Nakon četiri godine prvi put je zabeležen rast broja kompanija koje su iskazale rast prihoda, što je jedan od znakova koji ukazuju na poboljšanje ekonomske situacije u regionu.
Konsultantsko – revizorska kompanija Deloitte i časopis Biznis & Finansije po deveti put predstavljaju listu Top 500 kompanija u centralnoj Evropi. U 2014. godini, većina zemalja u regionu je zabeležila porast stope ekonomskog rasta, međutim to se nije direktno reflektovalo na prosečan rast prihoda 500 najvećih kompanija u regionu. Stiče se utisak da je prošlogodišnji trend nastavljen: zabeleženi su minimalni prosečni rast prihoda od 0,3 odsto denominiran u evrima i različite stope rasta zavisno od države i industrijskog sektora. Podaci iz 2014. pokazuju da je veća potražnja, uglavnom za robu široke potrošnje, odigrala podjednako važnu ulogu u poboljšanju ukupne ekonomske situacije u regionu. To je zbog rasta nominalnih zarada i pada cena robe široke potrošnje u najvećim zemljama CE što je dovelo do povećanja kupovne moći.
Pored pada vrednosti lokalnih valuta u regionu, ključni faktor koji je uticao na rezultate rangiranja je pad cene energenata, uključujući cene sirove nafte i uglja. Ovo je imalo negativan uticaj na prihode mnogih kompanija u energetskom sektoru koje su se našle na listi (ukupno 139 kompanija) i koji je pretrpeo prosečan pad prihoda od tri odsto.
Prvi put nakon četiri godine zabeležen je rast broja kompanija koje su iskazale rast prihoda (260), što predstavlja pozitivnu promenu i jedan od znakova koji ukazuju na poboljšanje ekonomske situacije u regionu.
Visina prihoda najvećih kompanija u regionu bila je stabilna. Ukupan prihod od prodaje svih kompanija na rang-listi opao je za 1,8 odsto u odnosu na prošlu godinu i iznosi 682 milijardi evra. Kao i do sada, kompanije su rangirane na osnovu ostvarenih prihoda od prodaje, a lista takođe prikazuje i ostvareni neto profit.
Na prva tri mesta na listi nije bilo promena. Kao i prethodne godine, prvo mesto zauzeo je PKN Orlen (i pored pada prihoda u evrima za 5,5%), a slede mađarski MOL i Škoda auto.
Na listi se nalazi šest kompanija iz Srbije. Međutim, s obzirom da podaci za 2014. godinu, u vreme sastavljanja liste, nisu bili javno dostupni, lista srpskih kompanija izvedena je iz prošlogodišnje publikacije, a u skladu sa podacima dobijenim ili direktno od uključenih kompanija ili, u nekim slučajevima, preuzetim sa njihovih veb sajtova.
Najbolje plasirana srpska kompanija je iz energetskog sektora – NIS, koja je sa ostvarenim prihodima od 2,36 milijardi evra u 2014. godini zauzela 63. mesto na listi. Druga najbolje plasirana kompanija je JP EPS koja je zauzela 88. mesto, a zatim sledi Telekom Srbija koji je zauzeo 197. mesto. Tarket Bačka Palanka se našao na 308. poziciji, a sledi potom JP Srbijagas na 254. i Merkator-S na 359. mestu.
Ako se lista razloži po sektorima, sektor široke potrošnje i transporta, predstavljen sa 174 komanija na listi, odlikuje se rastom poslednjih šest godina. Prosečan rast prihoda je iznosio 2,8 odsto. Industrijski sektor je zabeležio rast prihoda od 3,1 odsto, pre svega zahvaljujući brzom rastu automobilske industrije (rast prihoda 6,5%). Među prvih deset vodećih kompanija na rang listi nalaze se Škoda Auto i Audi Hungarian Motor (3. i 7. pozicija na rang listi). Većina proizvodnih pogona automobilskih kompanija u centralnoj Evropi beleži rast prihoda u 2014. godini i to Toyota: 17 odsto, Volkswagen: 13 odsto, Renault: sedam odsto, Fiat: 1,6 odsto. Građevinska industrija takođe beleži prosečan rast prihoda od 4,8 odsto, ali je građevinska industrija izgubila jednog predstavnika na listi tako da ih ukupno ima svega šest. Poljska je, sa 170 kompanija, i dalje vodeća zemlja na rang listi 500 najvećih kompanija u centralnoj Evropi. Od zemalja iz užeg regiona, na listi je najzastupljenija Mađarska sa 66 kompanija, Rumunija sa 46, Slovenija sa 20 predstavnika, a zatim sledi Hrvatska sa 12 kompanija i Makedonija sa jednim predstavnikom na listi.
Osim liste Top 500, Deloitte je sastavio i liste Pedeset najvećih banaka u centralnoj Evropi na osnovu aktive i Pedeset najvećih osiguravajućih društava na osnovu bruto obračunate premije, koja uključuje premiju od životnog i neživotnog osiguranja, uprkos činjenici da u nekim područjima takva osiguranja posluju kao odvojeni pravni entiteti.
Prema učešću u ukupnoj aktivi bankarskog sektora, Banca Intesa predstavlja vodeću banku u Srbiji sa učešćem od skoro 16 odsto u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sektora Srbije ali, nažalost, nije uspela da se plasira na listu 50 najuspešnijih banaka u centralnoj Evropi.
Prema iznosu bruto obračunate premije, najveća osiguravajuća kuća je Dunav osiguranje, koja se na Deloitte-ovoj listi najuspešnijih osiguravajućih društava u centralnoj Evropi u 2014. godini našla na 49. mestu.
Žarko Mijović, partner, Deloitte
broj 120, septembar 2015.