„Pre nego što počnete da se bavite modelima, metodama i merama iz nacrta novog Zakona o privatizaciji, presavijte parče papira na pola i pokušajte sebi da odgovorite na nekoliko pitanja: ’imate li tržište?’, ’imate li proizvod?’, ’imate li partnere?’, ’imate li ljude?’ Kapital, mašine, način privatizacije..sve će to doći ako možete potvrdno da odgovorite na ova prva pitanja“ – ovako je Dušan Vujović ministar privrede danas završio javnu raspravu o nacrtu novog Zakona o privatizaciji, u Privrednoj komori Srbije, koja je okončana aplauzom učesnika.
Ovo uputstvo Vujovića direktorima oko 600 preduzeća u portfoliju Agencije za privatizaciju uključujući tu i nešto preko 160 preduzeća u restrukturiranju, pomalo podseća na savet koji je svojevremeno pre četvrt veka, prvi ministar bez portfelja i autor prvog zakona o privatizaciji u bivšoj Jugoslaviji, Veselin Vukotić, dao srpskim direktorima okupljenim u Privrednoj komori Beograda, na njihovo pitanje, „a što bi smo išli u privatizaciju?“
Direktori su se u međuvremenu promenili, ali je u godinama u kojima su donošeni različiti zakoni o privatizaciji, od kojih je ovo već ko zna koji čiji je cilj da okonča postojanje društvenog kapitala, povremeno ozbiljno zaboravljana činjenica da je smisao privatizacije da preduzeća pronađu logiku svog opstanka – na tržištu.
Da nije bilo zaborava te logike verovatno se ne bi ni dogodilo da preduzeća u restrukturiranju, bez odgovora na ovo pitanje, provedu dugi niz godina u neodređenoj situaciji koja je državu koštala ogromne količine novca i nesumnjivo odigrala značajnu ulogu u sadašnjem naraslom javnom dugu. To važi i za preduzeća koja su posle poništenih privatizacija sada u situaciji ni na nebu ni na zemlji i među kojima ima preduzeća koja bi na tržištu mogla da opstanu, i velike većine koja će, ako se bude pratila ovakva logika ministra, potpasti pod drugi zakon koji je danas stavljen na javnu raspravu, a to je predlog zakona o stečaju.
„Ekonomska logika predloga je da sva preduzeća nađu pravi model da izađu iz sadašnje situacije i nastave da funkcionišu ili da uđu u stečaj ili na neki drugi način da prestanu da funkcionišu“, rekao je Vujović.
Vujović koji je na javnu raspravu o ova dva zakona došao na pola jer je prethodno učestvovao na skupu na kojem je Savet stranih investitora zaključio da u proteklih sedam meseci nije bilo značajnijih poboljšanja poslovne klime, predstavio je novi zakon kao fleksibilnu mešavinu svih tržištu poznatih rešenja za privatizaciju preduzeća, od kojih su neki sasvim novi.
Nacrt zakona o privatizaciji predviđa prodaju kapitala, imovine, strateško partnerstvo i prenos kapitala bez naknade. Ovi modeli realizovaće se metodama javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, neposrednom pogodbom i javnim prikupljanjem ponuda, a realizovaće se merama finansijske konsolidacije, otpisom duga, pretvaranjem duga u trajni ulog ili konverzijom.
Jedna od novih ideja je da se ulog koji država stekne u takvim preduzećima po osnovu dugovanja po različitim državnim obavezama (poreskim i drugim) može ustupiti investitoru kao vrstu podsticaja, odnosno subvencija. To znači da se pored postojećeg modifikovanog davanja subvencija investitorima za otvaranje novih radnih mesta otvara jedna kanal koji ne bi trebalo da opterećuje budžet države a da ipak predstavlja sredstvo kojim će ona moći da zainteresuje investitore i svoje propuštene prihode nadoknadi jednom kada preduzeće bude u stanju da ispunjava sve svoje obaveze kao poreski obveznik.
Istovremeno mogućnost otpisa dugova i druge metode koje su do sada primenjivana na sva ovakva predzeća bez jasne ideje šta će s njima biti, ovim zakonom se preseca, i takva mera se dopušta samo u slučajevima kada je prethodno utvrđeno da preduzeće može da opstane. U veoma malom broju slučajeva, rekao je Vujvović, du preduzeća moći će dase pripiše javnom dugu države.
Ova fleksibilnost privatizacije i jeste izvedena iz osnovne ideje da se kao glavni cilj privatizacije (i stečaja) raskrči teren na kojem je iz različitih razloga nagomilan talog slučajno, namerno ili kako god napravljenih zastoja i problema u normalnom funkcionisanju tržišta, i da preduzeća koja se u ovom trenutku nalaze u nedefinisanom stanju, u svojim idejama kako da opstanu, prvo okrenu sebi i potraže logiku svog opstanka pretresajući koliko su traženi njihovi proizvodi i da li za njih postoji kupac.
Nacrtom zakona o privatizaciji predviđeno je da se privatizacija društvenog kapitala okonča do kraja 2016. godine, a Ministarstvo privrede očekuje pozitivne efekte primene ovog zakonskog akta početkom naredne godine. Direktna šteta od toga što se 584 preduzeća ne nalazi na tržištu, već su pod okriljem Agencije za privatizaciju, iznosi oko 800 miliona dolara godišnje. „Direktnu štetu predstavljaju i plate za 100.000 ljudi koji ne rade po tržišnim principima, propuštena proizvodnja, propušteni porezi i doprinosi, a indirektnu štetu predstavlja negativan uticaj neprivatizovanih preduzeća na finansijsku disciplinu“, podvukao je Dušan Vujović.
