Home TekstoviB&F Plus Klaudio Ćezario, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke u Srbiji: Slon je još u sobi

Klaudio Ćezario, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke u Srbiji: Slon je još u sobi

by bifadmin

Problem nenaplativih kredita je tu i veoma je ozbiljan, posebno iz razloga što nije prognoziran veći privredni rast ni za ovu ni za narednu godinu, kaže Klaudio Ćezario, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke u Srbiji, koja ulaže mnogo napora i novca kako bi se približila malim i srednjim preduzećima, ojačala svoju savetodavnu ulogu banke i ponudila proizvode i usluge koje zadovoljavaju njihove finansijske potrebe. Iako ne negira da će naredne dve godine biti teške za zemlju, Ćezario veruje da sadašnje Vladine mere štednje, predstavljaju dobru osnovu za budući privredni rast.

Mere štednje treba sagledati iz šire perspektive strukturnih reformi kojima Vlada pokušava da poboljša poslovnu klimu u Srbiji, kroz usvajanje zakona o radu, stečaju i privatizaciji i drugim merama. Ako pogledamo obe strane novčića, čini mi se da će posle primene svih ovih mera Srbija zatvoriti jaz između potencijala zemlje i njenih mogućnosti da privuče nove domaće i strane investicije, kaže u intervjuu za Biznis i Finansije Klaudio Ćezario, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke u Srbiji.

Što se bankarskog sektora tiče, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke ne veruje da će se obim plasmana građanima značajno smanjiti, o čemu govore i dosadašnji podaci gde je najveći pad kreditne aktivnosti zabeležen u korporativnom sektoru. „U UniCredit-u procenjujemo da će naš udeo u ovom delu tržišta nastaviti da raste u naredne dve godine“, kaže Ćezario.

B&F: Upravo ste pomenuli opadanje kreditne aktivnosti u sektoru preduzeća, na šta nam ukazuje i konstantan pad nivoa prekograničnih kredita koji su nekada bili rezervisani za najbolja srpska preduzeća. Da li su njihove teškoće jedini razlog za smanjenje nivoa ovih kredita ili je to i posledica odluke matica evropskih banaka da osiguraju adekvatnost kapitala kod kuće, po nalogu domaćih regulatora i Evropske centralne banke (ECB)?

K.Ćezario: Srbija je jedna od retkih zemalja koja je i posle krize zabeležila značajan rast kreditne aktivnosti kako na domaćem tržištu tako i putem kros border kredita. Ako pogledate statističke podatke od 2008. do 2012, videćete da je nivo kreditne aktivnosti prema korporativnom sektoru rastao uprkos tome što je rast BDP-a bio nizak. Smanjivanje kros border kredita se beleži od 2012, dakle reč je samo o jednoj godini. Očito je da su banke imale poverenja u rast srpskih kompanija, ali i da se neka od tih očekivanja nisu materijalizovala, što nam pokazuje i srpski BDP koji je i danas jedan procenat ispod nivoa iz 2008. Sada vidimo novo prilagođavanje dugovanja bazirano na realističnijim procenama mogućnosti preduzeća. Kažem realističnijim, jer smo shvatili da kriza neće biti tako kratkotrajna kao što smo to mislili 2008. Takozvana „nova realnost“ posle krize, a trudim se da budem veoma pozitivan kad kažem „posle krize“, biće veoma različita od onog što smo imali pre toga.

Kada govorimo o evropskim bankama, bankarski sektor u Srbiji je jedan od najbolje kapitalizovanih, banke su veoma likvidne, postoji snažna konkurencija kada je reč o depozitima za koje, u poređenju  sa drugim zemljama, i dalje plaćamo visoku cenu, naročito ukoliko se radi o eurskoj štednji. Kad sve to sklopite u jednu sliku, zaključićete da je za banke imperativ da daju što je moguće više kredita jer imamo dovoljno kapitala, dovoljno smo likvidni što nije jeftino, a i jedini način koji imamo da ostvarimo prihod i profit je da pozajmljujemo novac.

B&F: Ipak se ne može osporiti činjenično stanje da su gotovo sve banke povećale svoje učešće u kupovini državnih hartija od vrednosti. Da li je to slučaj i sa vašom bankom?

K.Ćezario: Upojedinim slučajevima, kad korporativni sektor razmatra svoje planove rasta, a to se dešava ne samo kod onih preduzeća koja imaju određenih teškoća nego i kod vrlo dobrih klijenata sa solidnom finansijskom pozicijom koji ne žele da ulaze u nove investicije, stoga banke ulažu novac u hartije od vrednosti. U tome nema neke posebne strategije.

B&F: S druge strane, iako se nivo NLP ne smanjuje, u javnosti je utihnula rasprava o mogućim rešenjima za ovaj problem. Da li je to slon koji i dalje sedi u našoj sobi?

K.Ćezario: Problem je tu i veoma je ozbiljan. Ono što ga dodatno otežava je to što u Srbiji nema značajnijeg privrednog rasta. Kada govorimo o veoma kritičnom nivou NPL-a u zemlji, u poređenju sa drugim evropskim zemljama, ne govorimo o njemu u apsolutnim veličinama, već o veoma visokomprocentu NPL-a u odnosu na kredite koji se redovno otplaćuju. Naravno, kad denominator (ukupni krediti) ne raste, problem postaje sve veći. Sada svaka banka pokušava da primeni strategiju za otplatu kredita, i u nekim slučajevima ulazi u dobrovoljno restrukturiranje duga u dogovoru sa dužnikom i bez ulaska u predstečajnu proceduru, što nije nimalo lako. Kao što je i slučaj u mnogim zemljama u razvoju, u tome nema dovoljno iskustva niti primera najbolje prakse na tržištu. U takvim uslovima, zakonski okvir je izuzetno bitan, jer je reč o zaštiti kreditora s jedne strane i verovanju u potencijalni oporavak sa druge strane. Neophodno je da budemo sigurni da će instrumenti kolaterala, zaloge, hipoteke funkcionisati, jer će u suprotnom nivo nesigurnosti biti tako visok da nijedan dogovor neće biti moguć.

