Kao što je nekada naivno čekao ‘Delhaize’, srpski kupac danas ozarenog oka i još tanjeg novčanika čeka nemačkog diskontera da mu vrati dostojanstvo potrošača i puniju korpu. Ali „efekat Lidl“ više nije ono što je bio, svedoče iskustva iz okruženja. Danas je takav pristup prodaji uobičajena praksa koju koriste svi igrači na tržištu. Domaći vlasnici marketa i malih radnji veruju da ih je konkurencija s kartona i buvljaka karakterističnih za gradove u kojima će „Lidl“ startovati, dodatno očeličila. Tek će naš eventualni ulazak u EU i uklanjanje svih administrativnih barijera, omogućiti novom konkurentu da se pokaže u punoj snazi, smatraju „starosedeoci“. Mnogo je verovatnije da će prva popustiti najslabija karika u lancu, poljoprivredni proizvođači kojima su hipermarketi istovremeno najpoželjniji i najopasniji partneri. Rumunski i bugarski seljaci već su platili tu školu.
6. Dabogda se u Srbiji bavio ekonomskim novinarstvom!
Apatični ste? Muka vam je od „izazova“ iza kojih su večito jedni te isti problemi? Čini vam se da je sve stalo? Imamo odlično rešenje za vas. Pokrenite ekonomski časopis. „Šta da radim sa ekonomskim časopisom u zemlji bez ekonomije?“, propitujete podozrivo. U tome i jeste stvar. Nikada vam neće biti dosadno. Radni dan će vam izgledati kao da živite u rubrici „verovali ili ne“; upoznaćete krajnje neobične ljude („kad sam prvi dan stvorio nebo i zemlju bilo je malo povuci-potegni“); usavršićete sve moguće veštine, uključujući i govor tela („ovaj se sprema da me bije, znači ništa od reklame“); naučićete da se radujete malim stvarima („narode, neko se prevario i uplatio pare, juhuuuu!“); da stoički podnosite poraze („vratite novac, greškom smo izvršili uplatu na vaš račun“). I, što je najvažnije – taman pomislite da su vam se sve moguće gluposti već desile, kad… iznenađenje!!!
Periskop
10. Srpsko-hrvatski odnosi: Ekonomski novogovor
Bez obzira na to hoće li političke elite biti spremne da se priključe ovom trendu ili ne, srpsko hrvatska ekonomska saradnja i međusobno uvažavanje i prigovaranje, idu bržim tempom od obnove sportskih i kulturnih veza.
14. Velika pobeda Angele Merkel i njeni paradoksi: Klopka za heroinu
Bilo da potraga za koalicijom u Nemačkoj da rezultate ili se vodeća CDU odluči za nove izbore, na kojima bi verovatno dobila još veći broj glasova, ostaje ključni problem: strah dve najveće partije da se upuste u razmišljanje o evropskoj Nemačkoj, a ne Evropi po meri Nemačke. Rigidan odnos prema rešavanju problema na kontinentu, kao i potencijalno snažnije prelivanje krize ka Berlinu, moglo bi kancelarku Merkel dovesti od statusa heroine do raspeća. Njenog neželjenog partnera Pera Štajnbrika već je odveo na stranputicu. Poraz njegove partije mogao bi skupo koštati evropske socijaldemokratske partije.
16. Globalna ekonomija: Da li je svet opet pao na teme?
Ruski premijer Dmitrij Medvedev nedavno je poručio da će Rusija „krenuti ka ambisu“ ukoliko ne dođe do ozbiljnih reformi i ubrzanja ekonomskog rasta, Fičov direktor izjavio je da je Turska jedva izbegla “perfektnu oluju”, Indija i Indonezija su se suočile sa rekordnim opadanjem vrednosti svojih valuta, a među posustalim BRIKS ekonomijama oslabio je i brazilski motor. Kad se tome doda okršaj u Vašingtonu, ne čudi što se analitičari pitaju da li su ranjenici i rekonvalescenti opet sišli s uma.