To je faktički poruka ovim preduzećima da ne očekuju od države podršku u produžavanju njihovog opstanka, već u stvaranju sistemskih osnova da ona sama odgovore na pitanje da li njihovo postojanje ima smisla. U tome im ministarstvo privrede može biti koristan sagovornik u pronalaženju optimalnog rešenja da svoju ideju realizuju a ne kasa na koju će se naslanjati.
Kada zakon postane pravosnažan, osam dana po objavljivanju u Službenom glasniku, zainteresovani investitori imati rok od 30 dana da dostave predloge koji idu u Agenciju za privatizaciju.
„U roku od 30 do 40 dana, znači u periodu septembar do polovine oktobra, očekujemo da ćemo imati jasnu sliku ko će imati šansu, a ko neće“, rekao je Vujović, ističući da taj proces mora da bude „transparentan i maksimalno odgovoran“ i da će, „do polovine oktobra, sva preduzeća biti informisana da li njihov predlog „pije vodu““.
On je izjavio da će preduzeća koja nemaju šansu ići u stečaj, po odredbama koje će se definisati kroz Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koji je takođe na javnoj raspravi, dok će za preduzeća koja imaju kredibilan program biti doneta odluka o modelu, metodama i merama privatizacije.
„Rok predviđen zakonom u kome taj proces treba da se završi je 180 dana“, rekao je Vujović, najavljujući da bi „do početka aprila ili najkasnije tokom aprila sva ta preduzeća trebalo da dovedemo do tačke u kojoj ili imaju neko rešenje i potpisane ugovore o privatizaciji ili idu u proces stečaja“.
Iako se prethodni ministar privrede i sadašnji znatno razlikuju po mnogo osnova, pa i po tome što bivši konstantno kritikuje rešenja sadašnjeg (odnosno premijera), oni u ponečemu imaju sličnu ideju – da se o problemima ovih preduzeća mora razgovarati imajući u vidu razumna tržišna rešenja.
Po metodama se razlikuju jer se prvi zalagao za prodaju kapitala a drugi za različite metode uključujući i direktnu nagodbu sa potencijalnim investitorima. „Logika je da ako u tom poslu postoji osoba koja je uključena u takav proces privatizacije i ako postoji transparentnost procedure, onda postoji i veoma jasno određena osoba koja snosi zakonsku odgovornost za sklopljeni ugovor“, rekao je Vujović.
Direktorima koji su danas u PKS diskutovali o zakonu on se uglavnom veoma dopao upravo zbog fleksibilnosti, ali je već na samom početku, ideja da ovaj zakon bude lex specialis koji će biti u koliziji sa nekim drugim zakonima, naišla na kritike pojedinih govornika i ukazivanje da nema zakona koji može biti lex specijalis u odnosu na Ustav koji neki članovi predloga zakona krše.
Dva problema se izdvajaju: jedan je tretman potraživanja javnih preduzeća prema preduzećima u restrukturiranju u smislu ukupnih državnih potraživanja (dakle zajedno sa porezima doprinosima i slično) i drugi – prodaja imovine. Na ovo prvo primedbu su imali predstavnici EPS kojima su mnoga od ovih preduzeća dužnici, a na ovo drugo bankari koji imaju hipoteke. Ako bi se ispostavilo da su rešena ovog zakona neustavna, umesto razrešenja, novi zakon bi samo dodatno zakomplikovao rešavanje problema ovih preduzeća.
Vujović je odgovorio da smatra da sva potraživanja uključujući tu i javnih preduzeća spadaju u dugove prema državi, a bankarima je poručio da u Srbiji imaju naopaku logiku i da treba da razmišljaju o tome kako će njihovi klijenti stati na noge i biti dobri poverioci a ne da ih unište. U tom smislu Vujović je procenio insistiranje na krutom tumačenju zakona kontraproduktivnim. On je samo kratko najavio da će sledeće godine ponuditi bankama sveobuhvatan način rešavanja njihovih nenaplativih kredita, takođe vođen ovom logikom. On je i na ovom sastanku ponovio da sa kamatama na kredite koje danas nude banke, nema preduzeća koje bi moglo da bude konkurentno.
Za razliku od Zakona o radu gde sindikati imaju puno primedbi, danas ni na predlog zakona o privatizaciji ni na predlog zakona o stečaju nije bilo značajnijih primedbi predstavnika sindikata koji su se takođe odazvali pozivu za javnu raspravu.
Govoreći o preduzećima koja će morati u stečaj, Vujović je objasnio da će tom procesu prethoditi socijalni program kojim će se za radnike koji gube posao obezbediti „socijalni i ekonomski padobran“.
Cilj je da broj radnika koji će koristiti socijalne programe bude minimalan, kao i broj preduzeća u kojima će morati da se pokrene proces stečaja, rekao je ministar.
Što se tiče predloga Zakona o stečaju njegove izmene su najviše komentarisane u svetlu prebacivanja povezanih lica u četvrti isplatni red, onemogućavanja zloupotrebe procesa unapred pripremljenog plana reorganizacije i sprečavanja da se u odboru poverilaca nađu povezana lica koja potom koče interese poverilaca.
Svi učesnici u raspravama su pozvani da svoje predloge pismeno podnesu ministarstvu i pomognu u boljem formulisanju članova predloga zakona.