Što se UniCredit-a tiče, kad uporedimo naš portfolio u odnosu na prosek tržišta vidimo da je njegov kvalitet značajno bolji, što nam govori da je posao koji smo uradili u trenutku odobravanja kredita, odnosno prilikom procene kreditne sposobnosti klijenta i kasnije prilikom monitoringa njegovog poslovanja i, u pojedinim slučajevima, u rešavanju problema bio, bar za sada, vrlo efikasan.

Klaudio Cezario_04

B&F: Da li i dalje očekujete da će država izaći sa jedinstvenim instrumentom, ranije pominjanim fondom ili lošom bankom?

K.Ćezario: Očekujem da će funkcija ovakvog fonda u Srbiji, ukoliko se on uspostavi, biti više okrenuta na tehničku stranu. Nadam se da će taj novi instrument otvoriti mogućnost da investitori koji su specijalizovani za upravljanje NPL-ovima počnu da rade u zemlji, konačno povećaju „stopu oporavka“ i istovremeno smanje vreme potrebno za oporavak, od čega će korist imati svi – i kreditori a i celokupna privreda.

Istovremeno, nadam se da će to rešenje funkcionisati na dobrovoljnoj bazi i da neće kažnjavati one kreditore koji su bili uspešni u rešavanju problema NLP-ova i konzervativni prilikom procene nivoa rezervisanja.

B&F: Čini se da su, zahvaljujući tome što su se veće kompanije našle u problemima, banke iznenada otkrile mala i srednja preduzeća koja su dugo bila na kraju reda za kredite. Koliko je za jednu veoma veliku banku komplikovano da se približi veoma malom klijentu?

K.Ćezario: Već sada oko 10% naših klijenata dolazi iz ovog segmenta. Što se tiče Vladinog programa subvencionisanih kredita čiji je fokus na malim i srednjim preduzećima, u ovom trenutku smo prva banka na tržištu po broju odobrenih kredita, sa više od 90% kredita odobrenih upravo njima.

Radimo na tome da napravimo još bolju platformu za ove klijente. Dosadašnje iskustvo nam govori da je pristup koji smo odabrali dobar i da treba da nastavimo u tom smeru.

To, međutim, nije lak proces jer iziskuje stalno preispitivanje i prilagođavanje.

Naš servisni model i naš proces rada podvrgli smo reviziji i došli do zaključka da je potrebno da se približimo ovim klijentima u savetodavnom smislu i da budemo brži u pronalaženju najboljeg načina da ih podržimo. To su stvari za koje smatramo da mogu da naprave pozitivnu razliku u našoj ponudi. Za UniCredit, ne postoji nešto kao „velika banka-mali klijent“, s obzirom na to da smo mi poslovna banka koja radi sa svim segmentima klijenata, bez obzira na to koliko su „veliki“.

B&F:  Da li je povećanje broja zaposlenih rezultat ovog prilagođavanja?

K. Ćezario: Delom jeste, ali je polazna tačka nešto drugačija. Kada je u pitanju Srbija, mi smo investitor na duge staze i stoga su potezi koje vučemo rezultat dugoročnog plana razvoja. Iako smo pre nekoliko godina imali i pad neto profita, nastavili smo da zapošljavamo nove ljude, jer – kad nekog zapošljavamo, mislimo na to da će nam taj neko biti potreban u narednih dvadeset godina. Drago mi je da smo u ovim odlukama uvek imali podršku Grupe koja nam je omogućila da neke od naših zaposlenih pošaljemo u druge zemlje, kako bi stekli međunarodno iskustvo i, na taj način, unapredili svoje znanje.

B&F: Koliko je za vas izazov ulazak telekomunikacionih kompanija u bankarski sektor? Više i nije vest da ćemo uskoro imati Telenor banku i da su svi operateri, kao, uostalom, i banke sve aktivniji u razvijanju onlajn usluga?

K.Cesario: Telekomunikacione kompanije su samo jedna u nizu industrija koje u poslednjih deset godina pokušavaju da uđu u bankarski sektor. Međutim, ova grana nam najčešće pada na pamet jer ima ne samo veliki broj klijenata nego i snažnu IT infrastrukturu koja je veoma važna za plaćanja. Ipak, smatramo da je prednost banaka u odnosu na ovu granu to što imamo višekanalnu strategiju i mogućnost da bolje upoznamo svakog klijenta. Pored toga, hiljade ljudi na terenu koji direktno sa klijentima mogu da razgovaraju o njihovim potrebama i problemima, licem u lice, CRM platforma i kontinuirane investicije u najsavremeniju tehnologiju za naše mobilno i internet bankarstvo, pružaju nam relevantnu konkurentsku prednost. U UniCreditu smo, na primer, nedavno potpuno revidirali i unapredili našu mobilnu platformu. Dakle, na ovom tržištu koje je veoma kompetitivno sudeći prema broju banaka, možemo samo da poželimo dobrodošlicu još jednom takmacu i poželimo mu sve najbolje.

Tekst je objavljen u septembarskom broju časopisa “Biznis & Finansije”

Pročitajte i ovo...