Globalno kretanje zarada: Isti novčanici
Razlike u platama između razvijenih i zemalja u razvoju značajno će se smanjiti do 2030. godine, predviđa najnovija studija PwC.
Biznis
20. Dimitrije Knjeginjić, generalni direktor Lafarž Srbija: Ključna reč
„Mi smo do sada uložili više od 50 miliona evra u projekte koji imaju za cilj zaštitu i unapređenje životne sredine, u poslednjoj deceniji smanjili smo emisiju ugljen dioksida za 20% po toni cementa. Ulagaćemo i dalje, ali je za ovakve projekte potrebna i pomoć države. Ključna reč je naplata deponovanja bilo kakvog otpada, kako za kompanije tako i za pojedince. U mnogim zemljama je upravo ta mera pomogla da se organizovano krene u borbu za očuvanje prirodnih resursa“, kaže, između ostalog, Dimitrije Knjeginjić u razgovoru o situaciji u građevinskoj industriji i rešenjima koje je moguće primeniti u Srbiji.
24. Oružari između ekonomske i državne logike: Dobra meta, loše odstojanje
Kragujevačka fabrika oružja pokazala se žilavijom od očekivanja ali joj za „munjeviti povratak na svetska tržišta“, i ponuđenu ulogu zamajca reindustrijalizacije nedostaje uravnoteženija i osmišljenija ekonomska politika države i realniji pogled na sopstvene mogućnosti.
26. Neobični preokreti i savezi na piratskom tržištu: Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se
Gotovo sva aktuelna istraživanja beleže pad piraterije, ali kako se tvrdi ne zbog gašenja najpopularnijih piratskih sajtova, već zbog sve dostupnijih sadržaja posredstvom legalnih servisa, koji u osnovi slede piratsku logiku. Istraživanje Evropske komisije ali i izjave pojedinih čelnika američke filmske industrije sugerišu promenu stava prema pirateriji, koja se sve više sagledava kao „zastupnik potrošačke potražnje“ i kao moguće reklamno sredstvo za povećanje legalne prodaje muzičkih, filmskih i drugih sadržaja.
Finansije
28. Socijalna politika i zaposlenost: Pomoć i podrška
U jeku debate o mogućnosti smanjenja nameta na zarade u Srbiji, grupa istraživača u okviru Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) Ekonomskog fakulteta u Beogradu ponudila je alternativni način da se dođe do istog cilja: povećanja aktivnosti na tržištu rada i ohrabrivanja radnika da pređu iz sive u zonu legalnog poslovanja. Rešenje bi mogle da budu tzv. beneficije za rad – sistem socijalnih naknada za zaposlene koji uveliko funkcioniše u EU i OECD zemljama.
30. Da li je moguć rast kreditne aktivnosti u Srbiji: Ništa me ne pitaj
Teško da postoji tržište kakvo su domaći bankarski krediti, gde se i kupci i prodavci slažu da je roba (pre)skupa, ali da u bliskoj budućnosti neće pojeftiniti. Iako realni sektor vapi za likvidnim sredstvima, visok nivo loših kredita i slaba perspektiva privrede snažno demotivišu bankare da im plasiraju novac – čak i po trenutno visokim kamatama.
32. Kreditiranje franšiza u Srbiji: Ne znam ko si, ne znam s kim si
Za razliku od pokazatelja da već u prvoj godini posla propadne više od 70 odsto preduzetnika, statistika u franšizingu je mnogo optimističnija: procenat propalih je manji od 10 odsto, a profit je i do 80 odsto izvesniji nego kod pokretanja samostalnog posla. Uprkos tome, banke u Srbiji nemaju posebnu kreditnu liniju za ovakav poslovni model, a krediti koji se nude za otvaranje franšiza su sa kamatama i do 15 odsto godišnje. Razlog je, tvrde, što se u Srbiji uglavnom otvaraju franšize malo poznatih ili nepoznatih brendova, pa rizik nije ništa manji nego kod samostalnih preduzetnika.
