Dva superteškaša protiv jednog boksera muva kategorije – to je ring u kojem se mala i srednja preduzeća upuštaju u meč u kojem su im država i banke čas sparing partneri, čas nokauteri. U senci velikih makroekonomskih tema, neke male firme su već pokosile kriza i štednja, a druge se još drže na nogama i polako i promišljeno – rastu. Ovo su priče ljudi koji još nisu okačili rukavice o klin.
Periskop
8. Geopolitika i energetika: Batina bez raja
Iako je kontinuiran pad cene nafte lako objasniti slabim oporavkom evrozone i slabijim rastom Kine, nesumnjivo je da je u toku rat produženim sredstvima, za koji the Economist upozorava da bi mogao pokositi ne samo Rusiju, Iran i Venecuelu već i trenutne pobednike.
11. Novi tehnološki poredak: iDrone ne zvoni dvaput
Kompanija Amazon, globalni sinonim za kupovinu preko interneta, nedavno je izašla u javnost sa vizijom flote dronova koji će za manje od jednog sata isporučivati kupljenu robu u dvorišta ili na balkone naručilaca. Koncept su prihvatili i drugi globalni igrači, ne samo u Americi već i u Aziji, a početni koraci prave se i u Nemačkoj. Kako tehnologija napreduje i smanjuje jaz između vizija i realnih mogućnosti, tako raste bojazan od nehumane upotrebe dronova, kao i nedoumice o pravnom regulisanju njihovog komercijalnog korišćenja.
Biznis
16. Privatizacija u Srbiji – odbrana modela i poslednji dani: Kako ste ga spravili, tako vam se vraća
Lista zainteresovanih za privatizaciju preduzeća u portfelju Agencije za privatizaciju na kojoj se nađe tek poneki ozbiljni investitor ne treba da nas čudi. Ona je proizvod činjenice da u četvrt veka sprovođenja privatizacije nismo uspeli da otklonimo ključne prepreke za privlačenje kvalitetnih investitora. Ni novi zakon o privatizaciji ni tek usvojene izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji nisu tu od pomoći.
20. Equip Test preselio deo proizvodnje iz Mađarske u Srbiju: Novi korak iz Bečeja
Firma Equip Test, jedna od retkih kompanija koje se bave proizvodnjom specijalnih priključaka, adaptera i aparata za testiranje elektronike u auto i elektroindustriji, preselila je nedavno deo proizvodnje iz Mađarske u Bečej. Za ovu vojvođansku opštinu to je bila dobrodošla vest jer se prethodni zakupac hale, češki proizvođač bicikala Favorit, povukao iz Srbije.
Finansije
22. Srbija i aranžman sa MMF: Koja je tvoja žaba?
Ministar finansija Dušan Vujović je nedavno izjavio da će jedan od dva najteža trenutka u ispunjavanju uslova (očekivanog) aranžmana sa MMF biti usvajanje budžeta za 2015. godinu, a drugi konačno zatvaranje pitanja neefikasnih javnih preduzeća, 2017. Kolika je čija žaba, biće verovatno mnogo izvesnije u februaru kada, verovatno, bude potpisan sporazum sa MMF.
24. Inokreditori, Srbija i Kosovo: Uskoro pregovori i o dugu?
Deo javnog spoljnog duga Republike Srbije koji se odnosi na obaveze dužnika i korisnika sa teritorije KiM, a koji dospeva od sada do 2041. godine, po osnovu glavnice, iznosi oko 347,19 miliona dolara. Uprava za javni dug je nedavno pokrenula inicijativu da se sa prištinskim vlastima otvore pregovori na ovu temu.
26. Opštine kao akteri na finansijskom tržištu: Ko te je skrojio, taj će ti i suditi
Javna ponuda obveznica Grada Šapca mogla bi doneti pravu revoluciju na siromašnom i nerazvijenom domaćem finansijskom tržištu. Paradoksalno, nosioci ove promene su banke, koje su uvek zazirale od njegovog razvoja. Zato ozbiljne pretnje uspehu municipalnih papira treba tražiti u labilnim institucijama tržišta kapitala, i samim pokroviteljima emisije – bankama.
Temat
Mala i srednja preduzeća: (Ne)Salomivi
29. Kako rastu domaća preduzeća: Svakoga dana u svakom pogledu investiram
Željko Tomić i Budimir Jovanović iza sebe imaju višedecenijsko preduzetničko iskustvo a svoje kompanije vodili su od „malih privatničkih nogu“ do pune zrelosti velikog preduzeća. Tomićeva firma „OSA – Računarski inženjering“ i Jovanovićeva „Keramika Jovanović“, svaka u svojoj branši, prešle su taj put uprkos poslovnom ambijentu koji je „nudio“ političku nestabilnost, sankcije, hiperinflaciju i bombardovanje. U poslednjih deceniju i po suočavaju se i sa nemilosrdnom stranom konkurencijom u državi koja neefikasno sprovodi sopstvene zakone i, kao šlag na torti – dočekali su veliku svetsku ekonomsku krizu. Evo kako su te dve firme sve preživele i – porasle.
