Home Nekategorizovano Socijala na tržištu

Socijala na tržištu

by bifadmin

Sećate li se one reklame za Kosmodisk – „izgleda šašavo, ali mene leđa ne bole“. Meni na to liči jedan od „finansijskih proizvoda“ koji se uhodava i kako se tvrdi već daje pozitivne efekte. Stvar se zove SIB – Social Impact Bonds (obveznice sa socijalnom funkcijom – uslovno prevedeno).  Znamo da pojedini bogataši umeju da budu filantropi, da pomažu sirotinju, da daju čak ogromne pare kao na primer Bil Gejts i Voren Bafet (1), čija zajednička fondacija ima veći kapital nego adekvatna agencija OUN. Doskora nismo ni znali ni verovali da se  finansijsko tržište može uposliti da deluje u korist onih sa samog dna društva. Onih kojima se nema šta uzeti.

lazno obecanje
Ima važnih ekonomskih ličnosti koje smatraju da svetu finansija ne pripada osećaj za čovekoljublje. Pol Volker, bivši guverner američke centralne banke (FED), skeptično je ocenio da je najveći humani domet finansijskog sektora u poslednjih 25 godina – ATM. ATM je skraćenica od Automatic Thanking Machine (mašina za automatsko zahvaljivanje), koju je humanizovala TD kanadska banka. Reč je o tome da su bankomati te banke podešeni tako da vokalno vrlo ljubazno komuniciraju sa klijentom i na kraju mu još, uz novac koji podiže daju i neki ljubak poklon. To je bio toliki šok i marketinški uspeh da se termin ATM preneo na muziku, internet, ušao u žargon, pa je u Americi sinonim za bankomat… O okrutnosti finansija nobelovac Pol Krugman je u jednom od svojih komentara napisao: „Teško je i zamisliti da neka finansijska ustanova učini nešto u korist društva“. Drugi nobelovac i ekonomista, Jozef Stiglic, komentaričući finansijske inovacije (2010. godine) u The Economistu rekao je: „jednostavno nije zamislivo da finansijski sektor počne da se bavi socijalnom funkcijom“. Međutim, pojavio se „proizvod“ koji nije pusta mašta nego nešto što može da ima perspektivu na tržištu.
Da bi se razumelo o čemu je reč najbolje je početi od konkretnog primera. Britanski ministar pravde, Džek Strou (Jacka Straw), lansirao je marta 2010. godine prvi SIB za finansiranje programa rehabilitacije 3.000 zatvorenika zatvora Piterboro (Peterborough). Učinio je to tako što je pustio hartiju od vrednosti sa ciljem da sakupi finansijske izvore na tržištu. Struktura te HOV je sa promenljivom kamatom. Ukoliko se do kraja 2015. godine postigne uočljivo smanjenje broja zatvorenika povratnika u odnosu na tadašnjih 7,5 odsto, obveznice donose prinos. Ukoliko se pritom smanje i dotadašnji troškovi rehabilitacije, prinos raste još više. Proračuni govore da bi srazmerno porastu uspeha socijalne intervencije prinos mogao stići do maksimalnih 12,5 odsto! Britanski ministar je smatrao da je njegov potez daleko bolji nego američki „perverzni mehanizmi preko kojih vlasnici privatnih zatvora stimulišu ’produkciju’ ilegalnih imigranata koje onda trpaju u zatvore da bi više zarađivali“.

