Mada o ukupnoj količini novca u svetu koji je u opticaju postoje samo grube procene, jasno je da novac vrti svet „oko malog prsta“. U nadigravanju i međusobnim podmetanjima ko će biti najjači među najrazvijenijim ekonomijama, stabilna i jaka valuta više nije stvar nacionalnog ponosa, već balast koga se treba rešiti kako bi nacionalni izvoz potukao konkurenciju, dok u Srbiji vlada obrnuti trend – dinar nastavlja da jača i ove godine, što domaće izvoznike baš i ne uveseljava. Zahvaljujući u dobroj meri upravo valutnom ratu, štamparije neće ostati bez osnovnog posla – štampanja novca, iako se i one, zajedno s bankama, okreću proizvodima za bezgotovinsko plaćanje. Uprkos nastojanjima finansijskih, a posebno tehnoloških kompanija da se u najskorije vreme probudimo u svetu bez gotovine, taj san posrće u siromašnijim zemljama, čiji stanovnici čine većinu čovečanstva. Najveći kamen spoticanja i podele, međutim, uzrokuju kriptovalute i posledice koje mogu izazvati po finansijski sistem kakav poznajemo, a koje su iznedrile i prve kriptobogataše, čije bogatstvo se uglavnom nagomilalo tokom poslednjih godinu dana.
Periskop
8. Globalni trgovinski rat: Carine u ime oca, sina i nacionalne sigurnosti
Odluka da jednostrano uvede dodatne carine na uvozni čelik i aluminijum, nastavak je višedecenijske svijetle tradicije SAD, gdje uprkos zvanično proklamovanim blagodetima globalne slobodne trgovine, koje se toplo preporučuju i nameću ostatku svijeta, kada američke kompanije izvuku deblji kraj država je tu da ih zaštiti klasičnim carinama. U ime „nacionalne bezbjednosti“, naravno.
12. Južna Koreja na ekonomskoj prekretnici: U azijskom trouglu
Nakon ekonomske bajke koja je trajala pet decenija, Južna Koreja se sprema za suočavanje sa čitavom listom izazova. Usporen ekonomski rast, ubrzano zaduživanje stanovništva, galopirajuća nejednakost, korupcija, rapidno starenje populacije i kritičan nivo industrijskog zagađenja samo su neki od nagomilanih problema koji zahtevaju hitno delovanje pre nego što krupne političke teme, poput odnosa sa Severnom Korejom ili Kinom, uopšte dođu na red.
16. Globalno tržište patenata: Inovatori u pratnji „trolova“
Američki Zavod za patente obeležiće ovu godinu izdavanjem desetomilionitog sertifikata, u Evropskoj uniji najavljuju sprovođenje jedinstvene patentne zaštite za sve zemlje članice, dok je Kina u prošloj godini podnela ukupno zahteva za zaštitu patenata koliko i SAD, Japan, Južna Koreja i EU zajedno. Premda analize sporova oko patenata pred američkim sudovima pokazuju da čak 80 odsto njih nema nikakvu vrednost niti je ikome potrebno, ovo tržište u svetu vredi najmanje 180 milijardi dolara, pa su neizbežno društvo obećavajućih inovatora postali i „patent trolovi“.
Biznis
18. Zašto su industrije vezane za seks toliko uspešne: Ručni rad ostaje ručni rad
Kada bismo verovali izjavama većine ljudi, industrija o kojoj sada govorimo definitivno ne postoji. Čim nekog pitate da li gleda erotske filmove, da li konzumira afrodizijake ili možda kupuje neke „šarene“ artikle iz seks-šopova, odgovor će biti sasvim sigurno: „Ja? Nikako!“. Zašto, onda, posvetiti pažnju nečemu čega nema? Zato što je reč o bezobraznoj, ali finansijski veoma „slatkoj“ industriji.