32. Banke i sektor preduzeća: Manje klijenata, malo više muzike
U prethodnih nekoliko godina kamatne stope domaćih banaka značajno su smanjene, ne samo za dobre klijente koji imaju privilegovani tretman. Ipak, bankarski sektor ostaje veoma profitabilan, sa najvišim kamatnim maržama u regionu.
36. Standardizacija, domaće recepture i izvoz: Kvalitet govori sve jezike
Poštovanje međunarodnih standarda je tek prvi korak u osvajanju stranih kupaca, a kvalitet, dizajn i originalna receptura su ključ za ulazak na ova tržišta, kažu sagovornici Biznisa & Finansija koji uspešno izvoze futoški kiseli kupus, domaće sokove i džemove i vrhunsku trikotažu.
38. Italijansko iskustvo – Natex Ingredients Srl: Porodica kao poslovni partner
Uprkos posledicama ekonomske krize, mala i srednja preduzeća, naročito porodična, i dalje su „kičma“ italijanske privrede, kaže Dalija Natanijel, direktorka preduzeća Natex Ingredients Srl iz Milana, među čijim partnerima je i jedna porodična firma iz Srbije. Iskustvo italijanske firme sa partnerom iz Srbije pokazuje da su ključni faktori za uspeh isti, bez obzira na specifičnosti lokalnih uslova poslovanja.
40. Tabele
Intervju
46. Marko Sosič, pozorišni reditelj i pisac: Doba Vodolije, ali zamalo
Između potpune apatije i potpune ostrašćenosti, današnju Evropu odlikuje nedostatak kvalitetne kritičke refleksije, a na Balkanu je to poprimilo razmere tragičnog karnevala. U takvim okolnostima i ne treba da čudi što se ponavljaju one društvene okolnosti koje su u dvadesetom veku prethodile velikim istorijskim događajima. To samo pokazuje da čovečanstvo od tada nije mnogo odmaklo, zaključuje Marko Sosič, slovenački pozorišni reditelj i pisac iz Trsta u intervjuu za „Biznis & Finansije“.
Skener
50. (De)Politizacija socijalne pomoći: Loša reč sva vrata zatvara
Zašto je nadležni ministar u uredbu o radnoj aktivaciji korisnika novčane socijalne pomoći učitao više sadržaja nego što u njoj stoji? Da li je ideja o obaveznom zarađivanju socijalne pomoći, koja je po duhu potpuno suprotna našem zakonu, plod ishitrene revnosti ili novo testiranje javnog mnjenja za skretanje udesno? Kako god, odvukla je pažnju javnosti od suštinskog pitanja kako društvo može da pomogne ljudima u dugotrajnoj oskudici da iz nje izađu.
53. Ekonomija deljenja: I za tebe i za mene
Materijalizam više nije u modi. Ljudi sada uglavnom žele da koriste stvari, ali ne nužno i da ih poseduju. Zato putnici dele troškove benzina sa nepoznatim osobama, preduzetnici poslovne prostore sa ljudima koje su videli prvi put u životu, poljoprivrednici kupuju mehanizaciju zajedno pa je koriste različitim danima… “Ekonomija deljenja” je postala veoma uspešna u preobraćanju običnih ljudi u preduzetnike ali u svetu se još uvek vode diskusije o njenom (negativnom) uticaju na tradicionalnu ekonomiju. U Srbiji su, pak, njeni korisnici zadovoljni, a realna ekonomija ima mnogo opasnije neprijatelje od nje.
56. Veće učešće preduzeća u obrazovanju: Novo zanimanje po novom modelu
Inicijativa preduzeća da se uključe u obrazovne reforme usmerene na modernizaciju trogodišnjih zanimanja i profesionalnu orijentaciju mladih, bila je među odlučujućim činiocima za njihov uspeh. Konkretan primer uspešne saradnje je način na koji je u domaći obrazovni sistem uveden novi trogodišnji profil – industrijski mehaničar.
Nove tehnologije
58. Tržište telekomunikacija u Srbiji: Domaće, a strano
Telekomunikaciona industrija u Srbiji zvanično obuhvata 1684 pravna entiteta, a njeno poslovanje se realno zasniva na samo 232 preduzeća! Među njima, četiri velike kompanije ostvaruju tržišno učešće od 73%, a samo dve učešće od čak 95% u ukupnom profitu, pa se usled izrazito velike koncentracije manje firme gase, ili se preusmeravaju na druge delatnosti. I pored značajnih ulaganja u infrastrukturu tržište je u stagnaciji, a u domaćim telekomunikacijama domaća preduzeća su retka.
Nauka
62. Zaboravljena megafauna: S cveta na cvet, kao žirafa
Iako su po prirodi veoma uočljive, žirafe sve donedavno gotovo da niko nije ozbiljnije proučavao na terenu. Predrasude da su „blesavice“ i loši roditelji zamenjuju nalazi o životinjama sa složenim društvenim životom i emocijama.