34. Dugovi, prvih pet hiljada godina: Ludačka košulja države i tržišta
Tokom pet milenijuma svoje istorije, dugovi su uvek uključivali institucije – bilo da je to sveto kraljevstvo Mesopotamije, Jubileji (iobeleus) u judaizmu i hrišćanstvu, Šerijat ili Kanonsko pravo. Institucije su nastojale da kontrolišu situaciju: da dug ne proizvede potencijalno katastrofalne socijalne posledice. Jedino se danas, u našoj eri, piše antropolog Dejvid Greber, može prepoznati stvaranje prvog planetarno operativnog administrativnog sistema koji je u velikoj meri sačinjen radi zaštite interesa poverilaca, odnosno kreditora.
Temat
39. Srpski maloprodajni lanci i konkurencija: Novi u maloj bari
U trenutku kad Lidl još nije iskopao temelj ni za svoj prvi objekat, teško je proceniti kako će na nemački izazov reagovati postojeći trgovci na malo. Ipak, logično je pretpostaviti da će najveće korekcije morati da naprave oni maloprodajni lanci koji zaračunavaju veće marže. Ako u narednim godinama ulazak Lidla donese više objedinjenih nabavki, ili veće učešće privatnih robnih marki, ne na štetu kvaliteta, i domaći kupci će osetiti značajne promene u svom novčaniku.
42. Domaći trgovci spremni za dolazak: Lidla Brašnjava vremena
Pre jedne decenije „efekat Lidl“ mogao je da oduva marže konkurencije i zatrese zidove suparničkih marketa. Danas je to relativno uobičajena praksa na koju su navikli i drugi igrači i sami je koriste, tvrde domaći trgovci. Pa ipak, vagaju da li će se kola slomiti na njima, malim radnjama, ili svima, a prvenstveno kupcima. „Put kojim sada idemo vodi ka koncentraciji trgovine u četiri do pet velikih inostranih lanaca koji će samo glumiti tržišnu utakmicu. Osnovne namirnice će biti jeftinije a sve ostalo skuplje. A priznaćete, ne živi se samo od brašna, ulja i šećera“, kaže Goran Kovačević iz „Gomexa“.
44. Kako se male trgovinske radnje bore za opstanak: Dobro jutro komšija, danas imamo sveže kobasice
Ljubazan pozdrav kupcu “Dobro jutro komšija” je najjači adut sitnih trgovaca u konkurenciji sa sve većim brojem supermarketa, ali mnogima to nije dovoljno da se izbore za opstanak na tržištu pa preko noći na mestu porodične prodavnice osvane katanac ili lokalna kockarnica. Bolje prolaze oni trgovci koji imaju sreću da im u blizini nisu veliki trgovinski lanci, ili imaju povoljne ugovore sa njima.
46. Mali farmeri kao snabdevači trgovinskih lanaca: Najslabija karika
Za malog farmera koji želi da osvoji veće tržište, najkraći put do uspeha je da plasira svoje proizvode nekom trgovinskom lancu. Nedovoljna količina proizvoda i promenljiv kvalitet su, međutim, najveće prepreke za veću saradnju trgovinskih lanaca u Srbiji sa primarnim proizvođačima. Ništa bolja situacija nije ni u Rumuniji ili Bugarskoj, gde su rokovi plaćanja dugi a unapred ugovorena proizvodnja za neki od lanaca incident, a ne pravilo.
