Everest, prosvetljenje, samoubistvo, pornografija – internet je i kopija i original postojanja, a ponajviše jedno grdno smetlište u potrazi za dokonim korisnikom. A tamo gde ima smeća ima i unosnog posla i enormnog zagađenja planete.
Otkako imamo internet, svuda se govori o neslućenom napretku koji nam je on omogućio. Ni ovaj tekst ni ovaj časopis ne bi postojali bez interneta. Niti bi život imao smisla bez interneta – dopisivanje, učenje, zabava, kupovina, špijuniranje. Divota. Svako jutro pogledam da li je pao sneg na Pančićevom vrhu ali i kakvo je vreme na Everestu (pogled sa Kala Patthara na 5,675 metara iznad mora). Skoro, kao da sam tamo. Ima nečeg izvanrednog u tome da vidim real-time prizore mesta do kojih nikada neću stići. Onda, tu je i smrt. Škakljive slike nesmotrenog tinejdžera iz Škotske koje je slao svojoj navodno internet ‘devojčici’ –u stvari anonimnom ucenjivaču koji je onda pretio da će slike poslati dečakovim drugovima – dovele su do njegovog samoubilačkog skoka sa Forth Road mosta kod Edinburga u julu 2013. I druge nelagodne statistike: četrnaest procenata svih globalnih pretraživanja je usmereno ka pornografiji. Ako je 31. decembra 2013 godine u ekran gledalo 2.802.478.934 korisnika interneta u svetu, onda je 392 miliona njih svakodnevno išlo na porno sajtove.
Pozadinci i digitalna metla
Everest, prosvetljenje, samoubistvo, pornografija – internet je i kopija i original postojanja, a ponajviše jedno grdno smetlište u potrazi za dokonim korisnikom: reklame, pop-up pitanja, kvizovi, ankete, zastarele vesti, tabloidiotizmi, video snimci pregaženih ježeva i sudara u ruskoj tajgi i milioni apsurdnih dokumenata na fejsbuku ukrašenim emotikonima, ٩(͡๏̯͡๏)۶. A na email stižu pozivi za druženje, dobici na lutriji, poznanstva s afričkim prinčevima i opet reklame, polureklame, ponude, upozorenja, najave, molbe, linkovi youtube od prijatelja (molim vas!), i šifrovane budalaštine koje nemaju drugog smisla sem pukog postojanja, pukog trajanja i smetanja – što je esencija spema (sa gledišta korisnika). Kao i čitaoci ovih redova, samo u toku prošle nedelje sam dobio poruke i od Hitlera i od Staljina. Devedeset procenata svih informacija koje je ljudska rasa od početka svoje pismenosti proizvela do danas nastalo je u poslednjih deset godina ali koliko je od toga vredno govori i ovaj faktoid: Bil Gejts prima četiri miliona emailova godišnje, od čega je najveći deo spem. Četiri miliona godišnje: jedna poruka svake osme sekunde, stalno. Kao da sve to nije dovoljno, o tom krkljancu besmisla se još i komentariše, kao i u ovom tekstu uostalom, a kako i ne bi kad je problem veći nego što na prvi pogled može da se vidi.
Da pođemo od toga da se obim spema 2010-te godine procenjivao na oko 200 milijardi poruka dnevno. Brisanje istih, ometanje rada, opterećenje resursa i kapaciteta smeštaja podataka doprinose gubicima u poslovanju koji su, pre desetak godina u Sjedinjenim Državama bili procenjeni na preko 21 milijardu dolara godišnje (na globalnom nivou oko 50 milijardi). Centar za kontrolu spema pri Univerzitetu u Ajovi procenjuje da firma sa 15 hiljada zaposlenih koji primaju samo 10 spemova dnevno izlaže svoje poslovanje mogućem gubitku od 1,197 milijardi dolara godišnje, što je jednako gubitku od 6000 radnih dana. Zato ne iznenađuje da sve veći broj biznisa radi isključivo na kontroli ovog smeća, ali i ostalog suvišnog, duplikatnog i zastarelog sadržaja na sajtovima.
Kao i sa fizičkim đubretom, neko se mora baviti i digitalnim. Korporacije poput Vamose, čiji kriptični logo pominje ‘upravljanje sadržajima’ kao svoju misiju, reklamiraju usluge odstranjivanja suvišnih, zastarelih i trivijalnih informacija (akronim na engleskom jeziku ROT je primeren – truljenje). Zastareli sadržaj može da bude kontraproduktivan, da uspori rad sajta, poveća troškove skladištenja i da stvori nezadovoljstvo kod korisnika, što smanjuje ugled kompanije, a može imati i pravne posledice. Jer, nezadovoljstvo korisnika raste sa svakom irelevantnom informacijom. Tako, Janrain-ove ankete pokazuju da je 74% posetilaca sajtova frustrirano promocijama, oglasima, i ponudama koje nemaju veze sa njihovim interesima. Pedeset sedam procenata korisnika koji su u bračnoj vezi istog trenutka napušta sajt ukoliko vidi oglas za romantično upoznavanje. Da ispred sebe imaju čist sajt, pokazuje anketa, četvrtina ispitanika bi bila spremna da se odrekne čokolade na mesec dana, a čak 20 procenata ispitanika bi bilo spremno da ne koristi mobilni telefon jedan čitav dan! Radi se o ogromnim žrtvama.