20. Porast pretovara robe na rekama u Srbiji: Jeftinije i čistije brodovima nego šleperima
Vodni saobraćaj je i dalje jedna od neiskorišćenih šansi Srbije za razvoj privrede, jer ne postoji jeftiniji i ekološki bolji način dostave robe na inostrana tržišta od rečnog transporta. Procene su da je iskorišćenost reka u Srbiji za transport robe svega 29% evropskog proseka, ali je pozitivno što je taj procenat sada veći nego prethodnih godina.
22. Nedostatak kadrova u hotelijerstvu: Sve više zvezdica, sve manje radnika
Uporedo s rastom turizma u ekpanziji je i hotelska industrija u Srbiji, ali i nedostatak odgovarajućih radnika. Premda se razvoj ove delatnosti povoljno odražava na smanjenje nezaposlenih koji su se za nju školovali, i u ovom slučaju je evidentan raskorak između onoga što hotelijeri traže i raspoložive radne snage jer su najstručniji otišli u inostranstvo. Primera radi, veoma je teško pronaći kvalifikovanog poslastičara, a za to radno mesto se često prijavljuju i kandidati iz potpuno drugih profesija.
24. Yahoo – kako upropastiti odličan posao: Legenda koju su pojeli loši direktori
Kompanija Yahoo je prošlog meseca navršila 23 godine poslovanja, prešavši put od svetski slavnog pionira tehnoloških inovacija koji je svojevremeno vredeo više od američke automobilske industrije i bio u prilici da kupi Google i Facebook, do propale poslovne legende od koje je ostalo samo ime. Nakon ogromnog početnog uspeha, gomilanje nesposobnih direktora dovelo je do toga da za kompaniju koju je nekada znao svako – danas ne zna gotovo niko.
Finansije
26. Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Generali osiguranja Srbija: Liberalizacija tržišta zahteva odgovarajuće uslove
Tržište Srbije još nije spremno za liberalizaciju, koja se obično uvodi onda kad je prosečna cena polise AO oko 250 evra, a kod nas je sada prosek oko 100 evra. Uvođenje liberalizacije uvek dovodi do spuštanja cena, što bi u ovdašnjoj situaciji ugrozilo rad najvećeg broja osiguravajućih kuća. Stoga je neophodno da se za uspešnu liberalizaciju tržišta osiguranja kreiraju povoljniji uslovi, a što će se svakako rešavati u procesu pristupanja EU, ocenjuje Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Generali osiguranja Srbija.
30. Koliko država kasni sa vraćanjem poreza na dodatu vrednost preduzećima: Kočnica je u kontrolama
Premda postoji značajna razlika u podacima Svetske banke i Poreske uprave Srbije o tome koliko firme u našoj zemlji čekaju na povrat poreza na dodatu vrednost od države, a nadležni ne objavljuju podatke koliko eventualna kašnjenja koštaju preduzeća, privrednici su saglasni da postoje evidentni problemi oko prekoračenja zakonskih rokova, koji im stvaraju značajne finansijske troškove. Najčešći uzrok kašnjenja je poreska kontrola, za koju privrednici tvrde da se po pravilu inicira čim su u pitanju zahtevi za povrat većih iznosa, dok u Poreskoj upravi navode da se pojedine delatnosti izdvajaju po broju „uhvaćenih u pokušaju prevare“.
32. Poreski podsticaji za razvoj novih tehnologija: Inovacije u doba konsolidacije
U nastojanjima da se podstakne razvoj inovacija u Srbiji, naša država se opredelila za subvencije umesto za poreske olakšice koje bi dugoročno bile višestruko bolje rešenje. Poreske olakšice su dostupne svima pod jednakim uslovima, obezbeđuju kontinuitet i predvidivost ulaganja u nove tehnologije i, za razliku od subvencija, ne mogu se ograničiti budžetom ili nedostatkom sredstava.
Temat – Novac: Ide maca oko tebe…
35. Čudesni svijet novca: Pada zarada i na štampanju para
Novca je svakog dana sve više, ali je gotovine sve manje. Poreznici, bankari i tehno utopisti dijele zajednički san: društvo u kome gotovina ne postoji a sve novčane transakcije se obavljaju elektronski. Štamparije koje se bave štampanjem novca ovo doživljavaju više kao noćnu moru.
