Jedna od najvažnijih novina u nastavnom programu za profil električara, koji će učenici moći da pohađaju od ove školske godine, je značajno veći obim prakse u preduzećima. S obzirom da je ovo zanimanje deficitarno, poslodavci su spremni da motivisanog učenika nagrade stipendijom i da ga po završetku školovanja odmah zaposle.
Svršeni osnovci koji se u junu opredele za zanimanje električara, obučavaće se po novom nastavnom programu koji je usaglašen sa savremenim tehnološkim zahtevima i prilagođen potrebama poslodavaca, najavljuje Milan Vukobrat, predsednik Zajednice elektrotehničkih škola i direktor ETŠ „Mihajlo Pupin“ iz Novog Sada. Program je koncipiran u saradnji Zavoda za unapređenje obrazovanja i predstavnika privrede, i pored sticanja neophodnih znanja za rad na električnim instalacijama u preduzećima i domaćinstvima, učenici će se kroz izborne predmete dodatno obučavati za poslove na ugradnji savremenih instalacija u sistemima kao što su protivpožarni sistemi, interfoni, sistemi nadzora i drugi.
Posebno značajna novina u nastavnom programu je veći obim praktične nastave koja će se pretežno obavljati u preduzećima. „To znači da učenik u prvoj godini jedan dan nedeljno provodi u školskoj radionici, gde savladava osnove praktičnih veština i elemente bezbednosti i zaštite na radu. U drugoj godini školovanja, učenik dva dana nedeljno provodi na praktičnoj nastavi u preduzeću, dok u trećoj, završnoj godini, na praksi u proizvodnji provodi tri dana nedeljno. Time smo izašli u susret zahtevima poslodavaca da učenik više vremena provodi u proizvodnji, da stekne radne navike i bolje upozna radne procese. Iskustvo koje smo do sada stekli kroz saradnju ETŠ „Mihajlo Pupin“ sa preduzećima je veoma ohrabrujuće. Poslodavcima je jako stalo da privuku kvalitetne radnike, posebno u deficitarnim zanimanjima u koje spadaju i mnogi zanatsko- tehnički profili, i spremni su da motivisanog učenika nagrade stipendijom i da ga po završetku školovanja odmah zaposle“, ističe Vukobrat. On dodaje da su među zainteresovanim poslodavcima, pored velikih kompanija, i uspešna i izvozno orijentisana mala i srednja preduzeća, a dodatna prednost osavremenjavanja ovog profila je što će učenik, zhavaljujući stečenim znanjima, moći i da pokrene sopstveni posao, ukolko to želi.
Mogućnosti daljeg obrazovanja
Komentraičući protivurečnu situaciju da poslodavci ne mogu da nađu profile koji im trebaju, a da sa druge strane veliki broj mladih ljudi godinama čeka na posao, naš sagovornik kao jedan od razloga navodi i nedovoljnu informisanost javnosti o promenama u statusu zanatsko-tehničkih zanimanja na tržištu rada: ona su ne samo tražena, već i dobro plaćena u odnosu na prosečnu zaradu u Srbiji, a savremena proizvodnja je zasnovana na visokom stepenu automatizacije i bezbednosnih standarda. Uprkos tome, elektrotehničke škole u pogledu upisa trogodišnjih zanimanja dele sudbinu ostalih srednjih stručnih škola. „Evidentno je opadanje interesovanja za `majstorska` zanimanja usled delovanja više faktora. Na prvom mestu je široko rasprostranjen stav da to nisu atraktivna zanimanja, a na negativan trend upisa trogodišnjih profila utiče i demografski faktor, odnosno smanjenje ukupne populacije učenika, kao i upisna politika koja ima za posledicu prelivanje ka četvorogodišnjim zanimanjima. U upisnoj kvoti trogodišnja zanimanja učestvuju sa oko 15%, što je nedovoljno da odgovori potrebama tržišta“, ocenjuje Vukobrat.
Povrh toga, ističe, praksa pokazuje da i oni koji upišu trogodišnje profile to retko rade zato što zaista imaju želju da se bave određenom profesijom, već je najčešći razlog nedovoljan broj bodova za upis na četvorogodišnja zanimanja, odnosno slab uspeh u osnovnoj školi. Među zanatsko-tehničkim zanimanjima, najpopularniji profil je autoelektričar, koji većina upisanih pohađa sa ciljem da nastave ili prošire porodični posao. Sa druge strane, veoma je slab interes za profil montera telekomunikacionih mreža, kojih nema na tržištu rada. Potrebe poslodavaca za ovim, i drugim nedostajućim zanimanjima rešavaju se prekvalifikacijom nezaposlenih lica kroz vanredno školovanje, što je neracionalno i skupo.