Intervju
48. Branko Lukić, industrijski dizajner: Dizajn u doba Vodolije
U budućnosti će tržištem dominirati kompanije sa izuzetno kvalitetno dizajniranim proizvodima koji izazivaju prijatna osećanja kod korisnika. To je fokus Nonobject dizajn studija. Naša filozofija zasniva se na postulatu da ne treba praviti samo puki objekat već spoj njegove suštine, funkcije i mentalne relacije koju čovek ima sa svetom oko sebe. Bitan nam je taj prostor između korisnika i objekta, a njega istražujemo intuitivno. Ne služimo se alatima poput istraživanja navika potrošača i javnog mnjenja, isto kao što reditelji i pisci ne pitaju svoju publiku kakav film ili roman žele, kaže za B&F Branko Lukić, industrijski dizajner čiji je UE Boom, prvi ikada proizveden Social Music Player, prigrlila generacija „digitalnih urođenika“. „Moj cilj bio je da ovim muzičkim uređajem 21. veka povežem sve te ljude oko sebe, koji sa slušalicama u ušima nemo slušaju muziku – muziku koja je prvobitno bila oruđe za zbližavanje ljudi“.
Skener
52. Kakva je budućnost solarnih panela u Srbiji: Ostavite na krovu mesta za sunce
Iako je umesto „jednog od najvećih solarnih parkova na svetu“ Srbija od kompanije „Securum Equity Partners“ dobila samo tužbu, u nadležnom Ministarstvu kažu da je interes za instalisanje kapaciteta za crpljenje sunčeve energije veliki. Saša Svitlica, vlasnik i direktor holandskog konsultantskog preduzeća GreenMonkeys savetuje svima koji grade ili rekonstruišu poslovni ili stambeni prostor da već sada planiraju solarne panele i provuku strujne kablove od električnog brojila do krova, a krov na južnoj strani ostave slobodan za „grejalicu“ na sunce.
56. Fenomen pitke vode – od slavine do flaširanog statusa: Boca taštine u eri žeđi
Plinije piše da su persijski kraljevi koristili flaširanu vodu iz reke Hoapsis; Herodot i Plutarh pominju izvoz vode iz gornjeg toka Nila. O trgovini vodom se govori u renesansnoj Evropi i tokom industrijalizacije u ranom novom veku. Za sve rođene 80-ih prošlog veka, flaširana voda u maloprodaji je prirodna kao i hleb: zar je ikada bilo drukčije?
58. Da li je dolazak stranih investitora podstakao učenje stranih jezika: Ju toking tu mi?
Na stranom jeziku je svaki peti oglas za posao na “Infostudu”, neka preduzeća i od magacionera zahtevaju poznavanje engleskog, ali strani poslodavci tvrde da kvalitetno poznavanje stranog jezika traže samo za određene, uglavnom više pozicije. Engleski i dalje prednjači i u ponudi i u potražnji, ali u privatnim školama za učenje stranih jezika kažu da “aktuelna investiciona klima” utiče i na interes naših građana da progovore na jeziku onih koji nude šansu za posao.
Nove tehnologije
60. Sajber bezbednost, digitalni rat i budućnost upravljanja internetom: Saga o dva Interneta – epizoda “Uzurpatori”
Sajber pretnja nezadrživo raste, uporedo s usponom Interneta kao kritične infrastrukture za globalnu ekonomiju, sa stotinama novih funkcija koje se sele na Mrežu i hiljadama onih koje čekaju da tek nađu svoje mesto na klaud platformi: od pametnih sistema upravljanja električnim mrežama do komunikacije među samim mašinama, tvrdi Andrea Renda, istraživač Evropskog centra za studije politika (CEPS). Ipak, prejaka filtracija internet saobraćaja – kao metod odbrane – mogla bi usmrtiti slobodu izražavanja.
Nauka
64. Kako je sport pomerio granice naučnih istraživanja: Supermeni i superprevaranti
Telo sportista za naučnike i farmaceutsku industriju predstavlja uzbudljivu retortu u kojoj je skoncentrisan napredak evolucije i skrivena inspiracija za proizvodnju sve sofisticiranijih doping sredstava.
