskog kapitala. Međutim, učestalo uplitanje politike i upotreba intervencionističkih mera postaju sve značajniji generator nepredvidivih okolnosti, koje destabilizuju oba tržišta.
28. Akvizicije u osiguranju: Ponovo na uzlaznoj liniji
Posle nekoliko godina pauze, sektor osiguranja u svetu ponovo je postao zanimljiv za akvizicije, a velikim kompanijama naročito su interesantne zemlje u razvoju, prvenstveno zato što su njihova domaća tržišta već prilično zasićena. Region bivše Jugoslavije mogao bi postati aktuelan, ako prethodno dođe do „internog“ ukrupnjavanja tržišta.
Temat – Deloitte CE top 500 Rang lista: Top 500 kompanija, 50 vodećih banaka i 50 vodećih osiguranja u centralnoj Evropi
31. DELOITTE CE TOP 500 – 2015: Prvi pozitivni signali
Nakon četiri godine prvi put je zabeležen rast broja kompanija koje su iskazale rast prihoda, što je jedan od znakova koji ukazuju na poboljšanje ekonomske situacije u regionu.
34. Sektor robe široke potrošnje: Maloprodaja u tranziciji
Veće globalne kompanije iz sektora široke potrošnje nastavljaju trend sporog ili negativnog rasta u regionu centralne Evrope. Manji lokalni učesnici su mnogo fleksibilniji u korišćenju novih mogućnosti i spremniji da preuzmu rizik i prilagode svoju ponudu potrebama potrošača.
36. Energetika i mineralni resursi: Pad prihoda i profita
Rezultat poslovanja kompanija u energetskom sektoru u Srbiji logična je posledica regulacije svakog od pojedinačnih sektora. Tržište naftnog sektora je potpuno liberalizovano, a u 2014. godini je cena sirove nafte na svetskom tržištu pala, što je dovelo do smanjenja troškova proizvodnje i povećanja profitabilnosti kompanija u ovom sektoru. Sa druge strane, cene u elektroenergetskom sektoru su i dalje bile regulisane i na niskom nivou.
38. Banke i osiguranja: Problemi na strani tražnje
Prisustvo velikog broja komercijalnih banaka sa procentualno malim učešćem u najznačajnijim kategorijama poslovanja ima za posledicu da je bankarski sektor Srbije u velikoj meri fragmentiran. Sektor osiguranja u Srbiji i dalje je znatno ispod proseka zemalja članica Evropske unije.
40. TABELE – Top 500 kompanija
50. TABELE – Top 50 banaka
51. TABELE – Top 50 osiguranja
Intervju
52. Goran Bijelonić, filmski producent: Američki san na srpski način
Od konobarisanja po njujorškim žurkama pa do produciranja filmova vrednih više desetina miliona dolara i rada sa najpoznatijim holivudskim zvezdama – to je, u najkraćem, dosadašnji životni put Gorana Bijelonića, našeg čoveka u Holivudu. „U Americi je sada mnogo lakše finansirati filmove nego pre dve decenije. Veliki studiji su smanjili obim proizvodnje i opredelili se isključivo za spektakle sa superherojima, što je otvorilo vrata nezavisnim producentima“, kaže Bijelonić, u čije ambiciozne planove spada i snimanje filma o Nikoli Tesli, „kakav ovaj veliki naučnik zaista i zaslužuje“.
Skener
56. Razvoj kamping turizma u Srbiji: Šator sa četiri zvezdice
U oko četrdeset domaćih kampova tokom četiri meseca sezone ostvari se tridesetak hiljada noćenja, a u pojedinim okolnim zemljama u istom periodu mnogo više, kao što je slučaj sa Hrvatskom gde je prošle godine ostvareno čak 16 miliona noćenja. Potencijali za razvoj domaćeg kamping turizma, naročito u povezivanju sa seoskim turizmom, višestruko su veći od prihoda koje on trenutno ostvaruje, tvrdi Vladimir Đumić, predsednik Kamping asocijacije Srbije.
58. Ekološko veslačka ekspedicija somborskih gimnazijalaca: Izlet u život
Šta je to lepo u veslanju po 50 kilometara dnevno, spavanju pod šatorima, pripremanju večere, pranju posuđa, i tako dve nedelje bez kupatila i interneta? Mnogo toga što se nikada ne može doživeti i naučiti u gradskoj svakodnevnici, kažu mladi somborski veslači koji se, zajedno sa svojim profesorom, niz reke otiskuju u samostalan život.
60. Ekonomska istorija u Srbiji – zaboravljena nauka: Rešenja iz prošlosti za današnje probleme
Dok se ekonomska istorija na velika vrata vraća u najprestižnije kurikulume širom sveta, u obrazovnom sistemu Srbije ta nauka više ne postoji. „To treba što pre ispraviti, jer se vodeći ekonomisti u potrazi za rešenjima aktuelnih problema oslanjaju upravo na istorijska istraživanja i analize, a ekonomski istoričari preuzimaju ključne pozicije u kreiranju globalne ekonomije“, kaže Vesna Aleksić, istoričarka iz Instituta ekonomskih nauka.
