Da je Zapad želeo zaista da ošteti rusku ekonomiju, prekinuo bi snabdevanje gasom i sirovinama, a to se neće dogoditi uskoro. Sjedinjene Američke Države govore o pokretanju sankcija, ali EU je jasno rekla da neće učiniti ništa što bi moglo da ugrozi njenu ekonomiju. Nepopularno rečeno, Evropa je već sada dovoljno u haosu i ne želi sebe dodatno da ugrozi.
Problem sa uvođenjem ekonomskih sankcija Rusiji je to što one nas pogađaju više nego nju. Bolje vesti – ili gore, zavisi na kojoj ste strani – kažu da Rusija sama sebi nameće sankcije. Kratkoročno suočava se sa većim poremećajem. U to nema sumnje. No, pooštravanje ekonomskih linija razdvajanja između Rusije i Zapada, otežaće savlađivanje dugoročnih teških uslova poslovanja, koji su neizbežni.
Najpre, kratkoročno. Moramo biti realni u poglednu onoga što radimo. Mere koje su do sada objavljene – zamrzavanje pojedinih bankovnih računa i sl. – su simbolične. Da je Zapad želeo zaista da ošteti rusku ekonomiju, prekinuo bi snabdevanje gasom i sirovinama, a to se neće dogoditi uskoro. Sjedinjene Američke Države govore o pokretanju sankcija, ali EU je jasno rekla da neće učiniti ništa što bi moglo da ugrozi njenu ekonomiju. Nepopularno rečeno, Evropa je već sada dovoljno u haosu i ne želi sebe dodatno da ugrozi.
Ali, i Rusija je u problemu. Uzmite u obzir sledeće: zamenik ministra ekonomije Sergei Belyakov rekao je u ponedeljak da je ekonomska situacija “pokazuje jasne znake krize”. Rublja je ove godine pala u odnosu na dolar za više od devet posto, pa su stope, kako bi se zaštitili interesi, ovog meseca ranije povećane sa 5,5 na sedam posto. Inflacija iznosi šest posto, a odliv kapitala u prvom kvartalu može iznositi i do 70 milijardi dolara. Ekonomija je prošle godine zabeležila rast od samo 1,3 posto, a prognoze za ovu godinu su značajno slabije. Tako se kompaniji VTB Capial iz Moskve ove godina ne prognozira rast. Doista, moguće je da je ekonomija već u recesiji, a ako nije, događaji od prethodnih nekoliko dana je mogu izazvati.
Sve su to sumorne vesti. Nije vreme da se ulazi u sukob sa glavnim trižištima; i dok Rusija može svoje sirovine da proda po nižim cenama na drugom mestu, bilo kakvo smanjenje izvoza u Evropu neumitno bi značilo dalju stagnaciju rasta. Svaki dalji odliv kapitala značio bi da je ostalo manje novca za trošenje kod kuće.
Ako se Rusija suoči sa teškom godinom, suočiće se i sa nekoliko teških decenija. Tri su glavna problema. Najpre, demografija. Predviđa se da će se ruska populacija smanjivati mnogo brže nego u bilo kojoj drugoj velikoj zemlji sveta. Ujednjine nacije procenjuju da bi do 2050. broj stanovnika ove zemlje mogao pasti za oko 40 posto. U poređenju s tim, u SAD se očekuje demografski rast za jednu trećinu. Razlozi za to su brojni i kompleksni: zbog čega Rusi imaju male porodice, zbog čega muškarci umiru tako mladi? No, ostavimo po strani socijalne i socijetalne razloge i fokusirajmo se na ekonomske. Značajan pad broja stanovnika znači da će Rusija postati manje značajna u svetu.
Druga poteškoća je prevelika zavisnost od izvoza energije i sirovina. Grube procene pokazuju da je skoro polovina budžetskih prihoda direktno ili indirektno dolazi iz primarnog sektora, koji obezbeđuje skoro 80 posto izvoza iz zemlje. Ako spojite naftu i gas, Rusija je najveći svetski proizvođač. Ipak, predviđa se da će je SAD, zahvaljujući škriljcima, prestići za nekoliko godina.
