/ B&F Plus / Cena izumiranja u klimi rasta: Tiho, tiše i nema me više
BiF Analize Čitajte B&F online

Cena izumiranja u klimi rasta: Tiho, tiše i nema me više

This post has already been read 1083 times!

Dok srpski mediji najavljuju da ‘leto odlazi a nije ga ni bilo,’ statistike potvrđuju da je ova godina, do meseca jula, bila četvrta najtoplija ovog veka, sa temperaturnom anomalijom od plus 0.64 C na globalnom nivou. Svetska javnost i mediji govore o klimatskim promenama uglavnom onda kada misle da ih osećaju. U stvarnosti, promene teku svojim tempom, osećali ih mi ili ne. Na kraju krajeva, zašto smo to uglavnom ‘mi’ koji smo centar pažnje i izvor straha? Zašto ne i ‘oni’ i ‘one’, životinjske i biljne vrste oko nas?

Naučnici javljaju da mnoge životne forme menjaju svoje ponašanje i već uveliko migriraju prema severu i u dublje vode, ne bi li izdržale promene u svojim klimatskim habitatima. Ptice se gnezde, pare i sele ranije nego prethodnih decenija, kao rezultat ranijih proleća. Učestale suše smanjuju životni prostor i hranu barskim salamanderima i kornjačama. Kraće zime skraćuju hibernaciju medveda primoravajući ih da traže hranu na ljudskoj teritoriji, što je uzrok konflikta koji se rđavo završavaju po medvede. Populacije lososa opadaju zbog sve toplijih rečnih voda. Kanadski links (vrsta divlje mačke) seli se ka hladnijem severu, povećavajući borbu za postojeće zalihe hrane. Površine karipskih korala su se smanjile za oko 90 procenata tokom poslednjih trideset godina. Naučnici obrazlažu da su neki od ovih procesa ireverzibilni (nepovratni), a da tamo gde ima znakova adaptacije, takođe, ima i novih rizika. Tako, sposobnost vrsta da pronađu klimatski odgovarajuće oblasti, u procesu gubitka svog matičnog habitata (staništa), kao i njihova sposobnost da se održe u tim novim klimama, takođe zavisi od njihove sposobnosti da se izbore sa drugim, invazivnim vrstama koje će u novim uslovima biti u povlašćenom položaju.

Ne treba zaboraviti da je i ranije i sadašnje izumiranje vrsta prouzrokovano mnogim uzrocima koji imaju malo veze sa klimom, među kojima se menjanje namene prirodnog zemljišta, poljoprivreda, urbanizacija, seča šuma, industrijski ribolov, zagađenje, i mnogo toga drugog. Današnja izumiranja su, dakle, u velikoj meri rezultat evolucionog razvoja jedne vrste – čoveka. Ipak, treba imati u vidu da vrste nestaju i u epizodama masovnog izumiranja. S obzirom da je ogroman broj iščezao u pet glavnih kataklizmičkih epizoda u prošlosti, naučnici tvrde da današnja biosfera sadrži neznatnih 0.01 procenata od ukupnog broja vrsta koje su postojale na ovoj planeti. U ovom trenutku, brzina izumiranja je čak hiljadu puta veća od takozvane ‘pozadinske’ (referentne) brzine izumiranja koja iznosi u proseku do oko jednog procenta svih vrsta svakih deset godina.

meda beli

Ako su ove procene iole blizu istine, onda se mogu prevesti na podatak da, s obzirom da na planeti ima oko dva miliona poznatih vrsta, svake godine ubeležimo gubitak od najmanje 200 (a čak i do 2000) vrsta! Ovi naizgled zapanjujući brojevi su odraz činjenice da na Zemlji buja život i da je dinamika organske evolucije mnogo brža nego što se to da primetiti na poljančetu iza zgrade ili u zoološkom vrtu. Uprkos tome, 3000 najjačih svetskih kompanija pričinjava štetu biosferi koja je 2010. godine bila procenjena na najmanje 2.2 triliona dolara godišnje.

Nestajanje vrsta sa lica Zemlje ovim tempom dovodi do gubitka biodiverziteta, (raznovrsnosti životnih oblika), a time i do slabljenja karika u ekosistemima koji mogu imati značajne posledice na delatnosti koje upravo zavise od ‘ispravnosti’ tih karika.

