Home VestiEkonomija Privreda plaća 247 parafiskalnih nameta

Privreda plaća 247 parafiskalnih nameta

by bifadmin

Privreda plaća 384 neporeska nameta od kojih su čak dve trećine, odnosno 247, parafiskalni, što znači da se za njih od države ne dobija povratna usluga ili vrednost te usluge ne odgovara plaćenom iznosu, pokalala je nova lista parafiskalnih nameta koju su danas predstavili Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i USAID Projekat za bolje uslove poslovanja.

Prvi registar parafiskalnih nameta NALED je napravio 2012. godine i tada je evidentirano 371 neporesko davanje. Od tada je država ukinula 71 namet sa te liste, ali je 2013. godine spisak dopunjen sa još 84 nameta koja pre nisu registrovana.

“Uprkos najavama iz Vlade Srbije da će se ići ka finansijskom rasterećivanju privrede, za poslednje dve godine uvedeno je devet novih nameta. Nove obaveze uvedene su u okviru zakona o poreskom postupku i administraciji, plovidbi i lukama, robnim rezervama i tržištu kapitala”, naveo je NALED.

birokratija

Najveći broj neporeskih davanja građani i privreda plaćaju državi – 277 (72 odsto). Slede nameti koje dele republički i niži nivoi vlasti – 49 (12,8 odsto), zatim Pokrajina koja naplaćuje 40 različitih taksi i naknada (10,5%), a najmanje je u nadležnosti gradova i opština – 18 (4,7%).

U anaketi NALED i USAID- a velika i mala preduzeća su ukazala da nakon ukidanja 138 taksi i naknada u 2012. plaćaju isti ili viši iznos za parafiskalne namete. Takođe, i jednima i drugima komunalne takse prave najveće poteškoće u poslovanju. Za velike kompanije najproblematičnija je firmarina, a za preduzetnike i male firme taksa za registraciju vozila i naknade u oblasti ekologije.

Privredi kod parafiskalnih nameta najviše smeta to što od države ne dobijaju nikakvu uslugu zauzvrat (36 odsto), na drugom mestu izdvajaju nepredvidivost, odnosno uvođenje novih taksi (24 odsto), a tek na trećem mestu kao problem ističu samu visinu nameta (18 odsto).

Velika i mala preduzeća različito gledaju na pitanje odgovornosti za uvođenje neporeskih i parafiskalnih nameta. Dve trećine velikih i srednjih preduzeća vide republički nivo vlasti kao odgovoran za postojanje parafiskala, dok dve trećine malih firmi odgovornost prebacuje na gradove i opštine.

Jedno od mogućih rešenja za rasterećenje privrede moglo bi da bude donošenje jedinstvenog Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, predlazze NALED. Ministarstvo finansija oformilo je prošle godine radnu grupu u kojoj učestvuje NALED, uz podršku USAID Projekta za bolej uslove poslovanja, a očekuje se da nacrt zakona bude završen u prvoj polovini 2014 godine.

NALED i USAID zalažu se da se u tom zakonu nađe pregled svih naknada za korišćenje javnih dobara, pri čemu se te naknade ne mogu uvoditi nijednim drugim zakonom osim Zakonom o naknadama.

Primedbe privrede na netransparentnost sistema neporeskih davanja takođe bi mogle da budu rešene uvođenjem obaveze svim javnim telima kojima je poverena naplata taksi i naknada da na internet sajtovima kreiraju poseban deo za namete u okviru kojeg će postaviti sve neophodne informacije (akti o visini dažbina, uputstva za popunjavanje zahteva, redosled procedura, instrukcije za uplatu, brojevie uplatnih računa), saopštio je NALED.

Pročitajte i ovo...