38. Globalni valutni rat: Trka do dna
Stabilna i jaka valuta nekada je bila stvar prestiža i nacionalnog ponosa. U modernoj globalnoj ekonomiji jaka valuta postaje balast kojeg se po svaku cijenu treba riješiti.
40. Manija za kriptovalutama: Fama koju više niko ne može da ignoriše
Iako deluje da svet u poslednje vreme ne radi ništa drugo osim što se svađa, malo je toga što je do te mere podelilo i stručnjake i javnost kao što to čine kriptovalute. Stoga se svi iole ozbiljniji analitičari klone bilo kakvih dugoročnijih procena šta će se dalje dešavati sa ovom „gerilom“ na finansijskom tržištu, izuzev da neminovno sledi žestoka bitka između njenih pobornika i poreznika.
44. Jačanje dinara i dužničke hartije: Kako se dinar našao na prestolu i koliko će to koštati
Nakon prošlogodišnjeg rasta od oko četiri odsto u odnosu na evro i čak 15 procenata u odnosu na dolar, dinar je nastavio da jača i u tekućoj godini. U slavodobitnoj atmosferi koju podgrevaju visoki zvaničnici Vlade i NBS-a teško je naći mesta za ocene hoće li ovo neuobičajeno ponašanje naše valute doneti posledice po ovdašnju privredu i građane u dužem vremenskom roku.
46. Zavod za izradu novčanica i kovanog novca Topčider: Prelazak sa magnetnih na čip kartice
Mada je prva asocijacija na Zavod za izradu novčanica i kovanog novca Topčider – štampanje novca, u ovoj instituciji su veoma razvijeni poslovi sa kartičarstvom, a jedna od novina je prelazak sa magnetnih na čip kartice. Zahvaljujući diversifikaciji poslovanja i posledično raznovrsnim proizvodima i uslugama visokog kvaliteta i bezbednosti, u Zavodu ističu da su postali konkurentni i na inostranom tržištu, te da izvoze svoje proizvode u Afriku, Aziju, Južnu i Severnu Ameriku i Evropu.
48. Beskontaktno plaćanje mobilnim telefonima: Milenijalci vole, a trgovci prihvataju nove metode plaćanja
Globalnom trendu da „sve svoje u mobilnom nosimo“ uspešno se priključuju i domaće banke, koje pored opcije mobilnog bankarstva, sada svojim klijentima nude i mogućnost beskontaktnog plaćanja mobilnim telefonima, tako što ih odgovarajućom aplikacijom praktično pretvaraju u virtuelne kreditne kartice. Mlade generacije rado prihvataju ovu tehnološku novinu, a veći proboj se očekuje već od prvog jula, kada će svi platni terminali u Srbiji podržavati beskontaktno plaćanje.
50. Kartičarstvo u Srbiji: Novim uslugama protiv starih navika
Na domaćem tržištu više je aktivnih nego kartica koje neupotrebljene stoje u novčaniku, a značajno je porastao i broj transakcija na POS terminalima kao i transakcija uz pomoć kartica preko interneta. Domaće kartičarstvo ne zaostaje za Evropom u pogledu mogućnosti za primenu tehnoloških inovacija, ali se prava borba vodi za promenu sklonosti i navika građana, koji i dalje za većinu transakcija koriste keš, a kada žele da odlože plaćanje, rado pišu čekove.
52. Tržište starog novca u Srbiji: Nije sve u zlatu, nešto je i u novcu
Stare srpske monete, čak iako nisu imale veliku vrednost za vreme svog „upotrebnog veka“, danas i te kako privlače kolekcionare iz zemlje i sveta. Neretko se u toj bogatoj ponudi papirnatih novčanica i kovanica iz različitih perioda naše moderne države pojavljuju i antički i srednjovekovni dukati, tako da njihova procena i prodaja podjednako zanima profesionalne numizmatičare, bogate strance, onlajn mešetare, vešte falsifikatore i lakoverne amatere.