social bonds
Krajnje uprošćeno šema organizacije je sledeća: država određuje problem koji treba rešiti, rok za obračun efekata i eventualno svoj finansijski udeo; posao preuzima posrednik (banka) koji angažuje investitore (fondove) da prikupljaju novac i izvršioca (neprofitnu organizaciju) da obavi posao. Ako je posao uspeo investitori dobijaju premiju (kamatu) od strane države u srazmeri sa postignutim uspehom. Važan činilac je nezavisna stručna institucija koja će ustanoviti stanje na početku i na kraju akcije. Njena uloga je neprikosnovena. Država nema prava da se meša u tok i organizaciju posla. Vrsta poslova je gotovo neograničena. Do sada su, pored smanjivanja broja povratnika u zatvorima, preduzeti pokušaji rešavanja maloletničkog kriminala, problema beskućnika, borbe protiv pothranjenosti, ambijentalne zapuštenosti i sličnih društvenih boljki.
Talas se sa Britanije proširio prvo na Ameriku, gde je ograničen i sveden na ugovaranje socijalnih poslova između države i privatnika pa se i zove Pay for Success – (plati prema uspehu). Obamina administracija je 2012. u tu svrhu predvidela sumu od 100 miliona dolara. (2) U SAD postoje takvi projekti u 28 država i gradova. Dosledni eksperiment sa SIB su prihvatile Australija, Izrael, Italija, Belgija, Holandija …  Sakupljen novac nije na nivou suma koje se obrću na berzama. Reč je o desetinama ili stotinama miliona dolara (evra), ne više, koje ipak, što je donekle neočekivano, prilično radoznalo podupiru velike banke. Umešane su Goldman Sachs, UBI, Merrill Lynch, Bank of America i druge institucije kao Rockefeller Foundation. Gejts fondacija je preteča koncepta povezivanja filantropije i tržišta jer trguje svojim osnovnim kapitalom na tržištu i praktično samo zaradu iz te trgovine plasira u dobrotvorne svrhe. Na taj način se obezbeđuje dugovečnost fondacije, jer bi se pare, kolike god da su, lako i brzo istopile s obzirom na beskonačne potrebe u svetu. Gejts fondacija se prvenstveno bavi ishranom, zdravljem i obrazovanjem dece u najnerazvijenijim zemljama sveta.
Ima li ceo poduhvat sa SIB smisla videće se krajem ove godine kada dolazi do prvog sabiranja rezultata na projektu Piterboro, sa smanjenjem recidvnosti zatvorenika. Kako se sada ceni projekat će gotovo sigurno biti obnovljen do 2016. godine, jer su rezultati povoljni, pa će prema tome i kamate biti privlačne. Naime, ovih dana je publikovana preliminarna analiza koja je pokazala da je: 1. pokušaj inovacije racionalnijeg trošenja državnih para jeste – uspeh; 2. pokušaj veće fleksibilnosti angažovanih – uspeh; 3. veća pažnja prevenciji – uspeh; 4. bolja povezanost države i izvršilaca (fondacija i neprofitnih organizacija) – uspeh i 5. nov princip investiranja u socijalne promene – potrebno je više vremena i veća razgranatost SIB da bi se dao decidiran odgovor. Analitičari završnu ocenu definišu ovako: „Ako se postavi pitanje da li SIB daje pozitivne rezultate što se postavljenog osnovnog cilja tiče, odgovor je – DA!!!“ Prva kontrolna grupa zatvorenika (njih 1.000) pokazala je pad povrata kriminalu za 11 odsto prema rastu povrata na nacionalnom nivou za 10 odsto. Ako je ovo tačno, kamate će biti izuzetno privlačne.
Ovu preliminarnu ocenu radili su neposredno zainteresovani, pa je prema tome podložna objektivnijoj kontroli. Ocena nezavisne komisije može donekle umanjiti egzaltiranost, ali ne i  uspeh. Dakle, reč je o nečemu što iz osnova može da menja odnos kapitala prema socijalnim funkcijama,i unese efikasnost tržišta u funkcionisanje socijalnog segmenta države. Stvar više nije u filantropiji, ni u trickle down pricipu prelivanja od bogatih ka siromašnima, nego u poslu, u biznisu koji nosi rizike finansijskih transakcija kao i druge berzanske aktivnosti. Postoje samo dva detalja koja SIB ipak ne izjednačavaju sa pravim obveznicama. Prinos na SIB ne plaća tržište nego država iz poreskih para građana, sem toga ove HOV još nisu pokazale može li se i sa kakvim uspehom njima može trgovati (prodavati ih i kupovati na berzi) te hoće li dividende i u drugim poduhvatima biti primamljive kao u slučaju Piterboro eksperimenta.

social bonds 2
Razlozi za dobrodošlicu takvom „finansijskom proizvodu“ postoje i vrede više nego napori policija, socijalnijh službi, vojski spasa itd. SIB su izvanredna domišljatost kako da se navedu kapitalisti da rade ono čemu su se najmanje nadali – da poboljšavaju socijalni položaj društvenog dna. Po principima socijalnog darvinizma to je čak intervencija koja kapitalizmu otupljuje oštricu, jer smanjuje „očiglednu nastavu“ kako može nisko pasti onaj ko se ne uključi u opštu trku ka uspehu. Utoliko je „revolucionarna“ i humana te unosi novinu u važeća pravila sticanja profita. Mnoge plemenite namere uništene su onoga trenutka kad su počele da pokazuju efikasnost drugačijeg pristupa problemima. Ubili su ih snažni vladajući interesi kojima promene ne idu u korist. No, kako jedna kolektivna mudrost, kojoj je pre mesto u Marfijevim zakonima glasi: Vreme će pokazati!

(1) Bill and Melinda Gates Foundation je najbogatija svetska fondacija koja je 2013. godine raspolagala sa 38,3 milijarde dolara. Osnovana je 2000. godine a 2006. joj je pristupio i drugi najbogatiji čovek na svetu Warren Buffett dotada najvećom donacijom od 10 miliona akcija njegove kompanije Berkshire Hataway u vrednosti od oko 1,5 milijardi dolara. Prošle godine je Bafet povećao svoju donaciju novim akcijama u vrednostti oko 2 milijarde dolara. Najveći udeo ima bračni par Gejts (27 milijardi $). Ostalo su donacije, kao i Bafetova, samo manjeg iznosa.

(2) Ako sam dobro izračunao to je 0,000.000.075 odsto vojnog budžeta, pa ipak valja pozdraviti jer će nekom nesrećniku učiniti život boljim.

Pročitajte i ovo...