A tamo gde ima smeća – ima i unosnog posla. Digitalni đubretari procenjuju obim brloga na sajtu, identifikuju duplikatni sadržaj i dokumente-siročad, praveći plan čišćenja koji poboljšava rad sajta, smanjuje troškove održavanja i smeštajnih kapaciteta. Problem duplikatnog sadržaja je i muka svakog korisnika kompjutera; pritisnite cmd/space, otkucajte ime dokumenta i proverite koliko identičnih kopija sedi na drajvu. Umnožavanje sadržaja je posledica nemogućnosti da vodimo računa o detaljima svog arhiviranja (‘možda je bolje da ovo sačuvam, može mi zatrebati’) ali i toga da raspolažemo sa megabajtima skladišnog prostora; lenji smo da čistimo sanduče i foldere koji čuvaju obaveštenja o sastancima iz 2009, a čujem da poneko čuva i čestitke sa starih rođendana (još jedan od običaja koji će nadamo se nestati sa razvojem civilizacije).
Osim što se problem ne završava na ekranima, diskovima i serverima i ljutitim korisnicima. Korišćenje interneta je i energetska i ekološka katastrofa. Prošle godine je količina električne energije potrošene na rad umreženih kompjutera i internet opreme izašla na deset procenata celokupne potrošnje struje u svetu. Kasperski Lab javlja da je 2013. procenat spema dostigao vrednost od 70.7 procenata ukupnog poštanskog saobraćaja (Kina, SAD, Južna Koreja i Italija prednjače u proizvodnji spema ali ni Rumunija ni Tajvan ne zaostaju). Zatim, Hewlett Packard javlja da nestrukturisani web sadržaj raste 90 procenata godišnje (uključuje video, audio, fotografiju; društvene mreže, i rutinski saobraćaj). A podaci koje Nuix navodi u promovisanju svoje platforme za inteligentnu selidbu digitalnog balasta govore da organizacije poseduju i po više stotina terabajta nestrukturisanog (i nepretraživog) sadržaja u svojim arhivskim legatima, koji su neupotrebljivi rusvaj na koji se troši kapacitet i energija. Nagomilavanje elektronske papazjanije krade oko 30% od ukupne energije potrebne za održavanje našeg spektakularnog digitalnog života.
Kako „vozi“ e-mail?
Što ima fascinantne posledice. Recimo ekologija. Kolike su apsolutne vrednosti ovih procenata? Ne uzimajući u obzir ukupnu potrošnju energije kroz postojeće uređaje, to jest 1.6 milijardi računara (sa potrošnjom između sedamdeset i sto dvadeset kilovat sati godišnje) – i oko šest milijardi mobilnih telefona (dva kilovata sata), pogledajmo srazmere razaranja životne sredine samo od običnog spema. Gorepomenuta cifra od dve stotine milijardi dnevno, pomnožena sa brojem dana u godini i pomnožena sa 0,3 grama ugljendioksida koji se oslobode u slanju elektronske poruke (bez atačmenta) iznosi 2 milijarde i 190 miliona tona ugljendioksida godišnje. Ovaj podatak ne uključuje kilovate provedene u kreiranju spema, već samo transfer. Gardijan je izračunao da 0.3 grama iznosi oko jedan metar vožnje automobilom. Godišnje, dakle, spem ‘proveze’ skoro 30 triliona kilometara u jednom autu ili oko 30 hiljada kilometara u svakom postojećem automobilu na planeti Zemlji. Energetski govoreći, spem ima snagu automobilskog saobraćaja cele planete. A da ne govorimo o održavanju svog onog nepretraživog vašara zastarelih detalja o nepostojećim entitetima koje čine ne-strukturisani ROT.
U davna vremena svojih studija na jednom američkom univerzitetu, kada je email bio u povoju, vaš autor se vozio autom do kampusa da bi slušao predavanja. Danas studenti brane planetu vozeći bicikle. Osim što njihov život na internetu oslobađa više gasova nego moja ondašnja vožnja. Eto u šta smo se uvalili.
Vladimir Janković, predavač društvene teorije klime na Mančesterskom univerzitetu
broj 111, oktobar 2014.