Trenutna vrednost globalnog tržišta auto delova procenjuje se na rekordnih 350 milijardi dolara u 2017. godini, a očekuje se da će ona dostići 466 milijardi dolara do 2022. godine. Već sada veliki proizvođači s godišnjim prometom iznad 10 milijardi evra „gutaju“ male, ali zaokret ka potpuno automatizovanim automobilima predstavljaće suštinski preokret na ovom tržištu. Lista auto delova čiji bi proizvođači mogli ubrzo postati ugrožena vrsta, poput proizvođača volana i pedala za gas, kvačila ili kočnica – postaje sve duža. Na takav trend upućuju i prognoze da onaj ko bude kontrolisao snabdevanje sirovinama za proizvodnju baterija namenjenih električnim vozilima, kontrolisaće i budućnost automobilske industrije. Kakva je, onda, perspektiva Srbije u toj industriji, imajući u vidu da su dosadašnje strane direktne investicije iskazale nizak potencijal za njen razvoj i može li se ovdašnja proizvodnja auto delova prestrojiti na osvajanje proizvoda sa većom dodatom vrednošću?
Periskop
8. ŠTA JE OTKRILA NAJNOVIJA ANALIZA GOLDMAN SACHSA: Lijek važniji od života
Najnovija analiza Goldman Sachsa je precizno objasnila pojam i suštinu farmaceutskog biznisa. Farmaceutskim kompanijama koje slučajno razviju terapiju za brzo i efikasno liječenje bolesti prijeti propast, jer profit ne dolazi od zdravih ljudi već od onih kojima se terapija može prodavati tokom čitavog života. San farmaceuta i bankara je društvo u kome su svi hronično bolesni, i imaju para da plate liječenje. Oni bez para mogu dati svoj doprinos profitabilnosti pogrebnih društava.
10. PREOKRET U INDUSTRIJI RASVETE: Smena svetlosnih imperija
General Electric, poslednja kompanija članica „velike trojke“ globalne industrije rasvete, odlučila je da u kontekstu aktuelnog restrukturiranja zadrži svoje prisustvo u sektorima zdravstva, energetike i vazduhoplovstva, ali i da se odrekne biznisa sa osvetljenjem. To ne znači da rasveta više ne donosi zaradu, već da se do dobiti daleko teže dolazi: LED tehnologija, koja je pobedila i proterala klasične sijalice sa tržišta, ima upotrebni vek koji se meri decenijama, pa proizvođači moraju da razviju potpuno nove strategije za opstanak na tržištu.
12. EKONOMSKI EFEKTI TRGOVINE NAFTOM U JUANIMA: Tiha voda dolar roni
Najveći svetski uvoznik nafte svakog dana u svoje rafinerije pretovari oko devet miliona barela „crnog zlata“ za koje mora da obezbedi adekvatnu količinu dolara. Kako bi se oslobodila ogromnog deviznog pritiska i promenila odnos snaga na svetskom tržištu nafte, Kina je krajem marta pokrenula berzansku trgovinu fjučersima koji su indeksirani u juanima. Logika je jednostavna: ogromne količine najtraženije svetske sirovine mnogo je bolje plaćati u svojoj nego u tuđoj valuti.
Biznis
14. RADNA SNAGA BUDUĆNOSTI: Oblikovanje naše sudbine
U mnoštvu analiza i predviđanja kako će automatizacija uticati na radna mesta u budućnosti, primetno je da se mnogo više govori o tehnologijama nego o ljudima. Ali suština je upravo obrnuta. Ljudi su ti koji će odlučiti kako će koristititi tehnologije i zato je „u igri“ više ishoda, čak i onih koji naizgled deluju kao malo verovatni.
16. ZATVORSKA EKONOMIJA U SRBIJI: Produktivnost veća od državnog proseka
Jedna od retkih ekonomija u Srbiji koja je primer uspešnog i domaćinskog poslovanja je zatvorska ekonomija. Početnici u biznisu, ali i oni sa većim iskustvom imali bi šta da nauče na imanjima i u radionicama zatvora gde su prinosi i produktivnost daleko veći od proseka u državi, a pojedini proizvodi se i izvoze.