Dalje, sigurno je da realna cena nafte i gasa neće više rasti, možda će čak i pasti. Tako da sadašnja snaga Rusije slabi. Ona strateški mora da razvije druga polja za izvoz, druge načine da zaradi u svetu. Ona ima mnogo talentovanih i visokoobrazovanih ljudi koji bi mogli da joj pomognu u tome, ali sistem im otežava, čak onemogućuje, da razviju svoje potencijale.
To nas dovodi do trećeg problema: vladavine. Ekonomsko upravljanje ne mora biti savršeno, ali mora biti dovoljno dobro da odvrati najučenije od odlaska iz zemlje. Rusija se ne suočava samo sa odlivom kapitala, već i sa oslivom mozgova. Ona mora da privuče inostranu radnu snagu i fondove kada je to potrebno. Ipak, ona je i dalje jako komplikovana zemlja za poslovanje. Svako ko ulaže u Rusiji mora da bude svestan da mu investicije mogu biti ukradene. To je suštinski štetno, pošto investicije donose ne samo kapital, nego i stručnost te pristup tržištima povezanih s kapitalom. Kao što je poznato, stručnost i pristup tržištu značajniji su od keša.
Nije na strancima da govore Rusiji kako da reformiše svoju ekonomsku upravu, ali to je neophodno ukoliko zemlja želi da privuče strane investicije. Događaji koji su se odigrali prethodnih nekoliko sedmica u velikoj meri su otežali investiranje. Ako se na lokalu novac u velikim količinama iznosi napolje, zašto bi strani investitori ulagali?
Korist je u tome da EU može pomoći Rusiji, a Rusija može pomoći EU. Prvi izazov je urediti prikladan odnos koji bi omogućio da se to desi.
GDE GOD POGLEDAŠ – UZLET
Postoji nešto što se zove ekonomski ciklus. Toga se treba setiti danas, kada donosimo sledeći Budžet. Prognoze za ekonomiju Velike Britanije biće mnogo bolje, ali su takve i prognoze – i učinak – za ceo razvijeni svet. U poslednjih nekoliko dana je iz raznih delova razvijenog sveta stigao niz vesti i sve nose istu poruku: da je nastupio snažan ciklični uzlet.
Uzmimo na primer turizam, po nekim parametrima najveću od svih industrija. Svetski savet za turizam nedavno je saopštio da je zabeležio rast od tri posto prošle godine i čini 9,5 odsto svetske ekonomije. Očekuje se još brži rast u 2014. godini. Uzmimo na primer prodaju evropskih automobila. Februarski izveštaj pokazuje da je prodaja skočila za 7,6 posto u odnosu na prošlu godinu, uz posebno snažan rast u Portugalu, Irskoj i Španiji. Uzmimo na primer cene akcija u Sjedinjenim Državama. Ne samo da su počele da umanjuju štetu nastalu zbog haosa u Rusiji, nego su juče (17. mart, prim. prevodilac) cene Microsoftovih akcija dosegle najviši nivo još od 2000.
Poenta je da se svetska ekonomija samokoriguje. Niko ne bi trebalo da umanjuje značaj razumne ekonomske politike, niti hitne akcije kada stvari krenu krivim tokom. Ali, nakon nekoliko izuzetno teških godina, ljudi su se odvažili da više troše na luksuz kao što su strana putovanja, kupovanje automobila – čak i u zemljama koje su prošle kroz užasnu recesiju – ili kupovanje deonica u velikim softverskim korporacijama.
Turizam, automobili i softver su na različite načine predvodnici industrije. Oni nas podsećaju da, ako ključne industrije u razvijenom svetu rade bolje, onda će povući i one koje su sporije. Tamo negde čeka nas nova recesija, ali u međuvremenu ciklus je u uzletu.
*The Independent & Kontrapress
**Autor je ekonomski novinar i pomoćnik urednika u listu The Independent.
***Prevod: D.K.