Home TekstoviB&F Plus Špigl: “Hrvatska prekasno došla na žurku – bez radosti zbog pristupanja EU”

Špigl: “Hrvatska prekasno došla na žurku – bez radosti zbog pristupanja EU”

by bifadmin

Malo je verovatno da će, na kratki rok, ova mala zemlja imati koristi od ulaska u EU. Duboka ekonomska kriza je tokom poslednjih pet godina preorala Hrvatsku. Državni dug brzo raste, a dve rejting agencije već su smanjile vrednost hrvatskih obveznica na status neželjenih. Kao takva, zemlja će verovatno, u doglednoj budućnosti, još neko vreme morati da se subvencioniše iz EU kase.

hrvati u EU 02

Nemački diskontni lanac supermarketa Lidl pozdravlja najnovijeg člana EU Hrvatsku velikim sniženjem cena. Širom Hrvatske su istaknuti bilbordi: „Dobro došli u Zajednicu niskih cena. Više za vas!“ Radnje iz ovog lanca na svojim gondolama nude „EU robu sa stalnim popustom”. Svojim pristupanjem EU, Hrvatska od 1. jula praktično očekuje da im se isplati višegodišnji proces pristupnog pregovaranja. Kada sledeće nedelje granične barijere sa EU budu nestale, biće eliminisano i 20% carine na proizvode iz EU.

Pošto će njihovi proizvodi preko noći postati znatno konkurentniji, proizvođači i prodavci širom Evrope se pripremaju za ofanzivu na Hrvatsku. Nemačka preduzeća će naročito profitirati od ovih ‘promena’. Oni jako dobro poznaju svih 4,4 miliona ‘novih’ evro-hrvatskih kupaca, koji posebno vole nemačke brendove kao što su Miele, Folksvagen ili Adidas.

Čak je i u ovoj relativno mladoj naciji na Jadranskom moru entuzijazam za Evropu znatno splasnuo, uz malo pokazatelja za neki optimizam. Ankete pokazuju da samo 39% građana pozdravlja svoj ulazak u EU – ono za šta su se kroz teške pregovore sa Briselom Hrvati borili preko 10 godina. „Osećamo se kao nezvani gost koji na žurku dolazi prekasno“, kaže jedan bankar u nekom od zagrebačkih kafića.

Naravno da Hrvatska, kao nekadašnji viševekovni deo Habsburškog carstva, pripada Evropi. Ipak, nada u ispunjenje dugo sanjanog sna – da će ulazak u EU ovoj zemlji doneti zapadnoevropsko bogatstvo – je propao. „Nikakvo se čudo neće dogoditi“, upozorio je hrvatski predsednik Ivo Josipović.

Međutim, malo je verovatno da će, u kratkom vremenskom roku, ova mala zemlja imati koristi od ulaska u EU. Duboka ekonomska kriza je tokom poslednjih pet godina preorala Hrvatsku. Državni dug brzo raste, a dve rejting agencije već su smanjile vrednost hrvatskih obveznica na status neželjenih. Kao takva, zemlja će verovatno, u doglednoj budućnosti, još neko vreme morati da se subvencioniše iz EU kase.

hrvati u EU 03

Gubljenje bitke

Mnogo je verovatnije da će evropski san, u stvari, za mnoge postati noćna mora. Više od polovine mladih Hrvata je nezaposleno, a ukupna stopa nezaposlenosti je oko 20 odsto. Jakoj konkurenciji iz EU ide u prilog i to što je na hrvatskom terenu mnogo zastarelih kompanija, koje su jednom za svagda prestale da rade.

U centru za zapošljavanje u Zvonimirovoj ulici u centru Zagreba, žene iza šaltera efikasno obrađuju duge redove ljudi. Mlada žena koja stoji u redu kaže da mora da se javi na posao u centar jednom mesečno.

Krunoslav Ostojić, 43, čita oglase za posao koje ne nudi zvanični centar za zapošljavanje. Rodio se i školovao u Nemačkoj, a kasnije se borio u jugoslovenskom građanskom ratu. „Volim svoju zemlju“, kaže Krunoslav, „ali moram da živim”. Centar mu je jednom prilikom pronašao mesto taksiste u taksi-udruženju koje tri meseca nije plaćalao svoje zaposlene.

Ostojić čeka 1. jul. „A onda ću otići“, kaže on. Kompanija za izradu krovova mu je već ponudila posao u Goslaru, gradiću u severnoj nemačkoj državi Donja Saksonija, ali ima problema sa svojom nemačkom radnom dozvolom. Bugari i Rumuni će moći da rade u Nemačkoj bez ograničenja počevši od 2014, dok će Hrvati morati da sačekaju još najmanje dve godine.