20. KAKO SE TRGUJE POSLOVNIM INFORMACIJAMA U SRBIJI: Od moći kafane do interneta
U Srbiji je sve više firmi čija je osnovna delatnost „dostavljanje poslovnih podataka o kompanijama“, kako bi njihovi klijenti smanjili rizik poslovanja i povećali profit. Sadašnje generacije preduzetnika i menadžera veoma se oslanjaju na takva istraživanja, dok nekadašnji direktori uspešnih domaćih firmi tvrde da su njihove metode za „špijuniranje“ konkurencije bile kvalitetnije i dugoročno delotvornije.
22. NACRT ZAKONA O LOBIRANJU: Šaputanje po hodnicima
U skladu sa Vladinom politikom smanjenja nezaposlenosti, pored profesionalnih upravnika stambenih zgrada uskoro će se zakonski regulisati i novo zanimanje, čiji je osnovni cilj da širi i zastupa interes svojih klijenata kod nosilaca javne vlasti. Naime, još jedno u nizu istorijskih dostignuća sa kojima se naše društvo po prvi put susreće je i profesionalni lobista.
Finansije
26. GDE JE GRANICA SIROMAŠENJA U SRBIJI: Kad zdravlje i obrazovanje postanu luskuz
U Srbiji oko pola miliona ljudi nema novca ni za hranu, četvrtina stanovništva je u riziku od siromaštva, a oko 2,7 miliona ljudi ne može da priušti elementarne stvari koje podrazumeva normalan život. Generalno, „najzaštićeniji“ od siromašenja su penzioneri – i to stoga što jedini imaju garantovana redovna primanja (za sada), tek potom zaposleni, ali je zato čak trećina samozaposlenih u opasnosti da sklizne u siromaštvo.
28. KOLIKA JE VREDNOST UGOVORENIH JPP PROJEKATA U SRBIJI: Beograd, pa svi ostali
U Srbiji je do sada odobreno 62 projekta javno-privatnog partnerstva, od kojih je 27 ugovoreno i to u ukupnoj vrednosti od 1,86 milijardi evra. Podaci pokazuju da samo šest projekata JPP generišu čak 97,1% ukupne vrednosti ugovorenih projekata, pri čemu je najveće učešće Beograda koji ima i najviše partnerstava koja su ušla u fazu implementacije – njih četiri koja ukupno vrede 1.689,5 miliona evra, a što je oko 90% vrednosti svih ugovorenih projekata.
32. KAKO JEDAN ISTI INVESTITOR MOŽE BITI I STRANAC I DRŽAVLJANIN SRBIJE: Ili jesi, ili nisi
Naš čovek koji je uspeo u „belom svetu“ je idealni investitor – ima nove poslovne ideje a poznaje naše tržište i mentalitet. To kaže teorija. U praksi, osobeni domaći propisi, koji se prave „svaki za sebe“ mogu stranog investitora ovdašnjeg porekla dovesti u sledeću situaciju: ista osoba je nerezident za banku, stranac za sistem PDV-a, a domaće lice za registraciju u Poreskoj upravi i policiji. U toj situaciji, svaki pokušaj da započne posao u Srbiji znači da ako ispoštuje jedan zakon, prekršiće drugi.
34. ZELENE OBVEZNICE: I nije sve tako zeleno…
Nazvane „zelenim obveznicama“ zato što bi novac prikupljen njihovim izdavanjem trebalo da bude potrošen na projekte zaštite životne sredine i smanjenja već nastalih posledica zagađenja, ove hartije od vrednosti danas ne donose samo prestiž i pozitivan imidž investitorima, već i značajan profit. Procenjuje se, takođe, da bi u narednih 15 godina trebalo uložiti 90 biliona dolara na globalnom nivou kako bi se postigli ciljevi Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, a izdavanje zelenih obveznica smatra se ključnim mehanizmom za prikupljanje tog novca. Ipak, čak ni u svetu dobronamernih finansija nije sve tako zeleno…
Temat – Proizvodnja auto delova: Zaokret u preokret
37. BUDUĆNOST PROIZVOĐAČA AUTO DIJELOVA: Automobil s kompjuterom ili kompjuter na točkovima
Globalno tržište auto dijelova nastavlja da raste, ali granica između tradicionalnih proizvođača auto dijelova i ostalih industrija sve je mutnija, kako se automobili sve brže pretvaraju iz mašina sa točkovima u kompjuter na točkovima.