Moderno poslovanje odlikuju veoma brze promene. U skladu sa tim, promene u obrazovanju zanatsko tehničkih profila, kao i celokupna reforma srednjeg stručnog obrazovanja, usmerene su na cilj da mladi kroz školovanje steknu što više kompetencija, kako bi bili sposobni da što pre nađu posao i brže se prilagode zahtevima da mogu da rade na različitim radnim mestima. „Uz to, učenici tokom školovanja izučavaju i elemente preduzetničkih veština, osnivaju virtuelne firme i učestvuju na odgovarajućim takmičenjima. Tako ih podstičemo da veruju u sebe i razmišljaju o samozapošljavanju u situaciji kada je u zemlji svaki drugi mladi čovek u uzrastu do 24 godine nezaposlen“.
Bilo da se opredele za zanimanje električara, ili neki drugi zanatski profil, učenici koji završe trogodišnje obrazovanje mogu da nastave školovanje kao vanredni učenici u srednjim školama i tako steknu dodatne kvalifikacije. Takođe, mogu da nastave sa formalnim obrazovanjem i na pojedinom visokim strukovnim školama, objašnjava naš sagovornik, ukazujući da je dodatno usavršavanje ne samo moguće, već i neophodno. „Školovanje, svakako, nije kraj obrazovanja; svi moraju tokom života da neprekidno uče i usavršavaju se. Tehnologija se danas razvija takvom brzinom, da samo oni koji dobro poznaju struku i prate novitete mogu ostati u poslu. Ostali, koji to ne shvate na vreme, bivaju isključeni sa tržišta rada pre ili kasnije. Pogledajte, na primer, koliko tokom godine treba da uči jedan serviser mobilne opreme da bi održao korak sa neprestanim tehnološkim promenama u toj industriji“.
Dobitna kombinacija
Za uspešan nastavak reforme u stručnom obrazovanju i značajnije smanjivanje nezaposlenosti među mladima, posebno je važno da se unapređuje partnerski odnos i saradnja sa privredom, naglašava Vukobrat. „U toj podeli posla, privredi pripada veće učešće u realizaciji praktične nastave za učenika, dok škola daje opšte i opštestručno obrazovanje. To je kombinacija u kojoj svi dobijaju: učeniku je obezbeđena kvalitetnija praktična nastava, privreda lakše dolazi do kadrova koji odgovaraju njenim potrebama, a škole više nisu opterećene kako da nabave novac za opremanje radionica, posebno u situaciji kada tehnologija zastareva za sve kraće vreme. Umesto toga, raspoloživi novac može da se uloži u inoviranje i podizanje kvaliteta ostalih vidova nastave“.
Još jedan važan uslov je uvođenje majstorskog ispita, kao što je predviđeno Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020, godine, kao i razvoj zanatskih komora. „Vraćanje ugleda majstorskom zvanju, povećanje atraktivnosti zanatskih zanimanja i komorsko povezivanje zanatlija neophodni su kako bi naše obrazovanje imalo jakog i pouzdanog partnera“, uveren je naš sagovornik. Slično modelu da pojedine domaće i strane kompanije finansiraju otvaranje novih smerova na tehničkim fakultetima da bi na taj način obezbedile kadrove koji su im potrebni, razvoj javno-privatnog partnerstva je poželjan oblik saradnje i između srednjih stručnih škola i privrede. „Tako stručno obrazovanje ispunjava svoju osnovnu svrhu – školuje pojedinca za svet rada. Ukoliko taj svet rada već ima svoje konkretno ime i konkretno radno mesto za svršenog učenika ili studenta, utoliko lakše možemo reći da smo ostvarili svoj društveni cilj. Stoga i polažem velike nade u uspeh ove faze projekta reforme srednjeg stručnog obrazovanja koja je fokusirana na trogodišnja tehnička zanimanja, i koju smo, uz podršku GIZ-a, započeli uvođenjem tri profila koja su veoma tražena na tržištu rada. Uveren sam da je javno – privatno partnerstvo moguće uspešno realizovati i na nivou srednjeg, pogotovo zanatskog obrazovanja“.
Tekst je iz specijalnog priloga „Modernizacija zanata u saradnji sa preduzećima: Brže do posla“