Nove tehnologije
64. Pjotr Jelenski, predsednik Upravnog odbora Asseco jugoistočna Evropa: Danas je sve podređeno klijentu
Pošto su mnogi proizvodi u našoj grupaciji razvijeni u Srbiji, želimo dalje da ulažemo i da se usredsredimo na rešenja koja su prilagođena klijentima. Razumevanje problema klijenata i sposobnost da im se pomogne u njihovom rešavanju je danas ključ uspeha, bilo da je reč o Poljskoj, Srbiji, ili nekom drugom tržištu, a kompanije koje nisu prepoznale taj trend, ma koliko da su bile velike i poznate – ispale su iz utakmice, kaže Pjotr Jelenski, predsednik Upravnog odobra Asseco jugoistočna Evropa.
Nauka
66. Psihologija novca: Tajni jezik brojeva za sluđivanje kupaca
Jasna poruka svih novijih naučnih istraživanja jeste da kupci, zapravo, nemaju pojma koliko nešto vredi, zahvaljujući, opet, nauci za ometanje zdravorazumskog rasuđivanja prilikom trošenja novca. Uprkos eksploziji novih industrija, neprikosnoveni majstori u sluđivanju mušterija cenama i dalje su restorani sa svojim jelovnicima, u kojima glavne uloge igraju tri jela mamci: „sidro“, „zvede“ i „zaprežno kljuse“. Na ovom poslednjem se najmanje zarađuje, pa se, zato, proteruje u takozvani „Sibir jelovnika“.
Koktel
70. Prodaja Bigza i sudbina neformalne kulturne scene: Stvarnost nam je crno-bela, a budućnost siva*
Te 2007. javnost se pobunila što je Bigz prodat za oko 3,5 miliona evra bez licitacije sumnjajući da ga je novi vlasnik najverovatnije kupio zbog atraktivne lokacije a ne radi daljeg štampanja knjiga. Danas mnogi ponovo strepe zbog najavljene preprodaje zgrade u Bulevaru vojvode Mišića i mogućeg gašenja neformalnog kulturnog centra. „Beograd će odlaskom umetnika iz Bigza izgubiti i deo sebe“, kaže Ivan Petrović, vlasnik poznatog muzičkog studija ¶3 koji je za 11 godina rada u ovoj zgradi ugostio više od hiljadu muzičara.
72. Japanska pop-kultura u Srbiji: Opčinjavajuće mange
Popularnost karakterističnih crtanih junaka iz „zemlje izlazećeg sunca“ daleko izvan njenih granica je kulturološki fenomen koji ima sve veći broj pobornika i u Srbiji. Za razliku od zapadnih medija, koji internacionalni uspeh japanske kulture pre svega pripisuju tamošnjoj državnoj podršci, u Japanskoj ambasadi u Srbiji smatraju da je otvorenost Japanaca prema drugim kulturama presudna za prijemčivost njihove kulturne baštine širom sveta.
Komunikacije
74. Da li su današnje reklamne poruke iste kao u prošlosti: Trajno sredstvo za ispiranje mozga
Poređenja sa reklamama s početka prošlog veka pokazuju da su u savremenu tehnološku ambalažu uvijene iste ključne poruke za podsticanje potrošačke strasti, a mnoge marketinške ideje su gotovo identične. Ako je tehnologija i napravila neke pomake u komercijalnom marketingu, savremeni politički marketing je, verovatno, krunski dokaz da se ljudska psihologija baš i nije istakla u potencijalu za evoluciju.
Reprint
76. Pohlepa u tri slike: Sad se vidi, sad se zna
Zašto bi direktori srpskih javnih preduzeća trebalo da uče od direktora američkih korporacija? Kako stvoriti bogatstvo na dugovima? Da li smo konačno pronašli formulu da naši naslednici ne žive na tuđi račun kao mi? Na ova pitanja nudimo vam slikovite odgovore, preuzete sa sajta Visualcapitalis.
Vremeplov
80. Početak industrijalizacije u Srbiji: Ideja više nego fabrika
Prvo industrijsko preduzeće u Srbiji je tajno nabavljalo alatke iz Nemačke da bi proizvodilo topove, ali i crkvena zvona. U industrijalizaciji zemlje koja je započeta u vreme Miloša Obrenovića, mahom su učestvovali stručnjaci i trgovci iz Austrougraske i Nemačke. I pored toga, ideja je bilo više nego fabrika.
Otisak meseca
82. Kad Kina kine, svet se zatrese
Centralna banka Kine je umanjila vrednost domaće valute i to je zatreslo čitav svet. Psihotične evropske berze zabeležile su već prvog dana gubitak od 230 milijardi evra, što je čisto matematičko presipanje iz šupljeg u prazno.