40. BORBA OKO SIROVINA ZA AUTOMOBILSKU INDUSTRIJU: Divlji i urbani rudnici
„Divlji“ rudnici kobalta u Kongu u kojima lokalno stanovništvo radi pod prisilom raznih paravojski i plan EU da ovaj i druge metale potrebne za proizvodnju baterija za električna vozila sistematski vadi iz „urbanih“ rudnika – deponija sa elektronskim otpadom, samo su ekstremni primeri istog problema: usled nestašice sirovina za električne automobile, onaj ko bude kontrolisao lanac njihovog snabdevanja, kontrolisaće i budućnost automobilske industrije, tvrde analitičari. Za sada se toj poziciji izgleda najbrže približava – Kina.
42. RAZVOJNI POTENCIJALI AUTOINDUSTRIJE U SRBIJI: Ambicije i realnost
Pre preduzimanja daljih podsticajnih aktivnosti usmerenih ka razvoju auto industrije u Srbiji, potrebno je sprovesti detaljnu analizu troška i koristi takvih aktivnosti. Neophodno je uzeti u obzir činjenicu da „nearshoring“ u auto industriji nije u toj meri zastupljen, zatim izrazite konkurentske slabosti Srbije koje su, inače, karakteristične za sve tipove velikoserijske proizvodnje, nizak razvojni potencijal SDI koje se privlače i radnih mesta koje otvaraju, kao i (ne)mogućnost produbljivanja lanca vrednosti, kroz izgradnju mreže dobavljača za strane direktne investitore.
46. AUTOMOBILSKI KLASTER SRBIJE: Naša šansa je u inoviranju proizvodnih procesa
Privlačenje stranih investitora ponudom jeftine radne snage u srpskoj auto-industriji, iako izrazito nepopularno, možda je ipak bilo i jedino moguće rešenje u bespoštednom takmičenju sa ostalim zemljama u okruženju. „Sledeća faza razvoja, međutim, mora da podrazumeva zapošljavanje domaćih inženjera, pogotovo onih koji su spremni da odgovore na izazove automatizovanih proizvodnih procesa, kao i globalnih tržišnih turbulencija do kojih će doći masovnom upotrebom električnih automobila“, tvrdi Igor Vijatov, direktor Automobilskog klastera Srbije.
48. VELIKI PROIZVOĐAČI AUTODELOVA O POSLOVANJU U SRBIJI: Ulaganja u tehnologiju i razvojne potencijale
Iako je u našoj zemlji prisutan samo jedan proizvođač automobila, proizvodnja komponenti za automobilsku industriju je u stalnom porastu, a dosadašnje iskustvo kompanija Bosch i IGB AUTOMOTIVE COMP na domaćem tržištu pokazuje da Srbija može dodatno da razvija ovu granu.
52. DRAGAN ĆIRIĆ, D-COMPANY: Ulaganje mnogo košta, ali se i isplati
Da li znate gde se nalazi Babušnica? To je malo mesto na jugoistoku Srbije koje je Dragan Ćirić, osnivač i vlasnik D-Company, učinio prepoznatljivim u velikom svetu autoindustrije. Proizvodnju kalupa za pneumatike je započeo sa nekoliko radnika, jednim strugom i glodalicom, a danas zapošljava više od 380 ljudi i izvozi svoje proizvode na četiri kontinenta.
Intervju
54. VLADIMIR MASTILOVIĆ, INOVATIVNI PREDUZETNIK: Kako se pravi magija
Novosadska IT kompanija 3lateral, poznata po vrhunskoj virtuelizaciji ljudskih lica, nedavno je ugostila proslavljenog engleskog glumca Endija Serkisa, „digitalnog“ Goluma iz filma „Gospodar prstenova“, kako bi pokazala svoja tehnološke mogućnosti. „Formirali smo trodimenzionalne slike njegovog lica u realnom vremenu, na osnovu nekoliko miliona različitih tačaka“, objašnjava osnivač i vlasnik ove kompanije Vladimir Mastilović, preduzetnik koji je osvojio domaća i svetska priznanja za razvoj ove inovativne oblasti, a koji za sebe kaže da poslovanju pristupa vrlo konzervativno. Firmu je osnovao tek kada je prikupio sve moguće informacije o uslovima poslovanja u Srbiji, a proizvod koji ga je lansirao u svet filmske i gejming industrije – planirao je godinama unapred.