Koktel
66. Stare razglednice: Prozor u prošlost
Prvu razglednicu u Srbiji objavila je beogradska knjižara Velimira Valožića 1895. godine, a dokumetrani karakter ovih „ilustrovanih karti“ o životu u Srbiji i njenom privrednom razvoju predstavlja vrednu građu za istoričare, ali i pasiju za kolekcionare. Sakupljači ovakvih antikviteta pronalaze ih na različite načine, i mada je njihovu vrednost teško proceniti, cena najstarijih primeraka kreće se uobičajeno između 30 i 50 evra.
70. Nesvakidašnje seoske biblioteke: Kad poljoprivrednici studiraju
Meštani sela u okolini Jagodine u početku su gunđali i negodovali što se na njih vrši pritisak da se edukuju u renoviranim seoskim bibliotekama. A onda im se dopalo da se na internetu informišu o državnim subvencijama, da svoju robu „izlažu“ na virtuelnoj pijaci i da razmene iskustva sa stručnjacima. Reč je o projektu mreža poljoprivrednih biblioteka Narodne biblioteke „Radislav Nikčević“ iz Jagodine, koji je dobio niz međunarodnih priznanja i poslužio kao ideja i nekim drugim zemljama da sličan koncept primene u svojim selima.
72. Koliko smo književne kosmopolite: Skučeno, volim te neslućeno
U zemlji koja nema definisanu kulturnu politiku odavno se niko merodavan ne bavi ni razvijanjem čitalačkih navika stanovništva. Najviše se prodaju najjeftiniji ili najmasovije reklamirani naslovi, kako domaćih, tako i stranih autora, a kada je o prevodima reč, osim knjiga sa engleskog, španskog i francuskog govornog područja, moderna literatura iz ostalih zemalja gotovo je u potpunosti zanemarena.
Komunikacije
74. Onlajn demokratija: Hrast u oku
“Ako mi ne utičemo na politiku, politika će uticati na nas”. Vođeni ovim razmišljanjem, građani Srbije sve češće posežu za demokratskim uticajem koji im je stavljen na raspolaganje zahvaljujući softveru, računarima i mobilnim telefonima. Od praćenja uživo rada parlamenta i lokalnih organa, do ratovanja tvitovima i pisanja elektronskih peticija, od peticija navijača do borbe za opstanak hrasta u Savincu i sve aktivnije uloge u kontroli javnih finansija, građani uz pomoć onlajn demokratije sve više uočavaju i trn i balvan u oku.
Reprint
76. Šta danas znači biti popularan: Junak mog dvorišta
Nekada je svaki “superstar” imao zasluge zbog kojih je baš on popularan – znali smo tačno razloge zbog kojih nam se baš on sviđa a ne neko drugi. I tako su naši omiljeni likovi definisali naše ukuse. Danas je koncept popularnosti potpuno srozan, “zatučen u pojam” i ispražnjen od svakog značenja, piše Njujork Tajms.
Vremeplov
80. Kako je telefon uveden u Srbiju: More kakav telefon, daj ti meni kaldrmu!
U Srbiji u 19 veku, razdiranu ratovima i borbom za nezavisnost, novotarija kao što je telefon nije mnogo zanimala vlast kojoj je stalno nedostajalo novca za finansiranje vojske, obnovu i izgradnju infrastrukture, školovanje stručnjaka… Kada je konačno uspostavljena prva telefonska centrala za javni saobraćaj i poslat poziv za pretplatu poslovnoj eliti, odgovor je glasio: „Ama, ljudi, šta meni treba telefon? Kad mi zatreba nešto hitno, ja pošaljem moga šegrta pa on klisne i za čas mi svrši posao“!
Otisak meseca
82. Neuroekonomija: Lažna uzbuna
Neurologija se već odavno bavi izučavanjem procesa donošenja odluka, pa i ekonomskih. Ono što je stvarna novost je povezivanje neuroloških istraživanja sa beskrajnim mogućnostima analiziranja gotovo neograničenog broja informacija koje se promeću u digitalnom obliku i koje nose zajedničko ime – Big Data.