Koji je, recimo, ekološki (i klimatski) efekat nelegalnog sečenja šume u Pčinjskom okrugu, koji je rezultirao padom od 70 do 80 posto lokalnog šumskog fonda? Nekontrolisano branje jedne vrste biljaka zbog njenih medicinskih svojstava može, na primer, dovesti do kolapsa ostalih elemenata njenog ekosistema a time ugroziti i reprodukciju te biljke. Ovo nema značaj samo za lokalne zajednice u neurbanizovanom svetu, koje žive u kvazi-stabilnoj ravnoteži sa svojom okolinom, već i na globalnu ekonomiju. Ekonomske studije procenjuju da je finansijski doprinos ‘života’ na našoj planeti u domenu od nekoliko triliona dolara godišnje. Ovaj iznos uključuje lekove i medicinske preparate kao što su antibiotici, koji zavise od prirodnih organizama. Ali, on uključuje i razne ‘poslove’ koje živi svet (izuzimajući čoveka) obavlja kako bi održao Zemlju u koliko toliko pristojnom stanju za buduće generacije. Tu, recimo, možemo navesti japansku analizu vrednosti ‘rada’ nacionalnih šuma (procenjenih na 900 milijardi dolara godišnje) na apsorpciji ugljen-dioksida, proizvodnji energije za grejanje, smanjenju erozije i plavljenja, održavanju čistoće reka, ljudskog zdravlja i rekreacije. Nije iznenađujuće sto su mnoge prefekture uvele taksu na očuvanje ovih ‘radnika’ u vrednosti od 10 dolara godišnje po stanovniku (i 100 – 800 dolara za biznise).

Jedan od problema povezan sa klimatskim promenama i sa ugrožavanjem habitata jeste i izumiranje oprašujućih vrsta. U severnoj hemisferi je ekonomska vrednost oprašujućih vrsta procenjena na oko 190 milijardi dolara, iznos koji je dobijen procenom sredstava koja bi bila potrebna da se ulože u nadoknadu potpunog nestanka ovih biljaka i životinja. Među ovim vrstama su i pčele, za čiji se broj zna da značajno opada u Severnoj Americi i delovima Evrope. Taj fenomen je 2006. nazvan ‘kolapsom kolonije’, sa padom u populaciji pčela i do 50 procenata. I pored takvih podataka, samo progresivnije kompanije razmišljaju o investiranju u očuvanje biodiverziteta, pa makar i kao dela ekološkog portfolija korporativne odgovornosti i PR. U većini slučajeva, briga i delo izostaju. Prema Pricewaterhouse-Coopers (PwC), samo 27% od uzorka veličine 1100 glavnih menadžera svetskih korporacija smatra da je biodiverzitet akutan problem. Razlog je to što je gubitak biodiverziteta ‘tiha’ tragedija prirodnih dobara koja retko može da ugrozi pojedinačnu kompaniju, pa time ostaje ispod radara interesovanja i ulaganja. Ono što, međutim, može da promeni ovaj stav jeste promena regulative u vezi sa kontrolom klimatskih promena. Po A.T. Kirniju i Svetskom institutu za resurse (A.T. Kearney, World Resource Institute), strožije kontrole emisija gasova staklene bašte, kao i čvršće politike kontrole šuma i vode bi za posledicu imale pad zarada u industrijama hrane u vrednosti između 10 i 30 procenata.

klimatske promene

Klimatske promene u zemljama Jugoistočne Evrope takođe vrše pritisak na biodiverzitet oblasti, a time i na poljoprivrednu proizvodnju i na javno zdravlje. Stručnjaci predviđaju da će klimatske promene u ovoj oblasti usloviti porast učestalosti ekstremnih vremenskih prilika koje smo imali prilike da vidimo ovog proleća: poplave u drinsko-savskom slivu, odroni, klizišta i velike štete od polomljenog drveća na većim visinama (na primer Zlatiboru), pritisak na vodne resurse, ugrožavanje i promena poljoprivrednih radova, pad (ili neočekivani porast) u prinosima nekih kultura. Uz to, treba očekivati teškoće izazvane invanzivnim vrstama koje, usled povoljnih klimatsko-ekoloških uslova, robusnim nastupom zauzimaju teritoriju odomaćenih vrsta i ugrožavaju lokalni biodiverzitet (u Srbiji Aster Lanceolatus, Gronjasta zvezdica). Konačno, može se očekivati i porast rizika u zajednicama zavisnim od usluga koje pružaju ekosistemi u održavanju životnih uslova, uključujući hranu, vodu, goriva i građevinski materijal.

Kompleksnost i povratna sprega između prirodnih i društvenih sila je odavno kliše koji se ponavlja kao mantra, ali o kome se ne može voditi računa sem u konkretnim situacijama. Podjednako je kliše reći da živimo bogatije nego što nam resursi dozvoljavaju. Ali, kao i kod svakog klišea i stereotipa, iza ljušture osećamo istinu. Kao i u onoj opasci duhovitog dečjeg autora Dr Seussa, da će uvek, veoma uskoro postati prekasno.
Vladimir Janković
broj 110, septembar 2014.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close