Skener
58. BUDUĆNOST RELIGIJE U EVROPI: Mi imamo svoga boga, al’ to nije Bodiroga
Mada je nezahvalno donositi bilo kakav generalni zaključak na osnovu aktuelnih istraživanja o statusu religije u Evropi, jer su usled razlika u metodologiji i obuhvatu analiziranih zemalja i dobijeni rezultati drugačiji, opšti utisak je da u zapadnim zemljama broj hrišćanskih vernika opada a islamskih raste, na šta najviše utiču nove generacije. Nalazi za centralnu i istočnu Evropu su veoma protivurečni – barem u onim istraživanjima koji su se bavila ovim delom Starog kontinenta, budući da pojedini istraživači ovaj region, ili veći njegov deo uopšte nisu uvrstili u uzorak koji smatraju reprezentativnim za odgovor na pitanje šta je budućnost religije u Evropi.
60. STOČNE BOLESTI KOJE NANOSE VELIKE EKONOMSKE ŠTETE: Zaraze prazne štale
Zbog pojave „afričke kuge“ kod divljih svinja u Mađarskoj, Srbija je zabranila uvoz i tranzit svih pošiljki hrane životinjskog porekla iz ove susedne zemlje. Većina stočnih bolesti, osim što mogu biti opasne po zdravlje ljudi, nanose velike ekonomske štete poljoprivrednicima širom sveta, pa i u Srbiji koja se inače bori sa opadanjem stočnog fonda.
62. ŽENE U AUTOMEHANIČARSKOM POSLU: Osvajanje svetog muškog carstva
Priča o tome kako je Amerikanka Patris Benks napustila izuzetno dobro plaćen posao inženjera u pozatoj kompaniji, da bi završila automehaničarski zanat i otvorila radionicu u kojoj zapošljava samo žene – mnogo je više od pukog dokazivanja u „svetu muškaraca“. Ona je, iznervirana arogancijom majstora i „paprenim“ cenama njihovih usluga, naročito kada su u pitanju ženske mušterije, u svojoj radionici uporedo sa popravkama počela da obučava klijente kako da ih „ne prave ovcama“, što se pokazalo presudnim za uspeh u novoj profesiji.
Nove tehnologije
64. SIGURNO UPRAVLJANJE NALOZIMA I LOZINKAMA KORISNIKA: Predostrožnost je najbolja odbrana
U vreme sve sofisticiranijih sajber napada koji prete da izazovu pogubne gubitke u poslovanju, prve mere zaštite odnose se na sigurno upravljanje nalozima i lozinkama korisnika. Da biste ih efikasno primenili, potrebno je da znate i na koji način razmišljaju hakeri, i šta je redosled najvažnijih koraka u odbrani od sajber zluopotreba.
Nauka
68. KAKO ŽIVOTINJE MEĐUSOBNO KOMUNICIRAJU: Od ogovaranja ljudi do bračnih svađa
Kako nauka napreduje u otkrivanju načina na koji životinje komuniciraju među sobom, tako se sve više pokazuje da njihovo sporazumevanje ne služi samo za biološko preživljavanje, već i za „bračne svađe“ zbog neverstva, za demokratsko glasanje prilikom donošenja odluka, pa i za „ogovaranje“ ljudi.
Koktel
70. INDIJSKI SISTEM OBRAZOVANJA U SRBIJI: Učenje zbog sebe, a ne radi drugih
Edukativni program BrainOBrain nastao je u indijskom gradu Čenaju pre 15 godina, a u međuvremenu se proširio po modelu franšiznog poslovanja u 37 zemalja širom sveta. Zaposleni u Brainobrain Srbija ističu da se uspeh ovog programa zasniva na originalnoj metodologiji koja podstiče decu da umesto ambicija koje im nameće okolina, razvijaju kreativnost i sopstvene sposobnosti. Polaznici se, između ostalog, bave „staromodnom“ aritmetikom i koriste tradicionalno pedagoško sredstvo abakus, za koje se dokazalo da i te kako mogu da ih pripreme za poslove budućnosti.
72. SVE ŠTO NISTE ZNALI O KAFI A NISTE IMALI KOGA DA PITATE: I zdravlje i ukus
Iako svaki dan čitamo različite novinske naslove o štetnosti kafe, medicinska struka, posle niza ispitivanja, demantuje ove tvrdnje. Dr. Jagoda Jorga, stručnjak za ishranu, kaže da je kafa zdrava ukoliko se umereno konzumira. U razgovoru za B&F ona razbija brojne zablude o ovom napitku, poput one da u njega nipošto ne treba dodavati mleko. Istovremeno, upozorava da je dodavanje žitarica u kafu veoma opasno po zdravlje, i da bi na amblaži ovakvih proizvoda odnosno zamena za kafu to trebalo da bude istaknuto.