54. Kolika je milijarda?
Citat iz knjige Branka Milanovića „Novi pristup za doba globalizacije: Globalna nejednakost“
Intervju
56. Aleksandar Zograf, strip autor: Razotkrivanje skrivenih vrednosti
Zaslepljeni svakodnevicom prestali smo da primećujemo detalje koji govore o ljudima i mestu u kojem živimo. Upravo zanimanje za takve priče može nam pomoći da steknemo bolju sliku o sebi i o sopstvenoj kulturi, koja je i u najtežim vremenima imala vrhunske stvaraoce, poručuje Aleksandar Zograf, verovatno najpoznatiji Pančevac u svetu.
Skener
60. Položaj mladih poljoprivrednika u Srbiji i EU: Iznenađujuće, ali „izađe na isto“
Mada svi političari i ekonomski stručnjaci bez dvoumljenja tvrde da je budućnost u mladima i proizvodnji hrane – jer bez ova dva činioca budućnost gubi smisao, najnoviji podaci Evropske komisije i drugih EU institucija pokazuju da tamošnji mladi poljoprivrednici nisu u mnogo zavidnijem položaju nego njihovi vršnjaci u Srbiji.
62. Neobičan razvojni put „Belgradera“: Ronilac koji proizvodi sir
Priča o siru „Belgrader“ nije samo priča o drugačijem proizvodu, već i o životnom i poslovnom putu koji je, za razliku od zapadnih zemalja, kod nas i dalje neuobičajen. Tvorac ovog sira na domaćem tržištu, naš sugrađanin Milan Stojilković, oprobao se u mnogim poslovima – od vojnog ronioca do IT sektora – pre nego što se iz Holandije vratio u Beograd i rešio da holandsku recepturu za pravljenje sira preobrati u „zalogaj sa beogradskim šmekom“.
64. Uzgajanje bisera: Suze bogova na tržištu
Neizostavni deo kolekcije nakita svake kuće koja drži do sebe, biseri su danas dostupniji nego ikada, pre svega zbog masovnog veštačkog uzgoja u slatkim i slanim vodama. Rizik je u potpunosti uklonjen, a prinosi veći nego u doba staromodnog ubiranja školjki sa morskog dna ronjenjem na dah. Procenjuje se da će vrednost globalnog tržišta kultivisanih bisera premašiti deset milijardi dolara na godišnjem nivou do 2020. godine, pri čemu je Kina već više od deset godina jedini proizvođač slatkovodnih bisera na svetu, sa produkcijom koja prevazilazi 2.000 tona godišnje.
Nove tehnologije
66. Pametne tehnologije u inovativnom oglašavanju: Šta se to sija na četiri točka?
Danas se svi reklamiraju, i svuda. Pa iako se čini da su digitalni oglasni prostori postali poprište novog nadmetanja oglašivača, neki oblici reklamiranja koji se nisu bitnije menjali tokom prošlog veka, kao što su ulične reklame ili brendiranje vozila, i dalje beleže iznenađujuće veliki rast širom sveta. Pored želje za stalnom vidljivošću velikih kompanija, glavni pokretač tog rasta predstavlja upotreba materijala koji koriste prednosti modernih tehnologija.
Nauka
70. Novi poduhvat Centra za promociju nauke: Laboratorija za radoznale sugrađane
Iako postoji tek nešto više od mesec dana, Mejkers spejs Naučnog kluba Beograd već je privukao značajan broj radoznalih i kreativnih posetilaca raznih uzrasta – od dece koja žele da steknu prva naučna iskustva, preko mladih inovatora koji koriste savremenu opremu poput 3D skenera i štampača, do penzionera koji u „zanatskom“ delu laboratorije uz pomoć tradicionalnih oruđa prave raznovrsne predmete. Osim besplatnog korišćenja opreme, u laboratoriji Mejkers spejs svi posetioci mogu da dobiju podršku demonstratora, uvek raspoloženih da pojasne ili pokažu kako se koriste određene mašine.
