Krediti privredi
Pooštravanje kreditnih standarda posledica je pogoršane percepcije rizika – u pogledu naplativosti potraživanja i pokrivanja gubitaka prodajom kolaterala, kao i očekivanja u pogledu opšte ekonomske aktivnosti. U suprotnom smeru, tj. u prilog ublažavanju kreditnih standarda, delovali su troškovi izvora kredita, a kod dinarskih kredita i konkurencija ostalih banaka.
U drugom kvartalu su pooštreni i uslovi pri odobravanju kredita privredi koji se tiču maksimalnog iznosa kredita, zahtevanog kolaterala i ročnosti, dok je istovremeno došlo do ublažavanja cenovnih uslova, tj. smanjenja kamatnih marži i provizija i naknada. Izuzetak su kamatne marže na kredite velikim preduzećima, koje su povećane, kao i provizije i naknade velikim preduzećima i poljoprivrednicima, kod kojih nije zabeležena promena. Očekivanja u pogledu uslova za odobravanje kredita u trećem kvartalu slična su tekućim kretanjima – kod cenovnih uslova dominira ublažavanje, dok se kod ostalih očekuje dalje pooštravanje, ali u nešto manjoj meri nego u drugom kvartalu.
U drugom kvartalu je povećana tražnja za svim kategorijama kredita, a najviše za dinarskim dugoročnim kreditima i kreditima malim i srednjim preduzećima i poljoprivrednicima, što ukazuje na uticaj programa subvencionisanih kredita. Kao faktor rasta tražnje u anketi su naznačene potrebe za finansiranjem obrtnih sredstava i restrukturiranjem duga, a u nešto manjoj meri i konkurencija drugih banaka. S druge strane, kapitalne investicije i akvizicije preduzeća delovale su u smeru smanjenja tražnje za kreditima. Dalji rast tražnje, pod uticajem istih faktora, očekuje se i u trećem kvartalu za sve kategorije kredita, a najviše za dinarske kredite i kredite malim i srednjim preduzećima.
Krediti stanovništvu
Promena kreditnih standarda pri odobravanju kredita stanovništvu u drugom kvartalu je zabeležena samo kod relativno malog dela bankarskog sektora. Ti standardi su kod gotovinskih kredita i kredita za refinansiranje u dinarima ublaženi, a kod istog tipa kredita u stranoj valuti pooštreni. Standardi su pooštreni i kod dinarskih potrošačkih kredita. Ni kod očekivanja za treći kvartal nisu u većoj meri zastupljene promene kreditnih standarda.
Slično kao kod kredita privredi, u smeru ublažavanja kreditnih standarda pri odobravanju kredita stanovništvu deluju troškovi izvora za kredite i konkurencija ostalih banaka, dok pogoršana percepcija rizika podstiče pooštravanje, mada je znatno manje zastupljena nego kod kredita privredi.
Cenovni uslovi u odobravanju dinarskih kredita stanovništvu su ublaženi, naročito kamatne marže, a kod relativno malog dela bankarskog sektora i provizije i naknade. Dodatno, ublaženi su uslovi i u pogledu ročnosti kredita i grejs perioda, dok se pooštravanje javlja samo kod zahtevanog kolaterala. U trećem kvartalu se očekuje ublažavanje dinarskih kamatnih marži, dok se u pogledu ostalih uslova ne predviđaju promene.
U drugom kvartalu je povećana tražnja stanovništva za većinom kategorija kredita, a najzastupljenije je povećanje kod dinarskih gotovinskih kredita i kredita za refinansiranje. Kao faktor rasta tražnje naznačene su pre svega potrebe za refinansiranjem i, u znatno manjoj meri, nabavka trajnih potrošačkih dobara, dok svi ostali faktori na tražnju deluju negativno. U trećem kvartalu se očekuje dalji rast tražnje za dinarskim i deviznim gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje, ali i pad tražnje za potrošačkim kreditima.
Izvor: NBS Izveštaj o rezultatima ankete o kreditnoj aktivnosti
——————————————————————————————————
Narodna banka Srbije je od 2014. godine počela da sprovodi anketu o kreditnoj aktivnosti banaka. Cilj te ankete je unapređenje analize kretanja na kreditnom tržištu uvidom u stavove predstavnika banaka o ostvarenim i očekivanim promenama kako na strani ponude kredita od strane banaka, tako i na strani tražnje privatnog sektora za kreditima. Anketa se sastoji od deset pitanja koja se odnose na kredite privredi i stanovništvu. Ispitanici odgovaraju o promeni kreditnih standarda, kao i uticaju faktora na njihovu promenu, zatim o promeni uslova odobravanja kredita, promeni tražnje za kreditima i uticaju faktora na promenu tražnje.
U ovom dokumentu sumirani su rezultati ankete sprovedene od 1. do 10. jula 2014. godine. U anketi su iskazani stavovi banaka o promenama tokom drugog tromesečja i očekivanim promenama na kreditnom tržištu u trećem tromesečju 2014. godine. Od ukupno 29 banaka s dozvolom za rad Narodne banke Srbije, učestvovalo je njih 27, što obezbeđuje gotovo potpunu pokrivenost kreditnog tržišta, jer učešće ovih banaka iznosi 99% bilansne sume bankarskog sektora. Rezultati ankete su prikazani u vidu neto procenata.Pozitivna vrednost neto procenta ukazuje na neto povećanje, a negativna na neto smanjenje tražnje.