74. POTROŠAČKA KORPA POROKA: Najbogatiji se najjeftinije drogiraju
Iako Rusiju bije glas da se ne trezni, ona je na samom dnu liste isplativosti odavanja porocima kada se uporede prosečne cene cigareta, alkohola i raznih vrsta droga sa prosečnim primanjima. Luksemburg i Švajcarska su, zato, upotpunile svoj imidž idealnih država: osim potrage za dobrim poslom ili poreskim rajem, ovde možete i da se najjftinije opustite uz „paket“ različitih opijata. Kada je reč o vrednosti crnog tržišta narkotika, SAD suvereno vladaju nad ostatkom sveta, pokazuje globalni indeks poroka koji je objavio Blumberg.
Komunikacije
76. ZAŠTO SU HEVI METAL MUZIKA I NJENE PORUKE NAJPOPUPULARNIJE U SKANDINAVIJI: Pobuna iz dosade ili tinjajuće nezadovoljstvo?
Decenijske podele javnosti i stručnjaka o uticaju hevi metal muzike i njenih poruka na mlade nedavno su „krunisane“ najnovijim istraživanjem koje dodatno zbunjuje svojim nalazima: što je veći BDP i što je razvijenije preduzetništvo, kreativnost, obrazovanje i ljudske slobode, to su pobunjeničke poruke u muzici koja je nastala među mladima iz siromašnih radničkih porodica na Zapadu – popularnije, a listu „fanatičnih hevi metalaca“ predvode skandinavske zemlje, koje slove za društva blagostanja u svakom pogledu.
Reprint
78. KOME TO I ZAŠTO SMETA NIŠKI AERODROM: Stvarni razlog iza političkih oblandi
Rezultati koje je niški aerodrom uspeo da ostvari u izuzetno kratkom vremenu do sada nisu zabeleženi na ovim prostorima. Država ga je godinama ignorisala, pa zašto onda odjednom pokazuje interesovanje za njegovo preuzimanje? Ako država nema dovoljno sposobne ljude da upravljaju Aerodromom „Nikola Tesla“, kao što je isticao predsednik Aleksandar Vučić, kako to da ih ima za Aerodrom Niš? Da li je niški aerodrom jedan od prvih među mnogim „ako“ u koncesionom ugovoru sa francuskim Vansijem za koje javnost neće saznati, budući da je premijerka Ana Brnabić priznala da ceo ugovor, ipak, neće biti javan, a koji ni sada, iako je potpisan, ni u manjem delu nije poznat javnosti, čak ni stručnoj, upozorava Alen Šćuric u svojoj analizi o stvarnim razlozima koji stoje iza najave srpskog političkog vrha o preuzimanju niškog arerodroma.
Vremeplov
80. ZAČINI I GENOCID: Istrebi, pa vladaj
Holandija je u nastojanju da uspostavi monopol nad trgovinom začinima u 17. veku prvo silom izbacila iz igre evropsku i drugu stranu konkurenciju, dok se sa lokalnom obračunala tako što je u pojedinim državama Molučkog arhipelaga masakrirala celokupno stanovništvo, ostavivši u životu tek nekolicinu da podučavaju holandske plantažere uzgajanju muškata i oraščića. Druge zemlje u jugoistočnoj Aziji koje su zbog toga same prekinule proizvodnju začina i pobegle u izolaciju nisu prošle mnogo bolje – krajem 18. veka skoro sve su bile evropske kolonije.
Otisak
82. Uspon sajber političke sekte u Italiji
Kako god da predsednik Italije Matarela skroji vladu, jedino što je sigurno ona ne može biti dugog veka – dakle, mora biti privremena. Nakon što je obavio dva kruga konsultacija sa svim političkim grupama, 18. aprila je poverio predsednici Senata Mariji Elizabeti Kazelati tzv. „eksplorativni mandat“, da ona nastavi pokušaje usklađivanja rogova u vreći kako bi konačno zemlja dobila vladu. Gubljenje vremena se nastavlja, a svetsko tržište to kažnjava padom investicija i porastom spreda (servisiranja dugova) Italije.