Koktel
72. Budućnost Vrta dobre nade: Samoodrživo životinjsko carstvo
Beogradski zoo vrt je krajem 2017. podneo kandidaturu za članstvo u Evropskoj asocijaciji zooloških vrtova i akvarijuma (EAZA), što će mu omogućiti jednostavniju razmenu životinja, ali i neophodnu edukaciju zaposlenih i posetilaca. U međuvremenu će, kao i u prethodne tri decenije, Vrt poslovati bez dotacija, uglavnom od prodaje ulaznica, i svaki višak sredstava ulagati u izgradnju novih objekata, poput pingvinarijuma koji bi ove godine trebalo da dobije prve stanovnike.
74. Fenomen tribjut bendova: Druga mladost rokenrola
Generacije rođene u sasvim drugom vremenu ipak imaju priliku da vide kako bi uživo izgledali nastupi legendarnih grupa poput Queen-a ili The Doors-a. Muzičko putovanje kroz vreme omogućavaju im izvođači koji su, uz obilje talenta i redovnog vežbanja, stekli veštinu vernog prikazivanja nastupa poznatih svetskih bendova. Ovi umetnici su, uprkos popularnosti rijaliti programa i podjednako nekvalitetnih muzičkih numera koje ih prate, uspeli da osvoje privrženu publiku koja im je zahvalna što su, bar na trenutak, „oživeli“ njihove muzičke idole.
Komunikacije
76. Manipulacija internetom: Bekstvo od slobode
Neposredno pre nego što će u maju ove godine u Evropskoj uniji stupiti na snagu Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), a koju su mnoge kompanije već okarakterisale kao jednu od „najkontraverznijih regulativa“ u poslednjih nekoliko godina, dva značajna događaja dodatno su aktuelizovala ovu temu. Prvi je javno upozorenje koje je uputio tvorac Interneta Tim Berners-Li da monopol nekolicine velikih igrača nad „svetskom mrežom“ dovodi u pitanje ne samo tehnološki razvoj već i demokratiju, a nedugo potom afera oko eventualne povezanosti Fejsbuka i kompanije Kembridž analitika u zloupotrebi ličnih podataka građana.
Reprint
78. Šta bi istorijski Isus rekao o hrišćanstvu: Bio bi zaprepašćen
Isus, paradoksalno, nije bio nikakav hrišćanin, on nije planirao da osnuje nikakvu novu religiju. Danas bi bio zaprepašćen činjenicom da ga slave kao božanstvo, šta više, to bi za njega kao jevrejskog rabina iz prvog veka nove ere i kao propovednika eshatološkog judaizma bilo – bogohuljenje. A sam istorijski Isus bio je mnogo zanimljivija, autentičnija, originalnija ličnost od Hrista crkve, kojeg su stvorili preobraćenik Pavle i njegovi sledbenici.
Vremeplov
80. Sumanute kolekcionarske zbirke: Pravopisne greške u nasledstvo
Sakupljanje šibica, čačkalica, pa čak i zuba poznatih ličnosti deluje još i smisleno u poređenju sa slučajem njujorškog lekara koji je prikupljao fotografije izvršenja smrtnih presuda, ili kolekcionara konopaca za vešanje koje su koristili dželati. Nasuprot italijanskom ljubitelju knjiga, koji je sačinio biblioteku najdosadnijih dela na svetu i umalo poginuo od ruke razjarenog autora čiji je primerak uvrstio u zbirku, naslednici jednog nemačkog korektora, koji je sakupljao pravopisne greške slavnih književnika – odlično su unovčili ovu bizarnu kolekciju.
Otisak
82. Svetska trgovina: Ratničke igre
Olako igranje sa kursom dolara može samo da pogoduje omasovljenju zemalja koje će pokušavati da svoje poslove više ne konvertuju preko američke monete.