Milan Končar je u aprilu izgubio posao logističara u fabrici elektronike ‘Končar’. U julu će se njegova naknada, koju od države dobija kao nezaposlen, smanjiti na samo 35 odsto njegove poslednje plate (po oporezivanju), a nakon godinu dana će svi benefiti potpuno prestati. Njegov bivši poslodavac je polu-vladina kompanija smeštena u jednom zagrebačkom parku. ‘Končar’, inače, pravi hidroelektrane, generatore i tramvaje.

Budućnost izgleda sumorno. Mnoge Hrvatske kompanije su već izgubile borbu. Zbog relativno visoke plate i nedostatka investicija u Hrvatskoj, jedva da su konkurentni na evropskom tržištu. Čak su i Grčka, Bugarska i Rumunija u boljem stanju, prema statistici Svetske banke.

Neiskorišćeni potencijal

Pa ipak, Hrvatska ima dugu industrijsku tradiciju i mnogo dobro obučenih radnika. „Na srednji rok“, piše Deutsche Bank u novoj studiji, pristupanje EU bi moglo dati novi podsticaj hrvatskoj privredi kroz bolji pristup evropskim tržištima, pod uslovom da država konačno počne da rešava svoje strukturne probleme.

S druge strane, Hrvatska nedovoljno koristi svoje potencijale. Korupcija je i dalje široko rasprostranjena, a delovi političke elite brane svoje stare privilegije. Trećina radne snage je i dalje zaposlena u javnom sektoru. Takođe, čitave teritorije su neobrađene i zapuštene, delimično zbog korumpiranosti službenika na lokalu.

Jedino prehrambeni sektor ima budućnost koja obećava. Hrvatske mandarine sazrevaju četiri nedelje ranije nego u drugim delovima Evrope. Ljubitelji višnje smatraju da je hrvatska ‘Maraska’ najbolja na svetu. Istra je regija koja proizvodi približno istu količinu tartufa kao i Italija. Međutim, teško da će se hrvatski proizvodi tek tako naći na evropskom tržištu. U stvari, zemlja koja je tako blagoslovena bogatstvima i prirodnim lepotama postala je redovna uvoznica svih prehrambenih proizvoda tokom leta, svoje glavne turističke sezone.

Lojalni nemački, engleski i italijanski turisti, koji su dosad važili za najpouzdanije hrvatske dobavljače evra, zahtevaju dobru zabavu. Turistički stručnjaci poput Gintera Nojberta, generalnog direktora nemačkog-hrvatske privredne komore, veruju da npr. planinarenje i gurmanske ture mogu obezbediti dodatne izvore prihoda van glavne sezone koja je tokom jula i avgusta. Ali, preduzetnička mašta se u Hrvatskoj često sučeljava sa podozrivošću.

hrvati u EU 01
EU je već izdvojila novac

Turizam i poljoprivreda, međutim, sami po sebi neće biti dovoljni za održavanje stabilnog životnog standarda u Hrvatskoj. EU je nemarno previdela strukturne probleme tokom pristupnih pregovora. Čak i predstavnik hrvatske Vlade kaže da „Ekonomija treba pod hitno da se debirokratizuje”. Međutim, ranija iskustva priključenja istočnoevropskih zemalja pokazuju da želja za promenama, po pridruženju, brzo umine.

Novac iz EU fondova biće ponovo potreban. Za ovu godinu je EU za Hrvatsku već izdvojila 655 miliona evra (860 miliona dolara), ili oko 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Plan je da nekih 13,7 milijardi evra EU izdvoji samo za prilagođavanje mera između 2014. i 2020 godine. Hrvati su uspostavili posebno ministarstvo, kojim rukovodi zamenik premijera, koje rukuje raspodelom evropskog novca. Vlasti žele da iskoriste sveži kapital kako bi obnovile hrvatske pruge i železnicu. A onda će se takođe, tokom narednih pet godina, zastava EU vijoriti i ispred mnogih novih postrojenja za preradu otpadnih voda.

Ali, da li će ova vrsta pomoći doprineti prosperitetu zemlje? Hrvatima je od pogona za prečišćavanje možda važnije dobijanje sredstava za izgradnju mosta preko Jadranskog mora. Dubrovnik i pojas duž obale su odsečeni od ostatka Hrvatske, jer je Bosna i Hercegovina želela svoj izlaz na more (kojeg je dobila tokom mirovnih pregovora za okončanje ex-YU građanskog rata). A i zato što će neko vreme – pre nego što Bosna postane članica EU – roba i ljudi morati da dvaput prelazi spoljnu granicu EU kako bi došla/otišla do i od Dubrovnika.

Zato Hrvatska želi da EU finansira most koji vodi iz enklave na hrvatskom poluostrvu Pelješac do obala Dalmacije. To bi značilo da Hrvati više neće morati da putuju kroz Bosnu, zemlju na koju gledaju s odbojnošću. Briselski stručnjaci su čak ozbiljno razmatrali gradnju tunela.

Ratne rane se, na kraju krajeva, ponekad moraju i lečiti.

Krištof Pauli, Spiegel Online

Pročitajte i ovo...