Koktel
64. Autorska prava u izdavaštvu: Ko pre devojci…
I u Srbiji se sve češće dešava da se dva ili više izdavača zainteresuju za istu knjigu, i za izdavačka prava nadmeću na aukciji. Manji izdavači smatraju da ponekad agencije veštački „pale vatru“ ne bi li postigle veću cenu. Zato se dešava da onaj izdavač koji pobedi, ispadne gubitnik, jer knjiga postaje tržišno neisplativa.
Komunikacije
66. Šta nam znače praznici: A gde je nežna reč?
Običaj prazničnog darivanja koji potiče još iz doba starih Rimljana poprimio je u modernom potrošačkom društvu razmere „kupoholičarske groznice”, podjednako na svim meridijanima, a proslavljanje Nove godine i Božića predstavlja mešavinu simbola preuzetih iz više različitih kultura. To svojevrsno kulturno pretapanje vidljivo je i u Srbiji.
Reprint
70. Kako su se smanjili simfonijski orkestri: Koliko para toliko muzičara
U poređenju sa savremenim standardima, orkestri su u Mocartovo doba bili majušni, a ovaj kompozitor je u svojim pismima često uzdisao kako želi da čuje „orkestar sa 40 violina“ koje bi svirale njegovu simfoniju. Berlioz je maštao o muzičkom ansamblu od tačno 467 muzičara. A čak i ako pomalo zvuči kao preuveličavanje, postoji jasan razlog zašto je Malerova epska Osma simfonija baš postala poznata kao „Simfonija hiljade“.
Samo za majstore
Svet se ukazuje i u malim stvarima, na koje smo do te mere navikli da o njima uopšte ne razmišljamo. Sadašnjost je krcata navikama iza kojih su tihe, male istorije ideja i majstorskog umeća. Njihova naizgled jednostavna rešenja za svakodnevnu upotrebu su, često, ostavila više traga u ljudskim životima nego veliki događaji, uporno odolevajući promenama i oko nas i u nama. Zašto bi to bilo važno? Zato što onaj ko živi isključivo u ovom trenutku rizikuje i da nestane zajedno sa njim, upozorava švedski istoričar Peter Englund u svojoj knjizi „Male istorije“, čiji deo prikazujemo na sledećim stranama. Ili kako je to kratko formulisao: „Veži se za minut i sat će te sahraniti“.
73. Šrafciger: Žutokljunac među veteranima
Mada je nastao daleko kasnije od mnogih alata koji su se upotrebljavali još u antičko doba, klasični šrafciger je, takođe, jedna vrsta atavizma. Zajedno sa alatkama veteranima, podseća nas da u svakodnevnici, koja žuri ka promenama, ima još mnogo stvari koje tvrdoglavo opstaju i pasje su odane jednom drukčijem i sporijem vremenu.
74. Rajsferšlus: Tajna veza rajsferšlusa i parne lokomotive
Rajfešlus, naizgled tako običan a ustvari tako genijalan izum bez koga se danas ne može, potrošio je dva veka na osvajanje tržišta, ali bi malo ko od savremenih korisnika povezao njegov nastanak s pojavom jednog revolucionarnog industrijskog proizvoda – parne lokomotive.
75. Žute samolepive ceduljice: Rešenje pre problema
Žute samolepive ceduljice, koje se u današnjim kancelarijama troše u vrtoglavim količinama, dospele su na tržište kao slepi putnik, ignorišući dva sveta pravila: da je na početku svega tražnja i da rešenje dolazi nakon problema. Napravljene su iako ih na tržištu niko nije tražio, a predstavljale su rešenje za problem koji pre njihove pojave niko nije uočio.
76. Četkica za zube: Lažnjak među izumima
Četkica za zube proglašena je krajem prošlog veka izumom milenijuma. To je najbolji dokaz moći marketinga u postindustrijskom dobu. Prvo, četkica za zube nije izum već dugotrajno usavršavanje prastare zamisli. Drugo, na njenoj funkcionalnosti ništa nije urađeno još od polovine prošlog veka, što se prikriva sve neverovatnijim formama, za koje se dizajnerima plaćaju ogromne svote.
Vremeplov
78. Vrhunski majstor i očajni preduzetnik: Direktorijum jednog gospodina i proizvođača ormara
Iako je Tomas Čipendejl proizvodio najkvalitetniji nameštaj za najbogatije klijente u Britaniji i sarađivao sa vodećim arhitektama i dizajnerima svog vremena, jedva je isplaćivao zaposlene i neprestano se borio da ne dospe u dužnički zatvor. Problem je bio u tome što su bogate mušterije rutinski sporo plaćale, ili kako bi se danas reklo – teško ili nikako nije uspevao da naplati svoja potraživanja.
Otisak meseca
82. Prosvećeni kapitalizam
Agitpropovci neoliberalizma uveravaju nas da je njihova roba najbolja, tim pre što druge na tržištu nema. Uglavnom smo nezadovoljni okrutnošću eksploatacije, odbacivanjem ljudi, i utiskom da je to trajna budućnost. Dakako da je večnost sistema koji se nudi marketinška neistina… O kapitalizmu sa ljudskim likom, bih ovog puta.