Četiri svetske ekonomije u razvoju tvrde da su daleko ispred razvijenih zemalja kada su napori da se klimatske promene uspore u pitanju. Indija, Kina, Brazil i Južnoafrička republika optužile su razvijene države da propise za smanjenje emisije ugljen dioksida drže na izrazito niskom nivou. Sa druge strane, razvijene zemlje dugo su smatrale da je udeo svetske emisije ugljen dioskida brzorazvijajućih zemalja poput Kine i Indije ogroman i da te zemlje ipak nisu okrenute rešavanju ili pak ublažavanju ovog problema.
„Naši napori za smanjenje posledica klimatskih promena su veći od napora razvijenih zemalja“, naveo je Prakaš Javadekar, indijski ministar iz sektora za zaštitu životne sredine za BBC . Dodao je da planiraju da nastave sa svojim dobrovoljnim akcijama usmerenim na smanjenje štetnih emisija i da će takođe raditi na povećanju energetske efikasnosti sa 25% na planiranih 50%. Planiran je i sastanak u Njujorku narednog meseca čiji će domaćin biti generalni sekretar UN Ban Ki-Mun, a svrha sastanka biće obezbeđivanje političke podrške za globalne klimatske akcije u toku naredne godine.
Međutim, izveštaj komisije EU za pitanja klime i životne sredine za 2013. godinu pokazuje da je između 2000. i 2010. godine udeo razvijenih zemalja u zagađenju okoline bio smanjen sa 51,8% na 40,9%, dok su zemlje u razvoju povećale emisiju štetnih gasova sa 48,2% na 59,1%. Ekonomije u razvoju poput Kine i Indije smatraju da pritisak na njih povodom redukovanja emisije štetnih gasova treba da bude smanjen jer smatraju da je došao red na njih da podstaknu razvoj i smanje stopu siromaštva. Takođe veruju da već razvijene zemlje imaju istorijsku odgovornost da na svojim leđima iznesu teret smanjenja štetnih uticaja na okolinu s obzirom na njihov konstantan razvoj u periodu i nakon industrijske revolucije.
Kina je trenutno vodeća na listi najvećih svetskih zagađivača nakon koje dolaze Sjedinjene Američke Države i Indija. Ranije ove godine, predsednik SAD Barak Obama izneo je predlog zakona za smanjenje emisija ugljen dioskida za 30% do 2030. godine i takođe ponudio pozajmicu u visini od 4 milijarde dolara za projekte koji će za cilj imati smanjenje efekta staklene bašte. I Evropa će takođe morati da preuzme ozbiljnije mere i svoj udeo u smanjenu zagađenja na globalnom nivou.
Iako ekonomije poput Kine i Indije navode da čine sve što mogu u ovom trenutku, nekoliko studija pokazalo je da količina zagađenja koju svakodnevno proizvodu raste velikom brzinom. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) prognozira da će godišnja šteta od klimatskih promena „oboriti“ svetsku ekonomiju za 1,5 do 4,8 procentata.
Na listi deset zemalja za koje se smatra da će najteže biti pogođene posledicama klimatskih promena, između ostalog i zbog loše infrastrukture i ekonomske situacije, su Filipini, Nigerija, Vijetnam, Haiti, Bangladeš, Malavi, Fidži, Sudan, Japan i Papua Nova Gvineja. Naučnici veruju da globalna temperatura ne bi smela da se poveća za više od dva stepena kako bi se izbegle drastične klimatske promene, a da bi se ovo dostiglo emisije ugljen dioksida koje će uskoro dostići svoj vrhunac morale bi da drastično da opadnu.
Pripremila: Katarina Marinković